Ko su zaista bili despot Oliver i Ljutica Bogdan?

Despot Oliver Grkinić i njegov brat Ljutica Bogdan, koji se poistovećuje sa epskim junakom iz srpskih narodnih pesama Jug Bogdanom, su pomalo nezgodne ličnosti za srpsku istoriografiju. Naime, ona ih sahranjuje, kao velike junake, nakon Kosovskog boja, a za njihovo potomstvo se samo kaže da se ne zna šta je sa njima bilo, te da su svu njihovu imovinu preuzeli Dejanovići. Međutim, istražujući o njima saznala sam da postoje brojne teorije i uglovi gledanja i uopšte brojni istoričari koji  nisu uvek srpski, a koji se bave njihovim životima NAKON Kosovskog boja!! 

Vratko Nemanjić, Ljutica Bogdan ili Jug Bogdan? Izvor

Kada sam započela istraživanje još od ranije sam znala da je despot Oliver bio ktitor manastira Lesnovo u Ovčem Polju, današnja Makedonija, te da je bio veliki vojskovođa i vrlo uticajan velikaš, vrlo blizak caru Dušanu, koji ga je toliko uvažavao i cenio da mnogi naučnici smatraju da je stvarna Oliverova moć bila veća i od samog cara. Znala sam da je imao sedmoro dece sa imenima staro-srpskog tipa, Danica, Krajimir/Krajko, Damjan, Dabiživ, Rusin, Vidoslav i Oliver, pa nisam nikad sumnjala u srpsko poreklo. Samu činjenicu da je dobio na upravu deo grčkih oblasti nikad nisam smatrala dokazom da je bio grčkog porekla. 

Manastir Lesnovo, Ovče Polje, Makedonija -  Zadužbina despota Olivera; Izvor 

Želeći da saznam nešto više nailazim prvo na naše i na makedonske istraživače koji tvrde da despot Oliver uopšte nije poginuo u Kosovskom boju već da se zamonašio i prvo primio malu shimu, dobivši ime Dorotej, a potom i veliku shimu dobivši ime Kalivit! Stiče se utisak da je to uradio negde pred kraj života i još se pominje da je svu imovinu založio Hilandaru, kao i da je sahranjen negde u blizini svoje zadužbine, manastira Lesnovo. Dalje se pominju za mene lično manje bitni podaci, a to su teorije drugih naučnika na temu da li je kod Lesnova zaista sahranjen on ili neko drugo svešteno lice. Ono u šta verujem, na osnovu saznanja iz kasnijih istraživanja je da je despot Oliver preživeo Kosovski boj, a zatim i da se zamonašio. Međitim sumnjam u razloge monašenja, kao i u tvrdnje da je svu imovinu poklonio Hilandaru. On je ipak bio velikaš, ne verujem da je bio baš toliki altruista i sve ispoklanjao manastiru, te smatram da je monašenje bilo potreba trenutka, iz različitih razloga, neke ću navesti kasnije. Postoji neki opšti konsenzus da je despot Oliver živeo od 1310-1356 godine, međutim i ovo je diskutabilno, jer neki smatraju da je bio rođen 1300. godine, dok godina smrti može i ne mora da bude tačna. 

