Dečanska hrisovulja otkriva prvobitno prezime (rani XIV vek) i sadašnje koje je tek u formiranju (XIV vek)

~~~ Nastavak 

 24.10. 2025. 

Prezime "Let" onako kako je zapisano u Dečanskoj hrisovulji; Izvor

Slede dalja istraživanja pa da vidimo nešto više o varijanti prezimena Let, Leti, Letti ili Lethi pod predpostavkom da je ono zapravo srpsko, takođe i hrvatsko, prezime Letić. U "Povijesnoj antroponimiji bunjevačkih Hrvata u Madžarskoj" stoji sledeće:

"LETIĆ i LETOVIĆ (prvotni oblik potonjeg jest Letić ; Leta , Leto < Mileta ... prezime s potvrdama od XV . st .), itd. " 

Znajući da Bunjevci dolaze upravo iz stare Zete, iz Skadarske oblasti, ne čudi me da među njima ima Letića. Oni izgleda tumače da je prezime izvedeno kao nadimak od imena (ili prezimena?) MILETA. I to nije jedini izvor za istu tvrdnju, pronašla sam je i na drugim mestima. Npr. U "Zborniku za narodni život i običaje južnih Slavena" piše da se nadimak Letić izvodi iz prezimena Miletić.

Isto tako, drugi izvori tvrde da se etimologija prezimena Letić izvodi iz korenske reči LET, kao let ptica ili glagol LETETI ( Зборник Матице српске за филологију и лингвистику). Isto korensko značenje imaju i prezimena Letović, Letica, Letiša.

Beloglavi supovi u letu; Izvor 

"Književni sever - beleške o Bunjevcima" o Letićima beleži sledeće:

" Letić u Subotici, muslimanski Letići u Bosni, Letići u  Baji 1735.; Lete - dva sela u Bosni, jedno u maglajskom kraju, drugoru vlaseničkom; Letići, dva zaseoka u Bosni, jedan u tešanjskom, drugi u travničkom kraju; - dakle, opet se Letići vezuju za Bunjevce, koji vode poreklo iz skadarskog kraja;

Letići se pominju i u Istri, zajedno sa Poborima, koji se takođe pominju u Skadarskom zemljišniku;

~~~ U slučaju da je reč o prezimenu sa grčkim korenom, jedino i najsličnije je grčka reč LITHI koja se vezuje za reč LETHO, LETO i označava zaborav ili čak reku zaborava Leto, ali i grčku boginju Leto. Leto se etimološki, a i mitološki, dovodi u vezu sa slovenskim boginjom Ladom.

Leto, mistična reka zaborava u grčkoj mitologiji; Izvor 

Grčka boginja Leto, sa decom Artemidom i Apolonom u sceni sa likijskim seljacima; Izvor 

Na albanskom jeziku reč nema nikakvo značenje. 

Konačno sam pronašla i originalni prepis stanovnika Kuševa iz dečanske hrisovulje, zahvaljujući potpuno marginalizovanom naučniku Milošu S. Milojeviću: 

Strana iz Dečanske hrisovulje u kojoj se pominju najraniji preci Grkinića, Lazor Let sa sinovima i ženom Grkinjom; Izvor 

'''"Село оу Зеть Коушево и сь засел'ки  и мегѩми.  А оу нѥмь Павьль и Боушать и сь дѣтию.  Гюр'гь Данчь.  Гинь Кѥрасовикь.  Гѡн Михиль.  Дмин'ко и Ан'дрѣѩ Ѥгрьшь.  Бар'да сь дѣтию.  Петрь Гроубша и Пав'ль.  Гѡн Ѥгрьшь.  Голѣм сь дѣтию и брат'моу Таноушь.  И Никола.  Павьль Мьтраса сь братомь и сь дѣтию.  Мар'ко моу Мар'ко сь ьл Боур'мадь с братомь шоуром.  Дмин'ко Барда и синови.  Никола Кал'таникь сь братиѡмь.  Пав'ль Боусадоса.  Лазорь.  Дмин'ко Данчь и сь дѣтию.  Никола Дерь.  Лазорь Леть и Грькинѩ сь дѣтию.  Никола Леть.  Павьль Нерачь.  Ан'дрѣѩ Нерачь.  Дмин'ко Прогонь."'''

