Pre nego što sam bilo šta počela da istražujem, još pre nekih 8 godina od pojedinih naših rodoslovaca sam dobila podatak da se prezime Grkinić prvi put pominje u Dalmaciji 1606. godine i to u Ražancu kod Zadra, te da se radi o Ivanu Grkiniću koji je tu popisan sa ženom i četiri sina. Takođe, informisali su me i da je prezime tu nastalo prema pretkinji koja je bila "Grkinja" , tj. pravoslavna među katolicima...S obzirom da se radi o ljudima koji su sebe nametnuli kao autoritete na polju genealogije, ovaj podatak sam uzela zdravo za gotovo i upravo zbog njega sam lutala u istraživanjima u pogledu pravca kretanja predaka, njihovom zadržavanju na pojedinim mestima i bila sam ubeđena da su bar dva veka proveli u Bosni, tj. Hercegovini.
 |
| Popis na kome je Ivan Grkinić upisan zajedno sa ženom, 4 sina i jednom ćerkom. To što piše da je u njegovom domaćinstvu "1 Sposoban" verovatno je to on sam i znači da je sposoban da nosi oružje; Izvor |
 o |
| Drugi spisak na kome je upisan kao Zuanne Gherchignich. U domaćinstvu su 2 muškarca, verovatno on i najstariji sin, žena, 3 dečaka i 2 devojčice (znači dobio je još jednu ćerku u međuvremenu); Izvor |
Kao prvo to se ne uklapa u porodično predanje da su preci Grkinića stigli u Kninsku krajinu već krajem XV veka. Zbog takođe snažnog predanja o Kosovskom boju, kosovskim junacima, pesmama iz kosovskog i pretkosovskog ciklusa koje su se prenosile s kolena na koleno (Vuk Karadžić ih je upravo zabeležio među Srbima Kninske Krajine), srpskim manastirima na Kosovu, itd. uvrežilo se mišljenje da je taj narod došao direktno s Kosova, preko Bosne. Prota Sava Nakićenović je zabeležio da su oni došli u Bosnu u XIV veku, a u Kninsku krajinu u XVI veku iz Bosne.
 |
| Iako je Kosovski boj ostao snažan događaj u svesti Srba Kninske Krajine, veliki deo njih je u nju stigao nakon bitke za Skadar 1478. godine; Izvor |
Međutim, moja istraživanja su pokazala malo drugačiju sliku. Iako se Grkinići u Dalmaciji zvanično prvi put POMINJU u Ražancu, to nije niti prvo njihovo mesto dolaska na teritoriji Dalmacije i niti su oni u Ražanac došli iz Bosne, niti su u Bosnu došli sa Kosova. A pogotovo prezime nije nastalo u Ražancu. U prethodnim objavama je bila detaljno izložena geneza prezimena, od pomena pretkinje Grkinje u Dečanskoj hrisovulji po kojoj je prezime nastalo u Kuševu kod Skadra, još 1330. godine. Grkinja je moglo biti i narodnost, ali i lično ime. I dan danas u Makedoniji postoji lično žensko ime Grkinja. Ta Grkinja je bila udata za Lazora Leta, pa to znači da su se preci Grkinića pre toga prezivali Let, o čemu je takođe bilo reči. Oni su živeli na metohu manastira Dečani, pre nego što su prešli samo malo dalje, tada već kao Grkinje ili Grkinići (prezime je dvojno), na metoh manastira Svetih Arhanđela iz Prizrena, u mesto Kadarun, skoro na samoj obali jezera, gde su zabeleženi 1416. godine u Skadarskom zemljišniku kao manastirsko bratstvo, tj. popovska zajednica. Različiti istoričari i lingvisti povezuju porodicu Let i Grkinić, te ih identifikuju kao SRPSKU porodicu. Srpska popovska porodica na metohu pravoslavnog manastira u tada još uvek srpskoj Zeti može samo da znači da su još tada ili bolje reći oduvek bili pravoslavci, pogotovo što preci Lazora Leta dolaze iz vizantijskog Drača gde su bili sevasti. Oni su zapravo izbegli iz Drača u Kuševo u Zeti kao Srbi pravoslavci pred najezdom katoličkih Anžujaca. Time je, mislim, rešena dilema (ako ju je ikad iko imao) o poreklu Grkinića.
 |
| Na mapi Ražanca iz XIX veka vide se brojna prezimena, među njima Lilić, Began i Ugarković koji su takođe bili prvo stigli u Kninsku krajinu, ali Grkinića nema, jedino se vide Grčići; Izvor |
Dalje, Grkinići se poslednji put pominju u Kadarunu 1485. godine u popisu za Skadarski sandžak i nakon toga se više ne pominju tu kao Grkinići. Samo se na jednoj mapi s kraja XVII veka vidi malo mesto Grisca (Grisca na italijanskom označava Grke) na obali Skadarskog jezera, a u neposrednoj blizini Kadaruna. Da li je to bio u prvim vekovima nakon njihovog dolaska samo toponim kao sećanje na ljude koji su tu živeli? Toponim je kasnije nestao.
