Stradioti i još neke veze između Skadarske i Kninske Krajine

Kako mi ovaj blog ionako najviše služi za vlastite potrebe istraživanja, teme mi se, eto, same nametnu čak i kada sam imala u planu da pišem o nečem drugom. A prethodne objave same nametnu da se još nešto dodatno istraži. Tako mi se nametnula tema stradiota, ali i još nekih veza između Skadarske i Kninske krajine, koje me još uvek kopkaju i muče. U ovom trenutku mogu samo da načnem tu temu i da nabacam te veze, možda i za sad bez nekog logičnog ili hronološkog redosleda. Ali to što sam primetila je  kod mene još uvek intuitivno i svakako je potrebno mnogo više istražiti, ali za sad bar mogu da napravim možda neku vrstu podsetnika o tome šta još treba istražiti, pa tako i na ovu objavu treba gledati, kao na neku vrstu drafta, nečemu što samo prethodi onome čime ću se još baviti pre donošenja nekih konačih utisaka. Pa da krenem redom sa pitanjima koja me kopkaju i muče.

Prklje kod Ervenika sa leve strane i Prekal kod Skadra sa desne strane; Izvor 

Jedno od tih pitanja je i veza između mesta koje se i danas zove Precali, u brdima iza Skadarskog jezera i mesta, tj. zaseoka Prklje ili Prkalji kod Ervenika u Dalmaciji. U Skadarskom zemljišniku pominju se i brojni članovi familije ili plemena Precali. Njima ću se vratiti kasnije.

Članovi Precali porodice ili klana iz Skadarske krajine; Izvor 

Istovremeno, u XVII veku se baš u Prkaljima beleži Ivan Grkinić kao jedan od Morlaka trgovaca koji su išli da trguju u Šibenik i Zadar. Međutim, već sam pominjala da ni u jednoj matičnoj knjizi, niti u katastru, nisam pronašla ni jedan drugi pomen Grkinića, niti u Erveniku, niti u Prkaljima, tako da je utisak da su tom Ivanu Grkiniću to bile samo usputne stanice na putu od Kosova, tj. Zvjerinca kod Knina gde su Grkinići tada živeli (pre pomeranja malo više, u Ramljane). Međutim, isto tako, u Erveniku je zabeležen  pop Radoje (Grkinić) u isto vreme u koje su zabeleženi i on i njegova zajednica/džemat u mestu Gozlje (nekad deo današnjeg Zvjerinca). To možda znači da je taj pop Radoje zabeležen u Erveniku zato što je i tu imao crkvenu službu i u okviru nje je možda isto tako imao neko stanište gde su kasnije svraćali i zadržavali se i drugi Grkinići na putu ka primorju. 

Konačno sam u međuvremenu pronašla gde su bili Grkinići u Erveniku! Zabeleženi su , ne ni kao Grkinje, ni kao Grkinići, nego kao Grkonje (Greconja!!). Nalazili su se u Donjem Erveniku između Romanića i Kovačevića. Međutim, prezime je u XIX veku mutiralo u Graonja, skoro potpuno isto kao što je u Pazinu prezime Grachigna mutiralo u Grach, tj. Grah!!! Zato je i bilo teško naći ih u katastru ili matičnim knjigama pod prezimenom Grkinić; Izvor

