Bogdani, Dušmani, Letiji, Dukađini - ko su i kakva je veza među njima

Ova objava je zapravo nastavak prethodne, tj. nastavak istraživanja na temu gore pomenutih porodica, prezimena, plemena, itd. Dve su stvari koje su me zaintrigirale  i naterale da istražujem dalje, jedna se tiče Bogdana, a druga Letija, što ću navesti kasnije. Međutim, zaintrigiralo me je i to što sam primetila da se porodice Dušman i Dukađin često poistovećuju, a ponekad se u isti kontekst stavlja i porodica Let ili Leti, kako se navodi u albanskim i stranim izvorima. Čak i ti različiti izvori različito tvrde i kao da zvanično ne postoji nekakav naučni i istorijski konsenzus da su ove porodice povezane ili da su eventualno jedne proistekle iz drugih. Za bilo kakav konačan zaključak zaista je potrebno opsežno istraživanje, naravno, od strane naučnika, po mogućstvu ovih iz SANU. Ja samo mogu ovde da napišem ono što sam ja kao amater, sa svojim skromnim mogućnostima istraživanja, DO SADA primetila. 

Marko Kraljević, Miloš Obilić i vila nagorkinja, česti likovi u pesmama o Ljutici Bogdanu;Paja Jovanović, tempera na kartonu; Izvor 

Počeću sa sa Ljuticom Bogdanom. Ono što me je tu zaintrigiralo i o čemu sam pisala u prethodnoj objavi tiče se tvrdnji da je on imao svoje dvore, kule, vinograde, itd. širom Srbije, Bosne, Dalmacije (Dalmatinsko Kosovo između ostalog), Albanije, Bugarske itd. Želela sam da proverim odakle su ove tvrdnje i koliko su eventualno tačne. Naime, radi se zapravo o narodnom predanju i onom što je zapisano u narodnim pesmama, a s obzirom da ne postoje materijalni dokazi da je u pomenutim mestima Ljutica Bogdan zaista imao pomenute.. nekretnine (da se tako izrazim), sve to ostaje za sada u domenu nekakvih hipoteza. 

Ostaci kule Jug Bogdana, ličnosti koja se poistovećuje sa Ljuticom Bogdanom; Izvor 

Međutim, u jednoj od narednih objava koju ću posvetiti Vlahoti, Vlahi Grkiniću, biće reči o njegovom "poslovnom partneru" , sa kojim se pominje zajedno u Dubrovačkom arhivu, u jednoj transakciji koja se tiče upravo kupovine nekretnina, a reč je o Stanju Hrankoviću ili Krankoviću, tada novopečenom pripadniku dubrovačke vlastele,  koji je bio poreklom iz Srbije. Upravo na njegom primeru, pa i na primeru tog Vlahe, može se videti da su srpski velikaši tog doba praktično funkcionisali na sličan način na koji i danas funkcionišu poslovni partneri ili ortaci i da su kupovali  i zakupljivali: crkve, vinograde, njive i druga imanja, tj. nepokretnosti, širom Balkana. Jedino su okolnosti bile malo drugačije, sve ostalo je vrlo slično kao i danas. 

Zgrada Dubrovačkog arhiva u kojoj se čuvaju vredni dokumenti iz srednjeg veka, sa brojnim notarskim beleškama koji govore o svakodnevnom životu ljudi onoga doba, posebno o živoj trgovini na širem području Dubrovniku i njegovog zaleđa, uključujući i Bosnu i Srbiju; Izvor 

Pa da krenemo od najranije zabeležene narodne pesme koja pominje upravo Dalmatinsko Kosovo, ali i dalmatinsko primorje i zagorje!! Tačnije pominje se da je Ljutica Bogdan živeo negde između Dalmatinskog Kosova i primorja i zagorja. To upravo može da bude i deo Bukovice koje obuhvata Ervenik i u njemu Prkalje u Erveniku, a setimo se da se u Prkaljima pominje Morlak i trgovac Ivan Grkinić, dok u Erveniku službu ima i sam pop Radoje, isti onaj koji je u Gozlju/Popovcima/Markovcu (mesto je menjalo imena), u Dalmatinskom Kosovu zabeležen u turskom defteru već 1528-1530 godine, kao glavar zajednice- džemata koja je po njemu dobila ime, а koji su došli direktno iz Skadarske oblasti. A setimo se da u Skadarskoj oblasti, upravo pored nekadašnjih Dušmana gde su stolovali potomci despota Olivera, nalazi mesto Prekali (alb. Precali). Po meni, nisu preci Grkinića, među prvima slučajno došli baš u Dalmatinsko Kosovo. Oni su znali gde idu. 