 |
| Coronelli mapa iz 1688. godine, dakle neka 2 veka nakon odlaska Grkinića iz Skadarske krajine, na obali Skadarskog jezera, nedaleko od Kadaruna se vidi malo mesto Grisca, verovatno se zadržalo samo kao toponim, a to je i moguća preciznija lokacija gde su nekad živeli Grkinići; Izvor |
Već 1528. se u Gozlju kod Markovca u Kninskoj krajini pominje zajednica Popa Radoja sa članovima koji nose ista imena kao i popovska zajednica u Kadarunu. A sam pop Radoje se još pominje i u Erveniku u Bukovici, gde je on još zabeležen i kao Greconja, tj. Grkonja, što je verovatno kako su mletački administratori čuli prezime Grkinja. Uzgred, dvojna prezimena su karakteristična i za Srbe u Kninskoj krajini, pa se oni u matičnim knjigama upisuju pod sledećim dvojnim prezimenima: Žmiko- Žmikić, Junjga-Junjgić, Plejo-Plejić, Klašnja-Klašnjić, Vujko-Vujković, Čolak-Čolaković, Šeat-Šeatović, Ungar-Ungarković ili Ugarković, itd. To im je verovatno ostalo još iz Skadarske krajine.
Tako je i pop Radoje zabeležen u Erveniku kao Grkonja. Moja pretpostavka da je u Erveniku imao službu i da je tamo dobio parče zemlje ispostavila se tačnom pa se tako na katastarskoj mapi Ervenika iz XIX veka vidi zaseok Grkonja na obali Zrmanje, na nekadašnjim imanjima Kegljevića.
 |
| Iako se pop Radoje pominje u Erveniku, blizu obale Zrmanje, ostatak njegove porodice se nalazi u Kosovu kod Knina, ali imaju brojne mlinove (ukupno 8 mlinova) na reci Krki! To bi moglo da ide u prilog tome da su svi bili vezani za manastir Krka; Izvor |
Ovaj Ivan iz Ražanca je mogao da bude njegov savremenik jer se pominje već 1606. godine sa ženom i decom. To znači da je verovatno bio rođen oko 1580. godine ili čak ranije, pa je mogao generacijski da zahvati i period kada je pop Radoje u Erveniku bio živ, pod uslovom da je doživeo duboku starost. Ali čak iako nije, s obzirom da je zabeležen kao morlački trgovac u Prkljima kod Ervenika (koji nisu predaleko od zaseoka Grkonja, odnosno danas Graonja) taj Ivan ili je bio direktno njegov potomak, sin, unuk ili sinovac ili je tu boravio u gostima kod nekog od potomaka popa Radoja.
 |
| Ivan Grkinić na spisku Morlaka trgovaca, zabeležen 1612. godine u mestu Prklji; Izvor |
U istoimenoj zajednici popa Radoja u nekadašnjem Gozlju, ispod Ramljana, koje tu predvodi njegov sin, pop Nikola, baš oko 1580. godine u turskom defteru je zabeležen Ivan Grkinić kao dete, čija je imovina bila u ruci nekog Turčina. Zašto je to bilo tako i da li su Turci mogli da raspolažu imovinom dece pravoslavnih hrišćana do njihovog punoletstva ili šta je bio razlog nije mi jasno. Ali možda je taj Ivan tu bio najmlađi među mnogobrojnim sinovima pa je otišao kod rođaka u Ervenik jer možda i nije bilo previše zemlje za sve, pogotovo pod turskom upravom. Pa se čim je malo stasao otisnuo prvo ka Erveniku, odakle je kao morlački trgovac krenuo u Ražanac i jedno vreme putovao i živeo na tom potezu Ervenik-Ražanac.
U svakom slučaju on je zabeležen sa ženom i decom kao Ivan Gherchignich u Ražancu kod Novigrada. Međutim, to je i jedina prilika gde se on pominje u Ražancu. Nigde drugde nije zabeleženo ovo prezime u Ražancu, nema ga ni na jednoj mapi, ni na jednom katastarskom spisku, ni u jednoj matičnoj knjizi. Doduše, za Ražanac i nema previše digitalizovanih matičnih knjiga i te koje su digitalizovane odnose se na XIX vek. Gledala sam i Zadarske matične knjige i pravoslavne i katoličke, ali nisam pronašla prezime iz tog veka, jedino ako ipak nije zapisano, ali na glagoljici.