E sad ovde na red nastupa porodica Kegljević, za koju ja lično mislim da je poreklom upravo iz Skadarske krajine i mislim da su upravo oni bili veza koji su pripremili put dolasku mnogih Srba iz Skadarske krajine, između ostalih i mojih predaka. Zašto bi oni pripremili njima put? Pa zato što mislim da su u pitanju ako ne familijarne onda bar zavičajne veze. Jer ti Kegljevići su i u Skadarskoj Krajini i kasnije u Austrougarskom carstvu ostali u vezi sa familijama koje povezuju ova dva kraja, ali i Čiprovce u Bugarskoj. U pitanju su porodice koje vode poreklo od epirskih stradiota koje su zbog vojnih zasluga i same evoluirale prvo u vojne zapovednike, čelnike, pa zatim i u plemstvo i to baš u trenutku kada se raspada srpsko carstvo, pa oni plemićke titule više ne dobijaju od srpskih careva, već od mletačkih i austrougarskih vlasti. Po nekim istraživačima same ove porodice pripadaju glavnim ili bočnim granama Nemanjića ili vizantijskih porodica sa kojima su se oni orođivali. Dok je srpsko carstvo bilo jako oni su raspoređivani u različite pogranične službe širom Epira i Tesalije. Po nadiranju Turaka i raspadu srpskog carstva ove porodice su počele same da se bore za vlast, te su se u tu svrhu pokatoličavale vodeći se logikom da je Mletačko carstvo dovoljno jako da se može odupreti Turcima i da je dobro sa njima praviti saveze. Ali Mleci su zauzvrat tražili dokazivanje lojalnosti prelaskom u katolicizam, a koliko mi se čini tražili su i potčinjavanje, tj. vazalan odnos. Tako da su i titule jedino tako mogle biti izdavane. O tome sam već pisala, radi se o postupnom potpunom menjanju identiteta zarad zadržavanja pozicija i bogatstva. Ali ne želim da kažem da je samo to bio motiv. Motiv je bio i borba protiv Osmanlijskog carstva, a Mletačka Republika i Austrougarsko carstvo su bili jedina dva preostala hrišćanska carstva, pa se čini da nekog izbora nije ni bilo. Radi se o porodicama Kegljević, Pejačević, Parčević, Bogdan, Čerkić ili Kerkić, Bua, Bokalis, itd. 

Grb Kegljevića; Izvor 

Na primeru Ljutice Bogdana u jednoj od prethodnih objava pisala sam o mobilnisti ljudi iz tog doba, koja je proizilazila iz njihovog primarnog vlaško-vojničkog statusa.  To ne treba da čudi zato što su svo naše plemstvo i  sve naše dinastije izvorni, narodni, dakle potekli iz naroda. Vlaški status je posebno bio vezan uz vojsku, zato i jesu imali povlašćeniji položaj u odnosu na sebre-ratare. Dozvoljavano im je da za potrebe ispaše stada vode polunomadski život, te da u određenim dobima godine odlaze u udaljene predele sa svojom stokom. Oni su verovatno služili usput i kao neka vrsta vojnih izvidnica, "špijuna" koji su i davali izveštaje o teritorijama kroz koje su prošli, broju ljudi, kuća, stoke, itd. Narodno predanje u vidu pesama kaže da je Ljutica Bogdan imao kule i vinograde u Kosovu kod Knina i u drugim delovima Dalmacije...međutim, ja lično verujem da ovo nije samo mit. Na tu temu mislim i da su preci Kegljevića tako stigli u severnu Dalmaciju, preciznije u Ervenik, a još preciznije u Prklje, verovatno mnogo pre raspada srpskog carstva i dolaska Turaka.

Mogući izgled vlaha-stradiota u periodu kada su naseljavali Dalmaciju i tu od strane Mlečana prozvani "Morlaci"; Izvor 

Pojedini lingvisti i istoričari tvrde da su Kegljevići bili u početku zapravo iz roda Prkalja,tj. da su Prklji u početku bili malo pleme. Razne teorije se vezuju za etimologiju samih naziva Prklje i Keglji, a gotovo svaka od tih teorija poreklo traži u nekom pred-romanskom, tj. balkanoromanskom vrelu... Ja opet mogu samo da kažem, tj. da pitam šta znači pred-romansko ili balkanoromansko? Pre Rimljana ovde su bili Iliri, Tračani, Dačani koji mogu biti samo proto-Slovenska plemena. Rimljani im nisu zatrli njihove slovenske običaje, ali neki zaista jesu bili poromanjeni, poput Cincara, koji su opet u svojim izvornim mestima porekla zadržali čiste slovenske toponime. Odakle im? Od vremena preuzimanja vizantijskih tema širom Dalmacije od strane Vatikana počinje se sa intenzivnim pokatoličavanjem i latinizacijom ili romanizacijim SVEGA - od naroda, jezika, pisma, do dograđivanja ili izmena pravoslavnih bazilika i crkava (koje oni zovu "ranohrišćanskim" da bi izbegli da pomenu da se radi o pravoslavnim objektima) u romanskom stilu. Na Šipanu ima puno takvih "ranohrišćanskih" bazilika kojima su prekrečene vizantijske freske. Setimo se da je Vlaho Grkinić upravo na Šipanu zajedno sa Stanjom Krankovićem tu zakupio crkvu i vinograde na godinu dana. 