Mapa Knina sa Dalmatinskim Kosovom 1891., Arcanum mape; Izvor 

Evo šta tačno kaže pesma: 

"Poranile tri srpske vojvode

Od Kosova, uz kršno primorje."

--------------------------------------------

"Udariše pokraj vinograda,

Vinograda Ljutice Bogdana."

Nisu vinogradi Ljutice Bogdana, ali jesu u Vrbniku, u Dalmatinskom Kosovu; Izvor

U drugoj pesmi se kaže: 

"Na zagorju, mjestu pitomome

Onđe bješe Ljutica Bogdane."

 

Dalmatinska zagora - Da li je ovakvim putevima jahao i Ljutica Bogdan?; Izvor 

U trećoj pesmi se tvrdi da on živi baš u primorju:

"Poraniše tri junaka mlada,

Poraniše u kršno primorje,

Kad su došli u kršno primorje,

Nalaziše jedan vinograde,

I tu njima huda sreća bila, 

Vinograd je Ljutice Bogdana."

Sinje more i kršno primorje; Izvor

Dalje sledi red pesama u kojima se pominje da Ljutica Bogdan živi negde u Donjem Primorju ili ravnom primorju. U jednoj od takvih pesama Kraljević Marko govori Milošu Obiliću kako od njih dvojice i Relje od Pazara nema većih junaka. Međutim Miloš Obilić mu odgovara da ima veći junak - Ljutica Bogdan: 

"Ima brate u Donjem Primorju,

Po imenu Ljutica Bogdane."

Relja od Pazara ili Relja Krilatica - art by Darko Stojanović; Izvor 

Milorad Petrović kao Miloš Obilić, Muzej Pozorišne Umetnosti; Izvor

U trećoj pesmi se peva:

"Bogom sestro, ptico kukavice,

Podiži se na lagana krila, 

Pa odleti u rosno primorje, 

Tamo imaš Bogom pobratima, 

Po imenu Ljuticu Bogdana."

" Bogom sestro ptico kukavice, podiži se na krila lagana."; Izvor 

U četvrtoj pesmi govori Kraljević Marko:

"A ja znadem jednoga junaka,

Po imenu Ljutica Bogdane,

U primorju, u mjestu ravnome (možda Ravni Kotari?)."

Marko Kraljević i vila - art by Petar Meseldžija; Izvor 

U sledećoj pesmi sam Ljutica Bogdan se obraća Mirčetić Mihajlu:

"Dosta smo se napojili puta,

U primorju, ukraj sinjeg mora,

Ja sam glavom Ljutica Bogdane."

Sledeći red pesmama Ljuticu Bogdana i njegove dvore, kule i vinograde smešta u Srem i dalje, u MadŽarsku. U jednoj knez Lazar piše knjigu Ljutici Bogdanu: 

"Pa je šalje Srijem zemlji ravnoj,

A na ruke Ljutici Bogdanu,

I Ljutica, vojvodo Bogdane, 

Kupi meni od boja junake,

Da si brže s vojskom u Kruševo."

Ravni Srem; Izvor 

A zatim ga u drugoj pesmi Zmaj Ognjen Vuk poziva u svatove i jedno pismo:

"...šalje u zemlju Madžarsku,

A na ruke Ljutici Bogdanu,

Pobratime, Ljutica Bogdane,

Da si brže Srijem zemlji ravnoj,

Evo ti se ženim u dobri čas."