Crkva Svete Sofije u Ohridu, još jedna zadužbina despota Olivera; Izvor

Istražujući dalje saznala sam da i Olivera i njegovog brata Bogdana svojataju još i Makedonci, Bugari, Grci i Albanci! O njima pišu i strani istoričari sa svojim poznatim "spelovanjem" srpskog jezika, tj. čitanjem njihovih imena i prezimena. Tu još saznajem da su svi oni i njihovi naslednici beleženi i sa potpuno drugačijim prezimenima! Pomenuću ih kasnije, nakon što pomenem da postoje mletački zapisi da su se skoro svi POTOMCI, od unuka pa na dalje, pokatoličili, zajedno sa potomcima Ljutice Bogdana! Sam despot Oliver je dobio na upravu Berat, Valonu i Kaninu u Arbanaskoj, kako su se tada zvale te zemlje, a njegovi potomci su stolovali u Dušmanima, u oblasti Pilota - nekadašnja Zeta, pa Mletačka Republika, a današnja Albanija. Sa druge strane, potomci Ljutice Bogdana postaju visoka sveštena lica u katoličkoj crkvi i veliki propagatori katoličke vere. Jedan od tih Bogdana postaje duhovni otac Albanaca, Petar Bogdani. On postaje i veliki protivnik Srba, optužujući ih za privilegovan položaj u Osmanskom carstvu koji navodno koriste za pljačkanje katoličkih Albanaca.

Albanski Pjetro Bogdani, iako je sebe smatrao Makedoncem; Izvor 

Drugi Petar Bogdan (Bakšić) postaje duhovni otac Bugara u Ćiprovcima u Bugarskoj. 

Petar Bogdan Bakšić ili Bakšev - bugarski Bogdan; Izvor 

Da se vratimo na Oliverove potomke u oblasti Pilota i tadašnjem gradu Pultu, Pulatesu gde su stolovali - naime istoričar Karl Hopf beleži kao Oliverove potomke Goranina, Damjana i Nenadu, ali za njih kaže da se oni prezivaju Lusman de Pulad! 

Jedan deo rodoslova despota Olivera po Charles-u Hopf-u, gde ih je šire ubrojao u mletačko plemstvo, a uže u despote Epira i Tesalije; Izvor

Ovo "Pulad" znači Pilot, Pult, Pulatum ili Palatum (grad u kome je nekad bilo puno palata). Ali ovo "Lusman" je zapravo napisano pogrešno,  prema mnogim naučnicima Karl Hopf je pogrešno protumačio pisano slovo "D" kao "L"  te da je pravo prezime DUŠMAN! Kako se mesto Dušmani tada nalazilo neposredno u blizini Pilota, u brdima iza Skadarskog jezera, to prosto može da znači da su oni tu živeli. A samo mesto je verovatno dobilo po Dušicu, Dušmanu Nemanjiću koji je takođe u to vreme živeo u Zeti, u oblasti Pilota. 

Dušman, Dušic Nemanjić, koji je takođe došao iz grčkih oblasti u Zetu i po kome je mesto Dušmani, u kome stoluju Oliverovi potomci, najverovatnije dobilo ime; Izvor 

Dakle, evidentno je da su potomci i jednog i drugog brata živi, te da žive u to vreme u oblastima koje danas pripadaju Albaniji. Naši istoričari uglavnom to ne beleže, jer je to dosta.. nezgodna tema. Mislim da je očigledno zašto je nezgodna tema pa ne moram posebno da objašnjavam. 

Što se tiče Goranina, Damjana i Nenade, iako su priznali mletačku vlast, potčinili joj se i bili prinuđeni da pokažu lojalnost prelaskom u katoličku veru, oni sami, ali i ti prvi potomci Ljutice Bogdana su ostali verni pravoslavlju, na više mesta pominjući da je pravoslavlje iznad katolicizma, neki od njih su čak i stradali i bili prognani kao mletački izdajnici jer su se bunili protiv Mletačke republike i nisu baš pokazivali lojalnost. Oni su verovatno mislili da je sve to privremeno i dok se ne oteraju Turci. Skadar je međutim pao 1478., Turci nisu otišli nego su tu ostali u narednim vekovima i bi šta bi. Za te Oliverove potomke zapravo ne znam šta je bilo, da li su se vratili u veru i izbegli negde sa narodom, jer se dalje ne pominje šta je bilo sa tim Lusmanima ili Dušmanima.