Rimsku imperiju su činile brojne rase, narodi i plemena. Mi ih danas zovemo zbirno "Rimljani", ali to nije bila jedinstvena nacija; Izvor 

. 

U tom smislu se u današnjoj Hrvatskoj uporno traga za nekakvim romanskim korenima, a istovremeno se zatiru slovenski koreni. To bi bilo kao kad bi za nekoliko generacija naši potomci nama tražili ili "dokazivali" američko poreklo, zato što smo svi ovde na Balkanu, zvanično ili nezvanično, amerčka podkolonija, engleski jezik nam je maltene svima, pogotovo mlađim generacijama, drugi uz maternji. A Amerika i jeste u neku ruku naslednica rimske imperije, samo se ta imperija izmakla preko Atlantika i više nije latinski jezik u upotrebi već engleski...

Na slici gore se nalazi dekorativna keramika neolitskih kultura Kukuteni-Tripolje i Gumelnica-Karanovo koje su zauzimale prostor današnje Rumunije, Ukrajine i Bugarske. One su nešto mlađe, ali razvijenije sestre naše vinčansko-starčevačke kulture. Na slikama dole levo i desno su primerci keramike takođe sestrinske minojsko-mikenske civilizacije u kojoj je su prethodne tri kulture dostigle svoj vrhunac. Sve ove kulture, zajedno sa etrurskom kulturom Vilanova pripadaju (pra)slovenskom svetu, koji i dan-danas baštini istu ornamentiku, posebno u tekstilu, nošnji, vezovima, tkanju; Izvor

Što se tiče traganja za romanskim korenima u Hrvatskoj to se radi oportunistički - prema potrebama. Kad treba da se dokaže romansko poreklo nateže se iz petnih žila da se ono dokaže. Kad treba da se prisvoji nešto slovensko, da ne kažem srpsko - priznaje se slovenski identitet. Istina se u najboljem slučaju pokazuje kao poluistina, kao u slučaju Kegljevića. Posebno mi je smešno što se njima traži romanski ili "predromanski" (šta god to značilo) koren, a izbegava se da se kaže da su poreklom iz Skadarske krajine! Zašto!? Jel zato što je to previše blizu srpskog kulturnog i civilizacijskog prostora, ako ne i samo njegovo srce, bar u jednom velikom istorijskom razdoblju? Istina, još od vremena zaposedanja tog prostora od strane Mletačke republike se radilo na zatiranju srpske istorije i identiteta na tom prostoru (prostoru stare Zete) do te mere da to niko danas ni ne čačka. Ili ako čačka onda se to radi kroz latinizaciju i albanizaciju SVEGA, od ličnih imena, prezimena preko toponima. 

Po jednoj teoriji svi stradioti iz Epira i Tesalije su prvo bili dovedeni u Italiju pre nego što su bili raspoređeni po ostalim mletačkim teritorijama, tj. po Istri i Dalmaciji. Postoje i druge teorije po kojima su se ovi sada Vlasi, kako su prozvani ili Morlaci, nakon prvobitnog naseljenja u Dalmaciju bili pomereni u Istru, pa su se opet vraćali...zato malo vlada zbrka ko su oni i odakle potiču, neki ih zovu Kraljevskim Vlasima; Izvor 

