Otkriće Graonja u Erveniku - da li su oni ogranak Grkinića?

Kada sam počela da istražujem kretanje predaka bunilo me je to što nisam mogla tačno da odredim njihov pravac kretanja po dolasku u Dalmaciju. Bilo mi je jasno samo da se radi o potezu Ramljane - Ervenik (Prklje) - Ražanac, ali ne i s kog kraja, od Ramljana ka Ražancu ili obrnuto. Kako se najraniji pomen Grkinića u Dalmaciji beleži prvo u Ražancu (oko 1605.) godine, a zatim nešto malo kasnije i u Erveniku, u Prkljima, jednog istog čoveka, trgovca Ivana Grkinića, mislila sam da su oni prvo tu stigli. Međutim posle sam otkrila zajednicu popa Radoja u Gozlju ispod Ramljana, koji su tu zabeleženi već 1528. godine, a moguće da su stigli i ranije. Isti pop Radoje zabeležen je u isto vreme i u Erveniku. Bunilo me je i to što osim pomena tog Ivana Grkinića nigde drugde u Erveniku nije zabeležena ni jedna familija Grkinića. Nije mi palo na pamet da je to možda zbog toga što se prezime tu transformisalo u neko drugo, u ovom slučaju Graonja, posebno kada imamo u vidu da je u tim ranijim vekovima prezime još uvek bilo dvojno Grkinja i Grkinić, a posebno kada znamo da je mletačka i austrougarska administracija prezime upisivala.. svakako: Grichigna, Grachigna, Garchigna, Gherchinich, Chirchignich, Kerkinich, itd. 

Prema Google mapama od Ramljana do Ervenika ima 8h hoda (dakle konjima oko 2.5h) i do Ražanca ima oko 22h hoda (dakle oko 7.15h jahanja). To se lako moglo savladati jer ni teren nije bio sa prevelikim nadmorskim oscilacijama, što se vidi na donjoj slici; Izvor

Razlika u nadmorskoj visini na putanji od Ramljana, preko Ervenika do Ražanca kreće se od 403m do 4m nadmorske visine. Jeste brdovito, ali nije nesavladivo, pogotovo na konjima ili magarcima; Izvor 

Taj pop Radoje je verovatno u to vreme još uvek češće nosio prezime Grkinja nego Grkinić. Pošto su u Gozlju ispod Ramljana, a manje i u samim Ramljanima, zabeleženi brojni članovi njegove zajednice kojima je bila dodeljena zemlja, vinogradi, mlinovi, itd. tu im je očigledno bila glavna baza. Međutim, kako se pop Radoje pominje i u Erveniku, ja sam mislila da je on tu imao samo crkvenu službu i da je možda imao neko manje stanište u okviru nje. Možda je i zaista tako bilo. Međutim, austrijska mapa s početka XIX veka otkriva da je u Donjem Erveniku, u kome se nalaze i Prklje, blizu reke Zrmanje, imala imanje porodica Graonja koja je zabeležena kao GRECONJA!!! U blizini se nalazi i crkva u Erveniku. Ona je izgrađena malo kasnije nego što je pop Radoje mogao da doživi njenu izgradnju, ali verovatno su crkvenu službu u Erveniku nastavili njegovi potomci ili srodnici. 

Graonje zabeležene kao Greconje na austrijskoj mapi su početka XIX veka; Izvor 

Crkva Sv. Nikole u Erveniku, izgrađena 1699. godine, nalazila se između Grkonja, tj. Graonja i Kovačevića, preciznija lokacija se vidi na slici dole; Izvor

Crkva se nalazi na groblju, kod Kovačevića, a oni su odmah pored Graonja, samo se to na ovoj mapi ne vidi; Izvor 

U etimološkom smislu vrlo je moguće da se prezime Grkinja transformisalo prvo u Grkonja(Greconja), a zatim u Graonja, zato što je vrlo sličnu transformaciju doživelo prezime u Pazinu, gde je ono zabeleženo kao Grachigna, a onda se transformisalo samo u Grach, tj. Grah! U ovom slučaju moja pretpostavka je da je transformacija išla otprilike ovako: "Grkinja" se u brzini skraćivala u "Grk'nja", ono opet u "Grg'nja", "Gra'nja", a ono u "Gra'onja", pa u "Graonja".

Iako za sad nisam pronašla konkretan dokumentovani slučaj koji potvrđuje direktno poreklo od srednjovekovnog prezimena "Grkinja" do Graonje iz ranog 19. veka, ova hipoteza se poklapa sa dobro poznatim istorijskim i fonetskim obrascima u južnoslovenskoj i mletačkoj dalmatinskoj onomastici.

Fonetska i morfološka analiza

Sekvenca pomenute transformacije inače  prati standardne jezičke promene za balkanski region.

Grkinja u Grk'nja/Grgnja: Gubitak slabog poluglasnika (jer) posle „k“ često dovodi do grupe poput -knj-. U brzom govoru ili pod uticajem susednih zvučnih suglasnika, „k“ može da se izgovara u „g“ (Grgnja).

Grgnja u Granja: U nekim dalmatinskim i štokavskim dijalektima, unutrašnje grupe suglasnika (-rgnj-) se pojednostavljuju. Prelazak sa „r“ na „ra“ je uobičajena karakteristika u lokalizovanim fonetskim evolucijama radi olakšavanja izgovora.

Granja u Graonja: Vokalizacija „n“ ili umetanje „o“ ispred „nja“ karakteristična je za određene neoštokavske i primorske dijalekte gde su nazalni zvuci ili tečni klasteri modifikovani.