Zemlja MadŽarska; Izvor 

Zatim sledi par pesama koji Ljuticu Bogdana smešta u Zagorje u Fočanskom kraju, tačnije u Mjeovinu (Mjehovina), gde po predanju postoji kula Ljutice Bogdana, a iznad nje i na dvesta koraka dalje postojala je njegova crkva. Evo šta kaže jedna pesma:

"Koliko je niz more gradova?

Sedamdeset i sedam gradova,

Od Karlovca tvrđeg grada nema, 

Ni u gradu boljeg gospodara,

Nego što je Ljutica Bogdane,

A glavnije gospođice nema,

Nego Ljuba Ljutice Bogdana."

Ostaci tvrđave u Kalinoviku, u kome se nalazi Mjehovina; Izvor 

A u drugoj:

"Pokliknula nagorkinja vila,

Sa Jastreba visoke planine,

Ona viče bijelu Kruševcu,

Po imenu Ljuticu Bogdana."

Vile nagorkinje; Izvor 

Jastrebac - Jastreb planina?; Izvor 

Dalje, narodno predanje beleži da je Ljutica Bogdan imao dvore u Jakovlju, u niškom okrugu, gde je navodno živeo sa majkom. Takođe se pominje da je imao kulu u Turiji, u blizini Supovca. 

Sledeće mesto se nalazi na pola puta između Vrške Čuke i Vidina, a zvalo se Kula. Tu zaista postoje ostaci kule u kojoj je navodno živeo Ljutica Bogdan i po njoj je mesto dobilo ime. Kulu je zidao sa sestrom Vidom, a zapadno od nje nalazili su se njegovi vinogradi. Grad Vidin je dobio ime po Vidi, sestri Bogdanovoj, ona je zapravo zidala Vidin. Interesantno je da se ne predaleko od Vidina nalaze upravo Čiprovci (Bugarska), u kojima u XVII veku žive i gradom vladaju između ostalih (Parčevići, Pejačevići, te Garkinje, Kerkini ili Ćerkini) i porodica Bogdan, gde službu ima Petar Bogdan Bakšić, kao visoki sveštenik katoličke crkve,sa zadatkom širenja vere u Bugarskoj. Ne zaboravimo ni staro groblje u Rajačkim Pimnicama koje je pominjano u jednoj od prvih objava na ovom blogu, a čiji nadgrobni spomenici dele simboliku i način dekoracije sa onim od naroda u Dalmatinskom Kosovu. 

Kula, kod Vidina u Bugarskoj; Izvor 

Dalje, u predanju se Ljutica Bogdan ponovo pominje kao zagorski vojvoda, međutim, ovaj put se to Zagorje vezuje za Crnorečki okrug, gde je takođe imao kulu. Svoja dobra je imao i u Timoku, ispod Vražogrnaca, u ravni Tatarni.

Vražogrnac kod Zaječara, čini se da je Ljutica Bogdan imanjima bio dosta vezan za Istočnu Srbiju i Bugarsku; Izvor - Google Earth

U nekadašnjem Šabačkom okrugu, blizu Tamnave, postojao je na tri brežuljka Šarengrad, u kome je Ljutica Bogdan pozivao u goste Kraljevića Marka. Navodno, od grada nije ništa ostalo, samo se danas prilikom preoravanja nailazi na komade dobro pečene cigle. 

Izvor za sve gore pomenute podatke - ovde. 

Na osnovu dosadašnjih saznanja mišljenja sam da je jedan takav velikaš mogao imati imanja na više mesta, te da su ljudi ondašnjeg doba, vlastela, ali i njihovi pratioci i podanici, bili izuzetno mobilni te da su na konjima prelazili velike razdaljine. I oni su u ono doba išli u potragu za rudama i drugim prirodnim bogatstvima, koji su im omogućavali kovanje novca i kupovinu upravo materijalnih dobara kojima su učvršćivali svoju vlast, ali i vojsku za potrebe odbrane zemlje, a bogami i osvajanja ili bolje reći vraćanja u vlasništvo onoga što je bilo oteto ranije, od Vizantinaca, a zatim Mletaka i Austrougara, naravno, kasnije i Turaka. 