Pa tako ni današnji lingvisti, čak ni oni DOMAĆI koji se bave etimologijom ovih imena, prezimena i toponima, ne vide od šume drvo. Ne vide ono što je očigledno! Oni u tipično slovenskim, srpskim ili ako hočete da budem politički korektna, srpsko-hrvatskim imenima i toponimima vide neke latinske korene. Da krenemo od oba mesta: Prklji u Erveniku i Prekali (Precali) iza Skadarskog jezera. Po meni su Prklji u Erveniku dobili ime po Prekalima kod Skadra. To ime su mu dali niko drugi nego pripadnici plemena koje je u Skadarskom zemljišniku bilo zapisano isto kao ime mesta odakle potiču - Precali. Kegljevići vode poreklo od Precali-ja iz Skadarske krajine. U kom momentu su se oni izdvojili kao poseban rod Kegalja ili Kegljevića (kasnije) i gde se to tačno desilo, diskutabilno je. U Skadarskom zemljišniku pored roda Prekala zapisan je rod sa prezimenom CHECHIOLI. Prema svim etimološkim pravilima vrlo je moguće da se u srednjovekovnoj Mletačkoj Albaniji reč "Kegalj" transformisala, tj. transkribovala prema latinskim i italijanskim jezičkim pravilima u "CHECHIOLI". Što se izvorne reči od koje je potekla sama reč "Kegalj" ili "Keglji" tiče, nije li i to očigledno? Smešno mi je kada se izvor traži u latinskom imenu "Catullius" pored očiglednih slovenskih reči "Kugla" i od nje izvedene reči "Kegla". I ne, reč "kugla" nikako ne može biti izvedena iz germanskog jezika zato što je još očigledniji slovenski koren reči "Krug" i od njega izvedeno "Okruglo", a od njega "Kugla". Međutim, ako nije u pitanju kugla/kegla možda je u pitanju reč "kefal" koja se piše ovako - " κεφαλή" , ali ju je neko možda pročitao kao "kegal". Sve, ali Catullus znači "kot, okot, nakot", pa mi zbog toga to zvuči najmanje verovatno.

Kugla, kegla ili kefalija? Da li su preci Kegljevića izrađivali možda topovsku đulad ili su bili kefalije?

Što se tiče etimologije reči "Prklje" ili "Prklji" i reči "Precali" mislim da je ona ista u oba slučaja. "Precali" je albanizovano "Prekal" ili opet, možda se mesto i u Albaniji prvobitno isto nazivalo"Prklji". Može da ima dvojako značenje: da označava nešto što se nalazi PREKO ili nešto što je PREKALJENO. Isto tako može da ima i vrlo banalno i očigledno značenje - baš kako i sama reč kaže - Prklji od izraza za zadnji deo tela, da ga ne imenujem, nešto što se nalazi Bogu iza nogu, u nekim planinama i što je teško dostupno i zabačeno, baš kao i taj deo tela. Na kraju, možda reč dolazi od reči "Breg" pa od toga bregovi ili breglje, što bi bila staroslovenska reč (koja se danas zadržala u slovenačkom jeziku, recimo), a koja je mutirala u Prklje. 

Srpski srednjovekovni mač od gvožđa. Da bi gvožđe bilo tvrdo ono mora da se PREKALI, što bi bila jedna od mogućih etimologija za mesto Precali (Prekal) kod Skadra. A moguće da je izvorno ime mesta takođe bilo Prklje; Izvor 

