Drugi pravci kojim je dalje, iz Kninske krajine, otišao narod koji je napustio Zetu i Skadarsku oblast

NAPOMENA: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih

~~~nastavak:

Nisu svi Grkinići, zajedno sa ostalim narodom iz Zetsko-skadarske krajine, čak ni doprli do  nove domovine u Dalmaciji - Kninske krajine. A ako i jesu, nisu se svi tu zadržali, nego su odlazili dalje. Jedna velika grupa naroda je pod Skenderbegom otišla čak u italijansku pokrajinu Molize. Dugo su bili poznati pod imenom Moliški Sloveni, a njihov jezik je prosto bio "naški" ili "na našu". Jezik onih drugih je bio "arbanaški", pošto je zajedno sa njima krenula i grupa Arbanasa. 

Nikola Neri (originalno verovatno Nerač, prezime zabeleženo u Skadarskom zemljišniku), Moliški Sloven koji je poginuo u borbi za ujedinjenje Italije; Izvor

Ove prve su preuzeli Hrvati, tj. hrvatska katolička crkva, a druge Albanci. Ipak, još uvek postoje arhivski snimci starih baka, doseljenica u Australiju, koje kažu da one ne znaju šta je to hrvatski jezik, ni Hrvati i da su oni SLOVENI i da govore naški. Ako je za utehu bilo kome, mislim da za sebe nisu govorili ni da su Srbi, jer u ono vreme smo se zvali Sloveni ili Rašani, a Prehvala, Prevala ili Prevalitanija, kako se nekad takođe zvala Skadarska oblast, je bila jedna od Sklavinija u vizantijskom carstvu. Međutim, na tom njihovom naškom jeziku, ili "na našu", ostala je sačuvana najstarija srpska epska bugarštica "Orao se vijaše", koja govori o Sibinjanin Janku i gradu Smederevu! Njima će biti posvećena posebna objava. 

Najstarija srpska epska bugarštica "Orao se vijaše", o gradu Smederevu i Sibinjanin Janku, koju je zabeležio Rogeri De Pazienza 1497. , po sluhu, kada je boravio među tek pristiglim Slovenima iz Skadarske oblasti u pokrajinu Molize. Prikazan je originalni zapis i dve savremene rekonstrukcije pesme; Izvor 

Sa druge strane, jedan deo tog naroda će se otisnuti dalje i postati poznati kao Senjski i Žumberački uskoci. Prvi su od onog naroda koju se putem Bukovice i Ravnih Kotara, preko Ražanca, uputio ka Istri i Kvarneru, a drugi su krenuli ka Žumberku i postaće poznati kao žumberački , gomirski i kalničko-bilogorski Srbi. Najveći deo njih će sa pokatoličenjem izgubiti srpski identitet. Međi njima i Grkinići. Mnogi su završili u Sloveniji i Mađarskoj, neki i u Ukrajini. Neke od njih sam pronašla u različitim matičnim knjigama, njih ne znam kako da stavim u stablo, ali ću ih pomenuti. Sledi deo istraživanja na tu temu: 

Uskok, XVI vek; Izvor

Morlaci; Izvor

31. 01. 2025.; OSTALI GRKINIĆI KOJE NE ZNAM KAKO DA STAVIM U PORODIČNO STABLO: Jednom rečju - mnogo ih je! Posebno onih rođenih nakon 1800-te godine i koji su emigrirali u razne, tada popularne, emigracione zemlje (uglavnom Amerika i Velika Britanija). Tako da sam pokušala da registrujem one pre tog perioda i interesantno je da su se rezultati sveli na područja gde su se selili Bunjevci, tada zvani Rašani. Evo nekih:

~ Martin Grkinić (Martinus Gurchinich), Varaždin, zabeležen 1589. kao pripadnik Varaždinskog mesarski ceha; U Varaždin stigao verovatno kad i ostale porodice koje su krenule iz okoline Knina, Klisa, itd. ka Žumberku;

~ Grgo Grkinić (Ghergho Chirchignich), zabeležen kao suprug Katarine (Catarina), sahranjene 25. Septembra 1686., Kaštelir Labinci, župa Vižinada, Istra. Sudeći po podacima Grga (verovatno Georgije) je bio relativno sveži doseljenik u Istru, iz okoline Knina, preko Ervenika, Ražanca i Posedarja;

~ Eva Grkinić (Eva Gerchinich), Vugrovec, Zagreb; Krštena 1759; Otac Joan Gerchinich, majka Barbara Plépelich; Očigledno potiče od žumberačkih uskoka.

~ Katarina Grkinić (Catarina Gerkinich), Žakanje, Zagreb; Zabeležena kao majka Mateusa Grdinovca (Matheus Gerdinovacz), rođenog 1798; Suprug Matija Grdinovac (Mathiæ Gerdinovacz). Katarina je verovatno isto poreklom od žumberačkih uskoka.