Skoro tri dana hodanja, pa to je dan i po jahanja. Sa pauzama svaki konjanik je lako mogao da savlada ove razdaljine, ide, obilazi , izviđa, istražuje, odmerava, kupuje i zakupljuje; Izvor - Google mapa

Kad smo kod Vizantinaca i Mletaka ovde bih pomenula novo otkriće o porodici, plemenu ili klanu Let ili Leti. Naime, kada sam saznala da se jedan pripadnik te porodice, Lazor Let iz Kuševa, sa ženom Grkinjom, pominje kao neposredni predak Grkinića iz Kadaruna, zaista sam mislila da se radi o običnom podaniku tadašnjeg srpskog carstva, nekome za koga je takođe bilo indicija da je pripadao sveštenstvu, a koji se pominje u tom mestu (Kuševu) u Dečanskoj hrisovulji, kao pripadnik metoha manastira Dečani. Ali ko su bili pa njegovi preci, o kojima će biti reči, do toga me je dovelo pomalo zamršeno istraživanje o Božidaru Dušmanu. Pre nego što dođem do tih predaka Letija, iz XIII veka, iz grada Drača, moraću da prvo napravim nekoliko digresija na temu ovih Dušmana. 

Drač je prvo bio grčki antički grad Epidamnos ("damnos"  se etimološki dovodi u vezu sa rečju "dom"), pa deo rimske provincije Epirus Nova, pa je dugo bio vizantijska tema Dyrrhachium, a zatim deo Epirske despotovine sve do XIII veka. Ali već od XIII veka često menja gospodare, do pada cele oblasti pod Osmanlijsku vlast; Izvor 

Podsetimo se, Dušmani su potomci despota Olivera. Osim pomenutih Goranina, Damjana i Nenade koji vladaju u Dušmanima u oblasti Pilota, u XV veku, postoji još nekoliko važnih Dušmana. Svi oni se pominju u vreme kada su usled nadiranja Turaka i radi odbrane od istih priznali Mletačku vlast, sa ciljem da se zajednički izbore protiv Turaka. Međutim, da bi im bilo odobreno da tu vlast i zadrže oni su kao dokaz lojalnosti morali da pređu u katoličku veru. Ali isto tako ove prve generacije pokatoličenih Dušmana zapravo i ne pokazuju previše lojalnost Mletačkoj republici i to se vidi upravo na primeru Leke i Božidara Dušmana. 

Mapa iz 1679. godine na kojoj se vidi oblast Pilota (Pulatum); Izvor 

Naime, osim Goranina, Damjana i Nenade i Božidara pominju se još i Pavle i Leka ili Leksa Dušman, kao i Irina ili Jerina Dušman, Lekina ćerka. Oni se ubrajaju sa drugim velikaškim porodicama nekadašnje stare Zete u osnivače Lješke lige! Kada počnete da pretražujete internet, uključujući i digitalizovanu arhivsku naučnu građu tu se vidi da se vodi pravi rat i otimačina oko ove porodice (ali i porodice Let ili Leti, o čemu će kasnije biti reči) i koliko se nateže da se raznim mentalnim konstrukcijama i akrobacijama dokaže njihovo albansko poreklo. Tako se oni prvo dovode u vezu da nekakvim antičkom, tračko-ilirskom tvrđavom koja se navodno zvala Dusse pa su albanolozi izveli od toga konstrukciju da je to Duss zapravo Dush ili Duš, pa kada mu još dodaš Man - eto najstarijeg albanskog plemena Douseman ili Dušman,  iako se prvi članovi, gore pomenuti, prvi put pominju kao takvi tek u XV veku. I to isključivo zato što su živeli u MESTU Dušmani , u oblasti Pilota, kod Prekala, u kome je živeo i potomak Nemanjića Dušman. Tako da su po mojim dosadašnjim istraživanjima ovi Dušmani dobili to prezime u XV veku, po mestu u kome su živeli i po mogućem srodstvu sa Dušmanom Nemanjićem. 

