Tragom predaka

Pre nego što sam bilo šta počela da istražujem, još pre nekih 8 godina od pojedinih naših rodoslovaca sam dobila podatak da se prezime Grkinić prvi put pominje u Dalmaciji 1606. godine i to u Ražancu kod Zadra, te da se radi o Ivanu Grkiniću koji je tu popisan sa ženom i četiri sina. Takođe, informisali su me i da je prezime tu nastalo prema pretkinji koja je bila "Grkinja" , tj. pravoslavna među katolicima...S obzirom da se radi o ljudima koji su sebe nametnuli kao autoritete na polju genealogije, ovaj podatak sam uzela zdravo za gotovo i upravo zbog njega sam lutala u istraživanjima u pogledu pravca kretanja predaka, njihovom zadržavanju na pojedinim mestima i bila sam ubeđena da su bar dva veka proveli u Bosni, tj. Hercegovini.  Popis na kome je Ivan Grkinić  upisan zajedno sa ženom, 4 sina i jednom ćerkom. To što piše da je u njegovom domaćinstvu "1 Sposoban" verovatno je to on sam i znači da je sposoban da nosi oružje; Izvor o Drugi spisak na kome je upisan kao...

Kada sam počela da istražujem kretanje predaka bunilo me je to što nisam mogla tačno da odredim njihov pravac kretanja po dolasku u Dalmaciju. Bilo mi je jasno samo da se radi o potezu Ramljane - Ervenik (Prklje) - Ražanac, ali ne i s kog kraja, od Ramljana ka Ražancu ili obrnuto. Kako se najraniji pomen Grkinića u Dalmaciji beleži prvo u Ražancu (oko 1605.) godine, a zatim nešto malo kasnije i u Erveniku, u Prkljima, jednog istog čoveka, trgovca Ivana Grkinića, mislila sam da su oni prvo tu stigli. Međutim posle sam otkrila zajednicu popa Radoja u Gozlju ispod Ramljana, koji su tu zabeleženi već 1528. godine, a moguće da su stigli i ranije. Isti pop Radoje zabeležen je u isto vreme i u Erveniku. Bunilo me je i to što osim pomena tog Ivana Grkinića nigde drugde u Erveniku nije zabeležena ni jedna familija Grkinića. Nije mi palo na pamet da je to možda zbog toga što se prezime tu transformisalo u neko drugo, u ovom slučaju Graonja, posebno kada imamo u vidu da je u tim ranijim vekovima ...

Kako mi ovaj blog ionako najviše služi za vlastite potrebe istraživanja, teme mi se, eto, same nametnu čak i kada sam imala u planu da pišem o nečem drugom. A prethodne objave same nametnu da se još nešto dodatno istraži. Tako mi se nametnula tema stradiota, ali i još nekih veza između Skadarske i Kninske krajine, koje me još uvek kopkaju i muče. U ovom trenutku mogu samo da načnem tu temu i da nabacam te veze, možda i za sad bez nekog logičnog ili hronološkog redosleda. Ali to što sam primetila je  kod mene još uvek intuitivno i svakako je potrebno mnogo više istražiti, ali za sad bar mogu da napravim možda neku vrstu podsetnika o tome šta još treba istražiti, pa tako i na ovu objavu treba gledati, kao na neku vrstu drafta, nečemu što samo prethodi onome čime ću se još baviti pre donošenja nekih konačih utisaka. Pa da krenem redom sa pitanjima koja me kopkaju i muče. Prklje kod Ervenika sa leve strane i Prekal kod Skadra sa desne strane; Izvor   Jedno od tih pitanja je i veza...