Ono što buni je što se na tom prostoru, dosta kasnije, pominje ražanački glagoljaški sveštenik Stipan Garkinić u XVIII veku i u novigradskim godovnim knjigama se u II polovini XVII veka pominje pogibija morlačkog uskoka Bože Grkinića, a na spisku zajedno sa njim su prezimena karakteristična za Ražanac. Takođe, Vladan Desnica u Istoriji kotarskih uskoka pominje izvesnog Garkovića iz Ražanaca koji je izgleda bio uticajna ličnost zato što ga mletačka vlast izričito stavlja pod zaštitu i naređuje da mu se niko ne sme svetiti ili na bilo koji način uznemiravati njega i njegovu porodicu zato što je smestio iza rešetaka one koji su zarobili njegovog sina i prodali ga kao roba za galiju. Moguće da je pogrešno Grkinić upisano kao Grković ili da su oni tamo upisivani i kao Grkinići i kao Grkovići. Sve ovo može da znači da su se neki potomci ovog Ivana Grkinića zadržali i Ražancu čak iako ih je teško naći u matičnim knjigama i katastrima.
 |
| Vladan Desnica - potomak Stojana Jankovića; Izvor |
Međutim, isto tako pominje se i jedan drugi glagoljaški sveštenik u Dobrinju na Krku, Francesco Gherchinich koji bi mogao biti Ivanov potomak, a izgleda da je sam Ivan Grkinić završio u seobama (pod knezovima Rukavinom iz Posedarja i Kovačevićem iz Ervenika) ka Istri i Kvarneru. Izgleda da im je jedna od tačaka gde su se zadržali bio Senj odakle su se kasnije naselili u Sušak u Rijeci , pitanje je samo u kom momentu su se pokatoličili, a to je verovatno bilo već u Ivanovom slučaju, još dok je bio u Ražancu.
 |
| Pomen glagoljaškog sveštenika Franćeska Grkinića u Dobrinju, na Krku; Izvor |
Ipak ono što treba znati je da je u to vreme bila vrlo mala razlika između glagoljaškog katolicizma i pravoslavlja, a sa druge strane ogromna je razlika između rimo-katolicizma i glagoljaškog katolicizma. Glagoljaši su praktično još uvek isto što i pravoslavci, sve rade isto, obred je istočni, služba je na staroslovenskom jeziku, glagoljicu su doneli iz Ohrida, jedino što su priznali papu. Njih latinski sveštenici smatraju užasnim primitivcima i oni konstantno rade na tome da ih nateraju da pređu na latinski obred i latinski jezik. Međutim, narod se tome snažno opire i ono što je indikativno je da sebe nazivaju SLOVINCIMA!! Bunjevci sebe nazivaju narodom slovinskim, valjda zbog toga što se Skadarska oblast iz koje dolaze nekada zvala i Sklavinija.
 |
| Mapa Evrope iz 814. godine n.e., na kojoj se vidi Sklavinija; Izvor |
 |
| Interesantno je istovremeno videti i mapu Ilirije i Trakije iz 476. godine n.e.; Izvor |
Ono što ja mogu ovde da povežem i predpostavim je da se Ivan Grkinić zatekao u Ražancu baš u trenutku kada je krenuo drugi talas seoba naroda iz Skadarske krajine, početkom XVII veka. U to vreme srpski pravoslavni narod koji nije otišao iz Skadarske krajine u prvoj seobi (kada su otišli Grkinići) je još tamo bio POKATOLIČEN I POARBANAŠEN!!!. Zato se u Zadru u to vreme osniva naselje Arbanasi sa izbeglicama iz Skadarske krajine, ali taj narod ima stara srpska imena i prezimena. U kom momentu je deo njih počeo sebe da naziva Bunjevcima, ne znam, verovatno kad su krenule seobe ka Senju, ali ovaj narod sebe u to vreme zove Slovincima. Kad i ko ih je ubedio da su Albanci ne znam. Činjenica da neki od njih i danas govore arbanaški verovatno potiče od činjenice da je njihov proces arbanašenja počeo još u XVI veku gde su tada već bili okruženi Arbanasima koji su silazili sa obližnjih planina.
 |
| Glagoljska ploča u Arbanasima u Zadru, klesana nedugo nakon njihovog dolaska - ako narod iz Skadarske krajine nema veze sa glagoljicom zašto im je klesana ploča na glagoljici? Oni su i u matičnim knjigama upisivani na glagoljici, a nešto malo i na latinici. Tu gde su upisani na latinici vide se čista srpska imena i prezimena. Uprkos tome oni se nazivaju Arbanasima; Izvor |
Kako god, zbog blizine Ohrida verovatno čak ni tamo katolicizam se nije primio kao latinski ili rimo-katolicizam,već kao glagoljaški katolicizam. U tom okruženju verovatno je i Ivan primio tu veru, a kao neko ko inače potiče iz popovske zajednice nije neobično što se zna za čak dva glagoljaška sveštenika Grkinića koji su verovatno njegovi potomci.