Skenderbeg je bio vođa Lješke Lige. Jedini je ostao dosledan borbi protiv Osmanlija; Izvor 

Isto tako pronašla sam podatak da je Koja Zaharija bio oženjen ćerkom Leke Dukađina, Božom, tako da je sve ovo zamršenije od španske serije i moraću da sednem i iscrtam grafikone ko je kome stvarno bio ko, da bih malo bolje shvatila celu situaciju. Još više zbunjuje to što je porodica Dukađin imala dva krila od kojih je jedan podržavao Mletke, a drugi Turke.

Zemlje Koje Zaharije i Dukađina su se graničile; Izvor 

Kad su Dukađini u pitanju pojedini albanolozi ih dovode u vezu sa izvesnim Nicolausom Tuderovichem Duchaghijem, koji se pominje u Dubrovačkom arhivu 1377. godine. Međutim ja do sada nigde nisam pronašla izvor koji dokazuje da je takav zapis postojao. Zapravo, za tog Nicolausa Tuderovicha Duchaghija saznala sam iz pera Emila von Šufflay-a, hrvatskog albanologa, ali i jednog od glavnih ustaških ideologa i tvorca najgnusnijih rasnih teorija o Srbima, gde on zapravo vrši rasnu diskriminaciju Srba na "naučnoj" bazi i time udara temelje budućoj klanici nad Srbima u NDH. On se posebno trudi da dokazuje albansko poreklo svega srpskog na prostoru bivše Zete, Epira i Tesalije, pa sam tako saznala da je to radio i na primeru porodice porodice Let ili Leti. Više o tome reći ću kada završim sa Dušmanima i Dukađinima. Što se tiče Šufflaya treba pomenuti da je glavom platio za to što je bio okoreli ustaša i frankovac, što je išao čak tako daleko da je "video" Hrvatsku tamo gde je nikad nije bilo, upravo na prostoru Zete, kao nekakvu Crvenu Hrvatsku. Zbog njegove smrti, naručene od strane kralja SHS, glas su digli Albert Ajnštajn i Tomas Man, optužujući Srbiju za divljaštvo, hegemonizam, autokratiju, ne dovodeći u pitanje njegovu ustašku ideologiju, kao ni opštu krađu srpske istorije i sa njom i teritorija, kao ni rasnu diskriminaciju Srba. Hrvati se dan danas nisu odrekli njegove ideologije, kao uostalom ni celokupne ustaške ideologije, sa žaljenjem pišući o njegovoj smrti, a isto rade i Albanci. Što se tiče rasnih teorija, ja se neću osvrtati na njih, ali ću pomenuti samo ono što je na nivou bazične antropologije, a to je činjenica da narod Kninske Krajine, koji je izuzetno dobro sačuvao svoju genetiku, vidno pripada slovensko-baltičko-keltskom tipu naroda po svojim fizičkim karakteristikama, čak bih rekla da su njihovi izraziti predstavnici. 

Emil von Sufflay, jedan od vodećih ustaških ideologa, tvorac rasnih teorija o inferiornosti Srba i drugih ekstremnih diskriminišućih teorija, vodeći albanolog, hrvatski i albanski i još nečiji neprežaljeni idol, u stvarnosti moralni i intelektualni kepec, odgovoran za brojne genocide nad Srbima u novijoj istoriji i koji ponovo prete da se dese, jer mu teorije još uvek žive punim životom kod onih kojima ih je pumpao i programirao; Izvor 