Mletački posedi u bivšoj Zeti, 1448.; Izvor 

Zna se šta je bilo sa Bogdanima. Osim pomenutih koji u XVII veku žive u Ćiprovcima, postoje brojni Bogdani koji su bili na visokim funkcijama u katoličkoj crkvi i koji se pominju u Pultu, Skadru, itd. O njima će opet biti reči kasnije. 

Grb Petra Parčevića, rimokatoličkog biskupa i diplomate iz Ćiprovaca, jednog od ključnih figura u organizaciji i širenju katoličke vere u Bugarskoj.Tesno je sarađivao sa potomcima Bogdana; Izvor

Još da pomenem da se u nekim stranim izvorima despot Oliver beleži prosto kao Ioann Liveros, nalepljujući mu se nekakvo grčko poreklo, a kao "dokaz" za to se uzima činjenica da je vladao grčkim oblastima, govorio grčki jezik i bio u rodbinskim odnosima sa Kantakuzinima, itd.  Po toj "logici" su svi srpski carevi Grci. Oliver je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog doba i govorio je više jezika. 

Kovani novac despota Olivera koji je kovao zajedno sa Vukašinom Mrnjavčevićem; Izvor 

Prema mojim saznanjima srpska vlastela srednjeg veka je bila IZUZETNO pokretna i često je menjala mesta boravka, već prema ličnim potrebama i dužnostima koje su dobijali. Koje je pravo mesto porekla Olivera Grkinića i Ljutice Bogdana teško je reći. Na moje veliko iznenađenje mnogo "albanskih" velikaša , ali i najstarijih albanskih plemena, a zatim i srpskih velikaša su bili poreklom iz Bosne, tj. Hercegovine. Pojedini istoričari opet tvrde da Oliver zapravo nije vladao Ovčim Poljem, nego pomenutim Beratom, Valonom i Kaninom. 

Da li je ipak Bosna prapostojbina zetskih velikaša..?Izvor 

Dalje, što se tiče Ljutice Bogdana, razna mesta širom bivše YU se pominju kao mesta gde je imao dvore, palate, vinograde, pa između ostalih i DALMATINSKO KOSOVO!!! Međutim, pominju se i druga mesta u Srbiji. Ide se negde i toliko daleko da se tvrdi da je on BUGARSKOG porekla!?! Kao i Kraljević Marko recimo...

Marko Kraljević - preci iz Livna, a on Bugarin..; Izvor 

Ovde bih de osvrnula na ovo "Ljutica". Da li je Ljutica Bogdanovo ime, prezime, drugo ime, nadimak? Pojedini istraživači smatraju da je u pitanju prezime, a drugi smatraju da je to znak da potiču od Ljutića, tj. Lužičana, tj. Lužičkih Srba. Znamo da se Lužičani vezuju za Skadarsku oblast tog doba, posebno za  Lješ , te postoje tvrdnje da su reči Lješ i Lješani zapravo permutovani oblici originalne reči Lužani. Nedaleko od Lješana živi porodica Lazora Leta. S obzirom da on živi u vreme kada je srpski jezik više zvučao kao staroslovenski ili ruski, a i to je istovremeno i albanofono područje, skoro da sam sigurna da se ovo "Let" čitalo kao "Ljet". A ako su "Lug",  "Luža" i "Lužani" mogli da postanu "Lješ" i "Lješani", možda je u tom govornom području "Ljut" moglo da permutuje u "Let" ili "Ljet". Albanci redovno prezime transkribuju u "Lleti", "Lethi" i "Lithi".