 |
| Obla glagoljica koja je bila u upotrebi u Ohridu, ali i u manastiru Prečista Krajinska, kod Skadra; Izvor |
Ovde bih pomenula tvrdnje Ivne Anzulović, koja inače i sama potiče iz tih krajeva oko Novigrada i Zadra, da je sav taj narod poreklom odatle ili sa obližnjih ostrva, te da su se oni tako šetali iz Ravnih Kotara u Bukovicu pod najezdom Turaka i da su u tim šetanjima napred-nazad u jednom momentu bili opravoslavljeni. Za druga prezimena ne znam, Grkinića nema na obližnjim ostrvima. Možda deo tog naroda zaista potiče sa obližnjih ostrva, ali OGROMNA VEĆINA tog naroda je došla tu u prvom talasu seoba iz Skadarske krajine, kada su još bili pravoslavci. Ne da nisu opravoslavljeni nego su milom ili silom pokatoličavani. Baš na tom području je pokatoličen sav narod iz Posedarja, Vinjerca i Ražanca i okolnih mesta čime su se hvalili ninski biskupi Parčić i Andronik - hvalili su se masovnim pokatoličavanjem, odnosno "prevođenjem šizmatika u veru." Pre toga su dovlačeni iz Bosne i Severne Dalmacije kada je mletačka vlast slala najuglednije biskupe i fratre da prevedu taj narod na mletačku stranu, da se bore za njihove interese. Sama ta činjenica, da je taj narod došao predvođen katoličkim sveštenicima i knezovima zloupotrebljena je da se dokaže da je taj narod već bio katoličke vere. Nije. Na silu su pokrštavani, masovno, baš u Ravnim Kotarima. Ko se protivio tome završavao je u lancima u mletačkim kulama Pozzi i Bova D'Antonio ili današnja Kapetanova kula.
Brojno je pravoslavno srpsko sveštenstvo koje je u tim kulama robijalo zbog ovoga, a među njima i Simeon Končarević. Naime, Simeon Končarević je bio dalmatinski episkop iz 18. veka. Bio je zatvoren u Zadru zbog otpora verskim pritiscima i nastojanjima mletačkih vlasti da pravoslavne Srbe potčine Rimokatoličkoj crkvi. Pre nego što je postao episkop, Končarević je bio sveštenik u Benkovcu. Mletačke vlasti su ga, po nalogu ninskog biskupa, uhapsile i zatvorile u Zadru pod optužbom da je podsticao narod na otpor unijaćenju (pokatoličavanju). Osnovni razlog sukoba bio je njegov nepokolebljiv stav protiv uvođenja unije i priznanja papske vlasti nad pravoslavnim vernicima u Dalmaciji. Uprkos zabranama mletačkih vlasti, 1751. godine hirotonisan je za episkopa dalmatinskog i albanskog. Međutim, zbog stalnih pritisaka i opasnosti po život, bio je primoran da napusti Dalmaciju.Nakon bekstva, Končarević je predvodio veliku seobu dalmatinskih Srba u Rusiju 1758. godine, gde je i preminuo 1769. godine.
 |
| Episkop dalmatinski i albanaki Simeon Končarević; Izvor |
Mislila sam da malo više pišem o Glagoljici i glagoljaškom katolicizmu, ali pošto vidim da negiraju da im je ona stigla iz Ohrida preko Skadra (gde se praktikovala u manastiru Prečista Krajinska), pošto vidim da negiraju vezu između Slovinstva Bunjevaca iz Skadarske krajine i Slovinstva glagoljaša iz Zadra i zadarskih ostrva, te tvrde da im je glagoljica stigla direktno od Ćirila i Metodija iz njegove Moravske misije, te da je glagoljica na Zadarskom području autohtona, neka bude tako kako kažu. Uglasta glagoljica svakako jeste hrvatska specifičnost, zaista je lepa i ja želim da je naučim kako bih mogla bar da pokušam da razumem ponešto iz matičnih knjiga na glagoljici.
 |
| Ostaci manastira Prečista Krajinska iz X veka, na jugozapadnoj obali Skadarskog jezera; Izvor |
Zato ću samo ostaviti tabele sa slovima glagoljice i šta svako slovo znači na ćirilici ili latinici..
 |
| Glagoljica, nastavak (2); Izvor |
 |
| Glagoljica, nastavak (3); Izvor |
 |
| Glagoljica, nastavak (4); Izvor |
o
Коментари
Постави коментар