Tragom predaka

Dakle, porodično stablo Grkinića je nastalo povezivanjem različitih grupa predaka, zabeleženih u različitim vremenskim razdobljima, na tri glavne lokacije, od 1330. godine pa do prve polovine XX veka.  Svi oni su zabeleženi u različitim izvorima: poveljama i hrisovuljama srpskih careva (Dečanska i Svetoarhanđelska hrisovulja), turskim defterima (defter za skadarski i za kliški sandžak), u različitim namenskim popisima stanovništva spremnih za seobe u druge delove Mletačke republike (Ražanac kod Zadra), spiskovima trgovaca koji su trgovali na glavnim pijacama i trgovima na potezu od Knina do Šibenika i Zadra (Ervenik kod Knina), zatim opet u mletačkim katastrima za Knin i okolinu nakon odlaska Turaka u XVII veku i konačno u matičnim knjigama za sela Kosovske doline kod Knina, od početka XVIII veka.  Razne matične knjige i popisi; Croatia Church Books  Prilikom određivanja najdaljih predaka, kao potvrda da su to zaista oni su mi služila i druga prezimena koja se uporedo jav...

~~~ Nastavak   24.10. 2025.  Prezime "Let" onako kako je zapisano u Dečanskoj hrisovulji; Izvor Slede dalja istraživanja pa da vidimo nešto više o varijanti prezimena Let, Leti, Letti ili Lethi pod predpostavkom da je ono zapravo srpsko, takođe i hrvatsko, prezime Letić. U " Povijesnoj antroponimiji bunjevačkih Hrvata u Madžarskoj" stoji sledeće: "LETIĆ i LETOVIĆ (prvotni oblik potonjeg jest Letić ; Leta , Leto < Mileta ... prezime s potvrdama od XV . st .), itd. "  Znajući da Bunjevci dolaze upravo iz stare Zete, iz Skadarske oblasti, ne čudi me da među njima ima Letića. Oni izgleda tumače da je prezime izvedeno kao nadimak od imena (ili prezimena?) MILETA. I to nije jedini izvor za istu tvrdnju, pronašla sam je i na drugim mestima. Npr. U "Zborniku za narodni život i običaje južnih Slavena" piše da se nadimak Letić izvodi iz prezimena Miletić. Isto tako, drugi izvori tvrde da se etimologija prezimena Letić izvodi iz korenske reči LET, kao l...

Dečanska hrisovulja, osnivačka povelja, 1330.; Izvor 19.10.2025. ~~  Već duže vreme tragam za digitalnim izdanjem Dečanske hrisovulje gde se pominje IME (!) Grkinja. Međutim, uspela sam da nađem prikaz samo jedne stranice gde se takvo ime, kao muško (!), pominje i to u Nišu. Međutim, pronašla sam nešto mnogo interesantnije, a to je studija Mitra Pešikana: " ISTORIJSKA ONOMASTIKA KAO POMOĆ U ETIMOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA " koji u njoj takođe analizira Dečanske hrisovulje i on je u njima pronašao jako interesantan podatak, a to je da se GRKINJA kao PREZIME pominje najranije u KUŠEVU (!!!), a Kuševo je bilo selo u Altinu, u oblasti Pilota (današnja Albanija), koje je imalo međe koje su se preklapale ni manje, ni više nego sa Kupelnikom, čiji je deo bio i Kadarun u kome su živeli Grkinići u popovskoj zajednici metoha manastira Sv. Arhanđela iz Prizrena. On pominje ove Grkiniće kao SRPSKU porodicu!!! Time je izgleda dilema razjašnjena - Grkinići su izgleda oduvek bili Srbi. Međutim, ...

NAPOMENA: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih ~~~nastavak: Nisu svi Grkinići, zajedno sa ostalim narodom iz Zetsko-skadarske krajine, čak ni doprli do  nove domovine u Dalmaciji - Kninske krajine. A ako i jesu, nisu se svi tu zadržali, nego su odlazili dalje. Jedna velika grupa naroda je pod Skenderbegom otišla čak u italijansku pokrajinu Molize. Dugo su bili poznati pod imenom Moliški Sloveni, a njihov jezik je prosto bio "naški" ili "na našu". Jezik onih drugih je bio "arbanaški", pošto je zajedno sa njima krenula i grupa Arbanasa.  Nikola Neri (originalno verovatno Nerač, prezime zabeleženo u Skadarskom zemljišniku), Moliški Sloven koji je poginuo u borbi za ujedinjenje Italije;  Izvor Ove prve su preuzeli Hrvati, tj. hrvatska katolička crkva, a druge Albanci. Ipak, još uvek postoje arhivski snimci starih...