Ali hajde da vidimo šta je bilo sa Božidarom i Lekom Dušman, te njihovim učešćem u Lješkoj Ligi, kao i zašto se Leka Dukađin smatra MISTERIOZNIM pripadnikom još misterioznije porodice Dukađin. Naime, prema mojim istraživanjima Leka ili Leksa Dušman i Leka Dukađin su jedna ista osoba. Samo je deo šire porodice od koje jedan deo drži oblast Pilota i tu ih zovu Dušmani, a Dukađini drže Zadrimu u tu ih je neko zabeležio kao Dukađine. Po meni Dušmani zvuče previše srpski, lako se mogu dovesti u vezu sa pomenutim Dušmanom Nemanjićem koji je u njemu i živeo te je bilo potrebno porodicu razdvojiti i dati joj neko ime koje zvuči više albanski. U svrhu dokazivanja da su to dve razdvojene ličnosti mislim da je izmišljena priča da se Leka Dukađin borio sa Kojom Zaharijom oko ruke Irene Dušman, ćerke Leke Dušmana, a videli smo da je zapravo Koja Zaharija bio oženjen baš njegovom ćerkom Božom. Međutim u drugim izvorima Leka Dušman i Leka Dukađin se pominju u istom istorijskom kontekstu, u isto vreme na istom mestu. Nisam sto posto sigurna u ovu hipotezu, ali ću je dodatno proveravati, jer možda se radi o slučajnostima.

"Misteriozni" Leka Dukađin; Izvor 

Lješka liga je osnovana nakon smrti cara Dušana u vreme prodora Osmanlija i kada  velikaške porodice koje su nakon Dušanove smrti osnovale svoje kneževine OČIGLEDNO ne mogu da se dogovore kako zajednički da nastupaju. Previše zauzete brigom za održavanjem sopstvene vlasti, imanja, titula, bogatstva, radije pristaju na vazalni odnos sa drugim hrišćanskim silama umesto da se udruže i jedinstveno pobede Turke bez potčinjavanja drugim vladarima. Ili makar praveći saveze koji ne podrazumevaju vazalni odnos i potčinjavanje. U tom potčinjavanju oni često menjaju strane, što je posebno sramno jer to govori u prilog tome da kao narod zapravo nismo bili državotvorni u dovoljnoj meri da ostanemo i opstanemo kao snažna država kakva je bila za vreme cara Dušana. Nismo imali verodostojnu elitu. Ta elita je bila previše obuzeta vlastitim interesima pa je i međusobno ratovala i okretala leđa onima sa kojima je tražila da sklapa saveze. A jednom kada pristaneš na vazalan odnos možeš da budeš siguran da će strani gazda tražiti isključivo ono što je u njegovom interesu. Ta nesloga je verovatno i iznedrila narodnu kovanicu da "Samo Sloga Srbina Spašava", opominjući svaku sledeću elitu da pamti šta se desilo zbog nesloge - izgubili smo carstvo i nismo bili u stanju da se odupremo stranim osvajačima, rasparčali smo se, odrodili i postali jedni drugima krvni neprijatelji. Kao takvima, lako danas mogu drugi da nam pišu istoriju, otimaju od nje i predaju je na izvol'te drugim narodima ili bolje reći novonastalim nacijama, koje opet drže i upravljaju njima one iste velike sile, a za svoje interese. 

Izgleda da razjedinjene srpske velmože nisu shvatile da imaju posla sa carstvom u usponu; Izvor 

Lješkom Ligom je upravljao direktno Skenderbeg, međutim, navodno on nije mogao sam odlučivati. Bar je tako trebalo da bude. Međutim, pojedine porodice napustile su ligu upravo zbog centralizovane Skenderbegove vlasti, ali i zbog pomenutih nesuglasica, sporova oko teritorija, te zbog toga što nisu znali kako da balansiraju između podrške Mlečanima, Skenderbegu i Osmanlijama. Pojedine porodice su čak kovale zaveru protiv Skenderbega, dok su druge kovale zaveru protiv Mlečana. Među  porodicama koje su napustile ligu bili su i Dušmani i Dukađini. Dušmani nisu kovali zaveru protiv Skenderbega već protiv Mlečana. Upravo su Leka i Božidar hteli da napadnu Drivast pod mletačkom vlašću. Zavera je otkrivena i obojica su proglašeni mletačkim izdajnicima, osuđeni na smrt, pa su završili u progonstvu. Još uvek nisam saznala gde. Dok je Lješka liga praktično prestala da postoji 1450. godine, a samo jezgro saveza pod Skenderbegom je nastavilo borbu protiv Osmanlija. Šta je posle bilo sa preostalim Dušmanima, uključujući Goranina, Damjana i Nenadu nije mi poznato. Ali izgleda da je ovo iskustvo sa osudom na smrt i progonom Leke i Božidara Dušmana rezultiralo time da su se njihovi najbliži rođaci Bogdani  "opametili"  i ostali verni mletačkoj vlasti, a vernost su izgleda posebno dokazivali  misionarskim radom i propagiranjem katoličke vere, poput Petra Bogdanija u Albaniji i Petra Bogdana Bakšića u Bugarskoj, te radu na stvaranju kulture i identiteta, pismenosti, itd. tih nacija. 