Etimologija nije jedina koja upućuje da poreklo Kegljevića treba tražiti u Skadarskoj Krajini. Već upravo njihov prvobitni stradiotski status i veze sa drugim jakim stradiotskim porodicama koje su se iz Epira preselile u Dalmaciju, kao što je npr. porodica Bokalis (Boccalis). Biće reči nešto kasnije o njoj. Pre toga da pomenem da su Kegljevići imali brojna imanja širom Dalmacije, pa i u Kninskoj županiji. Bila sam iznenađena kada sam otkrila da su imali posede baš u Uzdolju i u Ramljanima!!! Setimo se, preci Grkinića su se doselili u tadašnje Gozlje koje je vrlo blizu Uzdolja i tada manji deo njih i u Ramljane. Još ranije sam pisala da mislim da sav taj narod koji je iz Skadarske krajine došao u Kninsku, nije tu došao na slepo, već planirano, te da su oni imali već svoje veze i izvidnice u Dalmaciji. U početku sam mislila da su to bile isključivo crkvene veze, preko sveštenstva i manastira. Međutim, s obzirom da su se Grkinići očigledno naselili na posedima Kegljevića, sad mi se čini da su im i oni bili veza i da su ih ciljano naselili na svoja imanja - na osnovu veza iz starog kraja. Veze su mi još očiglednije ako je još jedan Grkinić zabeležen baš u Prkljima, samom srcu glavnih poseda Kegljevića, u ranom XVII veku. Doduše, Kegljevići su se do tada već pomerili ka Mađarskoj i postali deo mađarskog plemstva, ali možda se jedan deo njih utopio u pridošlo stanovništvo. Pogotovo što je i samo to stanovništvo bilo epirsko-stradiotskog porekla. 

Grb porodice Boccallis, sličan kao grb Kegljevića; Izvor 

Pominjala sam već stradiote ili stratiote, ali ko su oni bili u Kninskoj krajini? Naime, postoje istraživači koji tvrde da se upravo u severnoj Dalmaciji i u okviru nje i u Kninskoj Krajini desila takozvana "crkvena simbioza" stradiota i Srba koji su pristigli u Kninsku Krajinu preko Bosne...ovo još treba da istražim, ali u osnovi radi se o tvrdnji da su Srbi iz Kninske Krajine zapravo mešavina tih Srba i "posrbljenih" grčkih stradiota :))). Opet se vraćamo na to šta je starije, kokoška ili jaje. Ali ajde. Po ovoj tvrdnji "grčki" stradioti, ukratko i banalizovano rečeno, nisu uvek imali svoje crkve u severnoj Dalmaciji već su bili prinuđeni da idu u srpske pravoslavne crkve, te da su samim tim vremenom bili "posrbljeni", dodatno i mešajući se sa pomenutim Srbima. Istovremeno se izbegava da se kaže da sav taj narod dolazi iz Epira i da i ti koje zovu  "Grcima" mogu to i biti jedino po toj osnovi - geografskoj. Drugo, nesumnjivo je da su mnogi bili i helenizovani, tj. da su im helenizovana imena i prezimena, a kako su se verovatno i služili grčkim jezikom i pismom sve to zajedno je bilo više nego dovoljno da se prekrste u Grke. 

Stradioti su najčešće imali duga koplja, buzdovane i lukove i strele, a manje mačeve. Od svega je ipak najinteresantnija njihova taktika ratovanja; Izvor 

U to vreme stradioti su bili vrlo tražena vojska zato što nisu nosili pun oklop pa su samim tim bili puno pokretljiviji i efiksasniji od tradicionalne evropske konjice tog vremena. Uz to bio ih je glas da su na svojim konjima bili toliko brzi da su ljude posećali na ptice u LETU!!! Možda je upravo taj epitet kumovao da i porodica LET dobije to prezime. Takođe i taktika ratovanja im je bila identična onoj od naših kninskih predaka, posebno hajduka i uskoka - naizmenična taktika napadanja i povlačenja, iz više pravaca, od kojih su mnogi napadi bili lažni, što je zbunjivalo protivnika. 

U Kninskoj krajini polački hajduci su bili najviše na glasu i iz njihovih redova je bilo najviše arambaša; Izvor

Vratimo se opet Kegljevićima i Erveniku. Pominje se da su oni bili u porodičnim vezama sa grčkom stradiotskom porodicom Bokalis (Boccalis, Boccallis, Bocalli, različito su zapisivani) preko stradiotskog kapetana u Šibeniku Nikole Bokalisa, kome su još tada bili dodeljeni plemićka titula i grb. A Nikola Bokalis je pa opet bio u rodbinskim vezama sa jednim od najmoćnijih stradiotskih velikaša, Merkuriom Buom, i to preko svoje ćerke Marije Bokalis koja mu je bila žena. Sam Bua takođe vodi poreklo iz Skadarske krajine i pojedini arheolozi tvrde da mu prezime vodi poreklo od reke Bojane, tj. Bune. Ali ja bih pomenula i brojne Buhe i Buve, Skočibuhe (plemićka porodica iz Dubrovnika koja je na Šipanu imala velelepnu rezidenciju koja i danas postoji) i ostale, o čijem poreklu prezimena takođe možemo diskutovali. Čak i ako potiču sa reke Bojane i na tom području i dalje možemo tražiti izvorne slovenske korene prezimena.  Međutim s obzirom da se ovo već pretvara u jedan jako dugačak post, detaljnu objavu o stradiotima ostaviću za neki drugi put. 