~ Nikolaj Grkinić (Nicolai Gherchinich), Dobrinj, Krk; Otac Helene (Hellenam), krštene 1838., suprug Marije (Mariæ).

~ Helena Grkinić (Hellenæ Gerkinich), Gornja Stubica, Zagreb: zabeležena kao majka Georgija Znike (Georgija Znika), rođenog 21. Apr. 1847.; Suprug Josephi Znika; I Helena je verovatno poreklom od žumberačkih uskoka.

~ Frančeska Grkinić (Francesca Gherkinich), Pula; pominje se kao supruga Đuzepea Žmaka (Giuseppe Smak), preminulog 27. Avg. 1868. godine.

Vratiću se još jednom na podatak da su žumberački uskoci nosili sa sobom skadarske svete knjige i oktoihe, a u izdanjima udruženja Bunjevaca iz Subotice ("Na prilomu vikova") pronašla sam potvrdu svoje pretpostavke da Bunjevci potiču sa reke Bune/Bojane kod Skadra!!! Odakle su otišli krajem 15. veka. Sve se poklapa i sa mojim istraživanjima, tako da je to to. Dakle Bunjevci Raci, Rašani ili potomci Tračana, što ukazuje na dalje poreklo iz oblasti Raške, Zete, Makedonije i Epira. Sami Bunjevci iz Subotice tvrde da su glavni rodovi, poput Krmpotića, takođe poreklom iz tih krajeva (Skadar) i da su bili pravoslavni, te da su se pokatoličili uglavnom u XVII veku. Interesantno je da su im imena ista kao ona kod ramljanskih Grkinića, nakon preseljenja iz Skadra i nakon još čitavog stoleća (kada su još uvek nosili imena staro-srpskog tipa): Caterina - Ekaterina, Jelisaveta/Jelena - Hellenam, Nikola - Nicolai, Georgije - Georgius, itd.

Nemačka gravira Skadra iz XVII veka, British Museum; Izvor

Oktoih (petoglasnik) Božidara Vukovića, štampan u Veneciji 1537.; Izvor: antikvarneknjige.com

02.02.2025. Još jednom bih pomenula gomilu onih koji su iz Skadra došli u italijansku pokrajinu Molize, naselili mesto Kruč ili Acquaviva Collecroce, ali ovaj put one čija su prezimena upisana kao Greco, Grieco, Gricco, itd. To su tzv. Moliški Sloveni, koji pamte da su došli iz okoline Rijeke Crnojevića na Skadarskom jezeru, moguće da je dosta njih došlo iz mesta Karuč i nazvalo Kruč po tom mestu. Verovatno se mesto u početku zvalo istovetno, ali se u međuvremenu "a" izgubilo.

https://www.familysearch.org/search/record/results?count=100&q.anyP...

Čarobni Karuč na čudesnom Skadarskom Jezeru; Izvor

Kruč ili Aquaviva Collecroce u italijanskoj pokrajini Molize; Izvor

06.02.2025. Kako sam pronašla novi podatak o Vlahi Vlahoti Grkiniću, koji se pominje u dokumentima Dubrovačke arhive, u jednoj trgovačkoj transakciji koja se desila u periodu između 1348. i 1349. godine, a pre toga se pominjao kao zakupac placa sa crkvom, zanimalo me je da li bi on mogao imati ikakve veze sa skadarskim Grkinićima? S obzirom da se pre pominje on na Šipanu, nego oni u Skadru, dakle vremenski razmak je nekih 50-60 godina, postavlja se pitanje ako je on pre njih zabeležen na ostrvu Šipan i ako ima ikakve veze sa njima, da li su onda oni svi došli sa Šipana u Skadar? Moguće je. Naime, zbog blizine Šipana i Skadra, a Šipan se vezuje za Dubrovnik, verujem da je ovaj Vlahota trgovao između Dubrovnika i Skadra, gradovima koji su bili glavne tačke trgovine na putevima koji su se zvali Zetski put, Kotorski put i Dubrovački put. Naima Zetski put (Via Zenta) je kretao upravo iz Skadra, pa se rekom Bojanom lako moglo stići iz Skadra u Dubrovnik i u obližnji Šipan. Interesantno je da je baš tih godina izbila kuga baš na ostrvu Šipan, upravo preko mletačkih trgovačkih brodova, kuga koja je poharala i opustošila Dubrovnik. . Baš tada ovaj Vlaho kupuje velike količine pšenice. Verovatno da se obezbedi u svom novom domu, gde? Možda baš u Kadarunu kod Skadra. Na ovaj način on je zaista možda bio neki predak ili bliži rođak ovim Grkinićima iz Kadaruna kod Skadra. Trgovina ga je odvela u Dubrovnik, a onda i na Šipan gde kupuje imanje SA CRKVOM!!! Grkinići iz Skadra su pripadnici pravoslavnog metoha, najverovatnije i sami popovi i sveštena lica. Šipan, kao i sav Dubrovnik sa okolinom je u to vreme još uvek pravoslavan. Naime , njega je, zajedno sa drugim Elafitskim ostrvima, negde oko 940. godine poklonio Dubrovniku srpski kralj Silvestar (sin kralja Pavlimira), a zauzvrat on je od Dubrovčana dobio zaštitu i odobrenje da u njemu može živeti zajedno sa svojom majkom Živom.