Kazna za zaveru i nelojalnost u odnosu na vazalnog gospodara - smrt i progonstvo; Izvor 

Da konačno pređem na porodicu Let ili Leti. Naime i o njima sam saznala vrlo sličnu priču kao o ovim vazalnim velikašima iz Lješke Lige koji stalno menjaju gospodare. Naime, 1271. godine pominju se tri člana delegacije/izaslanstva koji su bili predstavnici dračkog plemstva, a koji su izrazili želje tog plemstva da se stavi pod vlast sicilijanskog kralja Karla I Anžujskog, a protiv vizantijske vlasti. Ti članovi su bili sevasti Pavle Braka (Paulus Bracca), Pavle Misi (Paulus Misi) i Petar Let (Petrus Leti)! Dakle Petar Leti je bio sevast, a to je bila vizantijska, tj. pravoslavna titula. Ko su oni bili? U to vreme Drač je pripadao Epirskoj despotovini, koja je bila deo Vizantijskog carstva, međutim ona je imala neku vrstu nezavisnosti u odnosu na vlast u Nikeji. Nikeja je više puta pokušavala da im ospori tu nezavisnost pa su zato tamošnji plemići često okretali leđa vizantijskim vladarima. Treba reći da Albanija do tada nije postojala, a u XIII veku Epirska despotovina je poprište sukoba između različitih sila, uključujući samo Vizantijsko carstvo, Mlečane/Latine, Srbe i Normane. U samom Draču plemstvo i vladajući sloj, uključujući i trgovce, čine Srbi, Grci i Latini, dok Albanci žive u okolini i nisu deo plemstva. Glavne velikaške porodice su Topije i Muzaki (Musići) za koje nauka zvanično tvrdi da imaju srpsko poreklo. U takvim okolnostima dračko plemstvo šalje ova tri izaslanika među kojima je i Petar Let da u njihovo ime prenesu da žele da se stave pod njegovu vlast, što on i čini osnivajući Anžujsku Albaniju, sa namerom da odatle pokori Carigrad. 

Karlo I Anžujski, osnivač kratkotrajne Anžujske Albanije koju je želeo da koristi kao bazu za pokoravanje Carigrada; Izvor 

O njima piše upravo Šufflay. On se iz petnih žila trudi da dokaže da su oni Albanci iako sama titula sevasta ide u prilog tome da se radi o pravoslavcima. Šufflay međutim insistira da je u pitanju albansko plemstvo te odnekuda vadi neki mletački dokument u kome se oni pominju kao porodica Lecenis, a on smatra da se radi o porodici Letenis, tj. Leti. Međutim Dečanska hrisovulja, onaj original koji se krije, a koji je obelodanio u svom prepisu Miloje S. Milojević, lepo kaže da se radi o prezimenu " Леть", a koju Mitar Pešikan dovodi u vezu sa srpskom (kako on navodi) porodicom Grkinja tj. Grkinjić iz Kadaruna. I on nije jedini naučnik koji dovodi u vezu ove dve porodice. Kako god bilo albanolozi, ustaški ideolozi i ostali kao da se trude da ne vide slona u sobi, a to je činjenica da na tim prostorima većinski žive AUTOHTONI Sloveni. Umesto toga osniva se albanologija kao posebna nauka koja treba da dokaže autohtonost albanskog naroda, iako naučni istorijski izvori dokazuju da je najveći deo njih došao upravo sa tim Normanima, ostalo su romanizovano-helenizovani Sloveni - Vlasi, tj. Cincari, kasnije su i oni poalbanjeni. I nisu Albanci ti koji su  osnovali albanologiju, osnovale su je upravo te sile  koje koriste Albance, kao što koriste sve nas za svoje ciljeve, gurajući bratske i komšijske narode, jedne protiv drugih.