Istorijski kontekst i mletački zapisi

Pominjanje Greconje u mletačkim zapisima moglo bi da bude snažan dokaz za ovu teoriju: Etimologija: „Greco“ je italijanska/mletačka reč za „Grk“ (srpski: Grk). Sufiks -onja je uobičajeni južnoslovenski augmentativni sufiks koji se koristi za formiranje nadimaka ili prezimena. Međutim, pre će biti da su Mlečani prosto čuli originalno Grkinja kao Grkonja i tako ga zapisali, tj. kao Greconja. 

Mletačka adaptacija: Mletački administratori su često „prevodili“ ili fonetizovali slovenska imena. Ako je porodica bila poznata kao Grkinja (Grkinja), mletački zapisi bi logično pretvorili ovo kao Greconja ili Greko da bi označili njihovo percipirano poreklo.

Migracioni obrasci: Migracija iz Zete (današnja Crna Gora i severna Albanija) u Severnu Dalmaciju bila je uobičajena tokom srednjeg veka i ranog modernog perioda (15.–18. vek) jer su porodice bežale od osmanske ekspanzije na teritorije pod mletačkom kontrolom.

Zaključak u vezi etimološke hipoteze o transformaciji iz Grkinje u Graonju:

Predložena evolucija je lingvistički verovatna u kontekstu dalmatinskog neoštokavskog razvoja i mletačkih administrativnih praksi. Zapis „Greconja“ služi kao vitalna veza, potvrđujući da je prezime povezano sa „grčkim“ poreklom (Grk, Grkinja) te da se potom moglo razviti u moderno Graonja kroz lokalne dijalekatske promene.

Kako su digitalizovane matične knjige za Ervenik dostupne tek od prve decenije XIX veka nisam uspela da dokumentujem  prisustvo porodice Graonja u Erveniku pre toga, ali se tri familije Graonja svakako pominju u matičnim knjigama i popisima stanovništva, tj. statusima duša (Status Animarum). Ono što mi je interesantno je da je u matičnim knjigama porodica beležena i kao Granja. Za sada nisam pokušala da ih pronađem u katastarskim popisima i notarskim beleškama, ali ću pokušati.

Dom Georgija Graonje iz Ervenika - vidi se da su brojni članovi rođeni tu u 18. veku, znači i roditelji su im tu živeli i mora da postoje dokumenti u kojima su zabeleženi, pitanje je samo pod kojim prezimenom. Interesantno je da se jedan član zove Mojsije (Moisei); Izvor

Matična knjiga umrlih za Ervenik, a početka XIX veka, gde su Graonje upisani kao Granje; Izvor

Činjenica da su imali posede u blizini Prkalja i reke Zrmanje potvrđuje moju pretpostavku da su se naselili na posedu Kegljevića. Da su mnogi došli u Ervenik iz Skadarske krajine dokazuju još neka prezimena iz Skadarskog zemljišnika, poput Macura (Maxora), Balać (Balasi), Brajković (Braicho), Grubić (Grubissa), Kolundžić (Columpsa), Miloš (Milossi), Mlađen (Mladien), itd. Ovo, ali i ranije stanovništvo Ervenika je povlačeno u Istru, pa je vraćano u Ervenik. Pretpostavljam da su u tim seobama Grachigne završile u Pazinu, gde se njihovo prezime transformisalo u Grach, tj. Grah. 

Graonje danas verovatno ne znaju za moguće srodstvo sa Grkinićima i obrnuto. Pitam se koliko je tako srodnika širom Balkana, ali i šire, koji su "izgubljeni u prevodu" - mletačkom i austrougarskom i njihovim činovnicima koji su prezimena beležili u hodu i po zvučnosti, onako kako su čuli i kako je njima prezime zvučalo. I oni i Turci vršili su isti posao - da se zatre identitet onih koji su dolazili pod njihovu upravu. Turci su upisivali samo imena očeva, a svi ostali su ih deformisali po svojim jezičkim pravilima. Možda Grkiniće treba da tražim i u nekom ko je u Bukovici i Ravnim Kotarima zapisan i kao Greco, Grkić, Grechich, Garkovich, itd. U Ražancu gde je bio zabeležen onaj Ivan Grkinić 1606. godine nigde i nikad više se ne pominje to prezime u bilo kakvim dokumentima, ali Vladan Desnica u Istoriji kotarskih uskoka pominje izvesnog Garkovića. Takođe se pominje sveštenik glagoljaš Stipan Garchinich u 18. veku, međutim, prezimena nema ni u matičnim knjigama, ni u katastarskim popisima. Ali ima Grčića..pitam se da li su oni nezavistan rod ili ipak imaju veze sa Grkinićima. Porodica Ivana Grkinića je otišla u pravcu Istre, a na Krku (Dobrinj) je zabeležen drugi pop glagoljaš - Francisco Gherchinich.

Pokušala sam da u matičnim knjigama iz XVII veka za Novigrad (kod Ražanca) pronađem pomen Grkinića, pogotovo zato što se u njima pominje smrt Bože Grkinića, uskoka koji je poginuo u borbi sa Turcima kod Otresa, međutim - glagoljica!; Izvor

Kako god bilo ako Graonje zaista imaju veze sa Grkinićima i oni bi mogli da potvrde da su se originalno Grkinje ili Grkinići nastanili istovremeno u Ramljanima/Gozlju i Erveniku i da je to bio pravac naseljavanja: Ramljane - Ervenik - Ražanac. A ne samo Ivan Grkinić, zabeležen u Erveniku i u Ražancu, ali i sam pop Radoje koji je zabeležen u Ramljanima i Erveniku...

Preostaje mi da potražim katastarske popise i notarske beleške pa da se vidi da li je i kako prezime u njima upisano. Ovako za sada to ostaje samo hipoteza koju tek treba potvrditi ili opozvati.