Mletački trgovački putevi, među kojima je Via Zenta/Zetski put, koji je povezivao Skadar i Dubrovnik; Izvor 

Ja verujem da je ovaj Vlaho iako trgovac (možda je trgovao vinom?) tu kupio imanje sa crkvom kako bi njegovo najbliže bratstvo/porodica moglo tu da nastavi da živi, istovremeno se baveći svešteničkim pozivom. Međutim kuga ih je možda oterala baš u Skadar?

Sa druge strane, ako je bilo obrnuto, da je Vlahota bio rodom iz Skadra pa putevima trgovine stigao na Šipan, onda i to ima smisla. Na Šipanu se zatim dešava unijatstvo i ono što će prerasti u starokatoličku crkvu sa glagoljaškim sveštenicima. U tom slučaju moguće da su njegovi potomci bili ti koji su sa Šipana pomorskim putevima stigli u Ražanac, odakle nastavljaju da rade kao glagoljaški sveštenici. Dakle, ako je tako bilo moguće da su Grkinići iz Ražanca, a zatim i iz Dobrinja, Istre, itd. direktni potomci ovog Vlahe. Ali opet imaju zajedničko daleko poreklo kao i pravoslavni Grkinići, iz Skadra. U svakom slučaju veza skadarskih Grkinića i ovog Vlahe/Vlahote postoji, zbog blizine Šipana i Skadra i zbog toga što je Vlaho prethodno kupio na Šipanu posed sa crkvom - dakle i on ima veze sa sveštenstvom, crkvenim načinom života, itd.. Da li su bliži ili dalji rođaci teško je reći. U svemu ovome je interesantno što je prezime ovom Vlahi zabeleženo kao Gurchignich.

06.02.2025. Još jedan interesantan podatak je da je prezime u Istri beleženo kao Grach i Grachigna!! Ljudi sa prezimenom Grach ima puno i dan danas, u Pazinu ih je bilo, ali u u svim drugim mestima gde su živeli oni koji će postati žumberački, kalničko-bilogorski, itd. uskoci i oni možda i ne znaju da imaju zajedničko poreklo sa Grkinićima. Iako se prezime originalno originalno čitalo Grk, sa dolaskom austrougarske uprave počelo je da se čita kao Grah. Šta se desilo sa onima čije se prezime upisivalo kao Grachigna ne znam, ali 2. Aprila 1773. u Rovinju je zabeležen dečak Matteo Grachigna, od 3 godine i 7 meseci, koji je preminuo od malih boginja. Dakle u prvim vekovima nakon rasejanja iz Skadarske oblasti, ponekim Grkinićima prezime je i dalje upisivano dvojno, kao Grkinja i kao Grkinić. A neverovatno je u opticaju bilo spelovanje sa svim samoglasnicima: Garchinich, Gherchighnich, Grichignich, Gurchignich, samo još nisam proverila da li su spelovali i sa Gorchinich. A proveriću i to.

Pazin, još jedno od mesta u Istri gde su doprli Grkinići, tu zabeleženi kao Grachina, danas skraćeno na Grah; Izvor 

12.04.2025.  Prema nekim teorijama potomaka Grkinića, preci Grkinića su bili pravoslavni Grci koji su živeli oduvek u Splitu, na brdu Marjan, koji se u to vreme zvao Mons Kyrie Eleison, u tzv. "svetim pećinama", nalik onim kao što je manastir Ostrog. Navodno su oni bili posrbljeni nakon osnivanja SPC u XII veku. Po meni ova teorija nema osnove, jer su ti Grci tu živeli nekoliko vekova pre nego što su preci Grkinića došli iz Skadra. Ali može biti tačno da su nam baš davni preci došli u Zetu iz grčkih zemalja, što ne mora da znači da su bili Grci, jer je u to vreme pola Grčke bilo slovensko, da ne kažem srpsko, svakako pod vlašću srpskih kraljeva.

Mons Kyrie Eleison, nekada stanište grčkih pravoslavnih monaha, danas park-šuma na brdu Marjan, Split; Izvor 

~~~ Sledi nastavak ~~~