Reč "ljut" se zapravo etimološki dovodi u vezu sa rečju (i pojmom) "vuk"; Izvor 

Evo kako je ona zapravo povezana sa protoslovenskom rečju "V'lk" ili "vuk": 

Inherited from Proto-Slavic *ľutъ (Russian лю́тый (ljútyj), Polish luty). >>> from proto-indo-european *lewh₁- (“to cut off, loosen”) >>> cognate with Ancient Greek: λύτο (lúto) or λῠ́ττᾰ (lŭ́ttă) — Attic  >>> equivalent to λῠ́κος m (lŭ́kos, “wolf”) >>> from proto-indo-european *wĺ̥kʷos (“wolf”) >>> equvivalent to Proto-Slavic *v'lk, *volk, *vuk; 

Pošto je srpski jezik jedan od retkih koji ima logičan razlog i objašnjenje za nastanak reči logično je da se reč "ljut" etimološki vezuje za životinju poput vuka - ljut kao vuk. Sve ovo što piše "proto-indo-evropsko" i "antičko grčko" sa atičkim dijalektom, za mene lično su to sve varijante proto-slovenskog. λύτο (lúto) or λῠ́ττᾰ (lŭ́ttă) — Attic !? Grčko, atičko...zaista!!!? 

Da vidimo ako se reč "ljut" kaže u još nekim jezicima, uključujući i druge slovenske jezike, protoslovenski i proto-baltoslovenski, itd.:

~ Velški: From Middle Welsh llit, from Proto-Brythonic *llid, from Proto-Celtic *lūtus. Cognate with Irish lúth and Scottish Gaelic lùth.[1]

~ Proto-Balto-Slavic: *ljáutei, 

~ Lithuanian: liáutis 

~ Latvian ļaũns (“evil, wicked”)

~ Czech: lítý

~ Proto-Germanic *lewô (“scythe”)

~ Svi latininizovani i geramnizovani oblici reči izgovaraju se kao "Leut"

U svakom slučaju, Ljuticu Bogdana, a samim tim i njegovog brata Olivera mnogi istoričari povezuju sa praslovenskim plemenom Ljutića. Drugi istoričari tvrde da je on sam Vratko Nemanjić. S obzirom na ugled i poverenje koje i jedan i drugi uživaju kod cara Dušana, ali i na njihove veze sa Dušicom - Dušmanom Nemanjićem i ostalim Nemanjićima kojima su takođe date na upravu grčke oblasti, te da su oni stalno u njihovom okruženju i zajedno sa njima se pomeraju ka Zeti sa nadiranjem Turaka, moguće je da su i sami bili Nemanjići. Istoričar umetnosti Živojin Andrejić ih navodi kao potomke Konstantina Nemanjića. 

Porodično stablo despota Olivera i Ljutice Bogdana prema Živojinu Andrejiću; Izvor 

Međutim, ja ne znam da li je ovo tačno, delimično tačno ili pogrešno, jer očigledno Ž. Andrejić se nije mnogo bavio kao istraživač potomcima i jednog i drugog. Jer da jeste morao bi da dođe makar do Bogdanovih potomaka u Albaniji i Bugarskoj. 

U nekoj od narednih objava ću se malo više baviti tim Bogdanovim potomcima jer se o njima više zna. 

Što se Oliverovih potomaka tiče, poslednji do kojih sam ja došla su Goranin, Damjan i Nenada koji stoluju u oblasti Pilota, očigledno u Dušmanima u brdima iza Skadarskog jezera, ponoviću, oni se potčinjavaju Mletačkoj republici, ali isključivo zbog zajedničkog otpora Turcima, radi mletačkog sticanja poverenja oni primaju i katolicizam, ali našla sam brojne istorijske izvore koji tvrde da su oni samo formalno primili tu veru, da su tvrdili da je pravoslavlje iznad katolicizma, te da su neki od njihovih rođaka čak kovali zavere protiv Mlečana, zbog čega su bili proterivani kao mletački izdajnici. Do sada nisam pronašla šta je dalje bilo sa ova tri Olivera potomka, nakon pada Skadra i gde su oni završili, tako da to ostaje kao jedan od narednih zadataka za istraživanje. 

Na Wikipediji danas može da piše ko šta hoće. Mapu ipak objavljujem zato što se na njoj vidi gde su tačno bili Dušmani, odmak pored Prekala, što je meni posebno interesantno.; Izvor