Svi su tu, jedino nema SLONA!?; Izvor 

Takođe naišla sam i na jednu albansku lingvističku studiju u kojoj albanski lingvisti diskutuju o poreklu prezimena Leti i to upravo na primeru Marina Barletija koji je pisao knjigu "Opsada Skadra 1478." Naime oni smatraju da je on i sam potomak ove porodice, a u studiji diskutuju da li je on zapravo Barleti ili Barleci. Hronologija analize ide otprilike ovako: Marin Barleti je po njima potomak nekoga ko se zvao Bardh Leti. Dalje tragaju za navodnim originalnim prezimenom i u tom kontekstu pominju prezime, ali i porodicu Mileti(ć) ili Miloti kako se još drugačije pominje ta porodica. Nezgodno po njih - reč je o srpskoj velikaškoj porodici, jednoj od onih koja je učestvovala u stvaranju Lješke Lige. Međutim kako to Mileti(ć) zvuči valjda previše srpski oni odjednom dolaze na ideju da je to zapravo porodica Mileci te ih dovode u vezu sa Šufflajevim "Lecenisima" iako je on rekao da je "ispravno" Letenis. 

Marin Barleti, Barleci...Barleti; Izvor 

Međutim, ispravno je samo "Леть" i po meni to "Леть" se najpre etimološki treba dovoditi u vezu sa rečju Ljut i Ljutići, te da je prezime Ljutić ili Ljutica u albanofono-romanofonom okruženju permutovalo iz Ljutić u Ljuti, Liuti, Ljeti i na kraju u više romanofonu verziju Leti, Lleti, Letti, Lithi, itd.  kako se beleži u mletačkim i albanskim izvorima. Letiji ili Letići iz Drača su još bili i vojvode, stradioti, kako se još pominju u nekim izvorima. Dakle neka vrsta svešteno-vojnog plemstva. To su manje-više i ostali kroz buduće vekove, bez obzira kako su se kao porodica granali i menjali prezimena. U burnom XIV I XV veku, prvo pred opasnošću od Osmanlija, a zatim i sa njihovim prodorom i raspadom srpskog carstva, ova porodica menja prezimena. Zasigurno znam da se Let jednim ogrankom menja u Grkinje, tj. Grkinjiće iz Kadaruna, dok drugi ogranci Letija nastavljaju da postoje i dalje i drugi njihov ogranak postaje albanski klan Letaj u XVI veku. Kako se despot Oliver prezivao Grkinić, a njegovom rođenom bratu Bogdanu je očigledno nadimačko prezime bilo Ljutica, s obzirom na njihovu zajedničku istorijsku pojavu uvek na istom mestu u isto vreme, posebno tokom XIV I XV veka, ne mogu da ipak ne dovedem u vezu sa njima i porodicu Dušman. Za Dukađine  već nisam sigurna, oni su misteriozni, jel? 

LET; izvor 

Ne zaboravimo da Mlečani i Austrugari sve vreme menjaju imena i prezimena Srba iz Kninske Krajine latinizujući i germanizujući ih. U bivšoj Zeti i albanizujući i helenizujući ih, smičući slovo "ć" dodajući "it" i "aj" kod albanizacije, "s" i "is" kod helenizacije i "ius" kod latinizacije. Da sad ovde dođu isti takvi verovatno bi se neki Milan Popović recimo upisao kao Miljaj Popovi, Milanis Popovis ili Popovitakis ili Milius Popus. 

Officer Crabtree - "I was pissing by the door, when I heard two shats!"; Izvor 

Najtužnije od svega je što i srpska nauka uglavnom sledi tu putanju bez većih otpora, a ako ne sledi onda "samo" ćuti i ništa ne pominje, pa ni činjenicu da i dan danas u Skadru žive brojni Srbi koji ne smeju zvanično da nose svoja lična imena i prezimena već albanska.