Mercurio Bua; Izvor

Ovde bih još samo pomenula veze Kegljevića sa Pejačevićima, Parčevićima, Bogdanima, Čerkićima (Čerkić, Kerkić, Čerkin, Kerkin koji se takođe povezuju sa prezimenom Gerkin ili Garkinjin), svi poreklom iz Gornjeg Pilota. Sa izuzetkom Kegljevića sva ova prezimena, tj. porodice se pominju kao glavne plemićke porodice u Čiprovcima u Bugarskoj, u XVII veku, gde su kao visoki predstavnici katoličke crkve radili na propagiranju katoličke vere. Međutim, Kegljevići su svakako povezani sa svima njima jer se većina ovog pobugarenog plemstva kasnije premestila u Mađarsku, gde su postali deo mađarskog, ali i hrvatskog plemstva. Oni su očigledno održavali veze iz starog kraja (Skadarska Krajina ili Gornji Pilot) i dok su boravili u Dalmaciji i dok je dobar deo njih bio deo plemstva u Bugarskoj i kasnije kad su se premestili u Mađarsku. Biće o svima njima više reči drugom prilikom. Mislim da je ovo do sada dovoljno da se dokaže da postoje realne osnove da se tvrdi da su Kegljevići poreklom iz Skadarske krajine i da su kumovali dolasku mnogih Srba (stradiota, a kasnije Morlaka kako će ih zvati Mlečani) na područje Kninske krajine, ali i Bukivice i Ravnih Kotara. 

Ćiprovci su poznati i po ćilimima koji su kopija pirotskih. Za razliku od pirotskih kojima su i osnova i potka od vune, ćiprovački imaju kombinaciju vune i pamuka, što je lakše za tkanje, a sami ćilimi kraće traju. Pirotski su mnogo stariji (ćiprovački kreću da se tkaju tek u XVIII veku), jedini u svetu imaju lice sa obe strane, prvih sto godina se koristi jedna strana, a drugih sto druga - toliko su izdržljivi. Svaka šara služi za zaštitu od uroka i starost šara doseže u neolit. 

I na kraju još jedna tema za razmišljanje, a ona je zapravo pitanje koje je krajnje poreklo ovih ljudi. Da li ovo "pobugareni" treba da se piše pod navodnicima jer se sam Petro Bogdan Bakšić iz Čiprovca izjašnjavao kao "Makedonac". Ali imajući u vidu da su to tada bile pre svega geografske odrednice, pravi narod koji živi na tim teritorijama su Šopi ili Torlaci. Ja znam brojne Šope koji sebe smatraju najstarijim i onim izvornim Srbima. Pozabaviću se i njima u nekoj od narednih objava. 

Petar Bogdan -  Makedonac; Izvor 

Karta Šopluka prema Jovanu Cvijiću. Interesantno mi je bilo da pročitam da se Dubrovčani smatraju katoličkim Šopovima prema svom originalnom poreklu. Ne zaboravimo da Hranko Toplić, osnivač porodice Hrankovič dolazi iz Kučajne kod Požarevca, Ljutica Bogdan je naveliko gradio oko Vidina, a njegovi potomci žive u Čiprovcima, Despot Oliver dolazi iz Ovčeg Polja u Makedoniji - svima njima dalji preci su Tračani. 

-------------

Napomena: Objavu ću za sada ostaviti bez slika koje ću naknadno dodati, kad budem imala više vremena.