Dakle originalna imena i prezimena su Lazor Let, Nikola Let, Pavle Nerač, Andrija Nerač i Dminko Progon!!! Uzgred, u delu povelje koja se odnosi na ovaj spisak nigde se ne pominje ničija narodnost, pa se čini da su tumačenja naučnika koji su obrađivali ovo štivo dosta proizvoljna i pisana za svrhu politike, posebno proalbansko-procincarske politike. Među ovih 5 imena sva su kalendarska, osim imena Dminko. Ti isti naučnici tvrde da je zapravo u pitanju nadimak od imena Dominicus. Međutim, meni pre izgleda da je to IME koje dolazi od glagola DUMATI, DMENIE iz staroslovenskog jezika, a znači misliti, odnosno mišljenje, gordost, nadutost, biti nadmen. Dakle, Dminko bi prosto bi prosto bio neko ko je po svojim karakteristikama bio naduvenko, NADMENKO, pa DMENKO ili DMINKO. Jako mi je indikativno i to što ČAK I NAŠI NAUČNICI kada prave prepise ovih imena i prezimena rade to tako da ona zvuče albanofono, pa se od originalno napisanog Леть piše kao Lleti, Leti, Letti, Lethi, svakako, samo ne onako kako je napisano. Nikola se piše Nikolle, Nerač kao Neraci, Progon kao Progoni. Kada to rade albanski naučnici nije mi čudno, ali mi jeste čudno kada to radi Milica Grković i ostali. Jedino Mitar Pešikan tvrdi da je u pitanju srpska porodica. Ovi njihovi sinovi su verovatno oni koji će prvi kasnije biti prozvani Grkinjama ili Grkinićima. Moguće da su oni vlasi (kao kasta u srpskom društvu). Međutim, s obzirom da se dovode u vezu sa popovskom zajednicom Grkinića u Kadarunu, nešto kasnije, moguće da je još u Kuševu porodica Lazora Leta bila popovska. Onaj Vlaho Grkinić koji se pominje dva puta u Dubrovačkom arhivu, upravo u tim godinama koje su usledile nakon pisanja Dečanske hrisovulje, mogao je biti jedan od dece ili sinovaca Lazora Leta. Prezime Let, kao Letti imamo upisano i u Skadarskom zemljišniku i u drugim mestima Skadraske krajine. Ovo Vlaho je prosto moglo označavati nekog vlaha iz Grčke - Vlah, Vlaho Grkinić. Evo spiska svih onih sa prezimenom Let u Skadarskom zemljišniku (1416. god.; prezime upisano kao Letti ili Lethi):

Srpsko srednjovekovno ime, ali i prezime Nerač se etimološki dovodi u vezu sa narandžom; Izvor 

Progon, česta sudbina srpskog naroda - Milica Tepić sa decom na čuvenoj fotigrafiji Žorža Skrigina; Izvor 

Adam i Eva kao biblijski progenitori ili praroditelji ljudskog roda, što bi odgovaralo grčkoj reči "Progoni"; Izvor 

Pogoni, kod Janjine u Grčkoj, Epir, granica sa Albanijom. Pojedini istraživači mesto dovode u vezu sa prezimenom Progon; Izvor 

- Zorzi Lethi (Đorđe Let) - Dobra,

- Nicola Lethi (Nikola Let) - Schirelli

- Pali Lethi (Pavle Let) - Cherezi, teren Frida

- Nicola Lethi (Nikola Let) - Euchiechiani (?)

- Jon Letti (Jovan Let) - San Nicolo de Chacharichi, Blinisti 

Slede još neka etimološka tumačenja prezimena Let:

Na primeru prezimena Letica: "S jezičnog motrišta prezime Letica prema M. Nosiću izvedeno je od leto, kako se naziva „dio muške odjeće koje završava suknjom, kako je to vidljivo na stećcima; dio odjeće koji slobodno visi niz tijelo – prednje i stražnje leto; obod klobuka.[1...

Poznati stećci iz Radimlja - da li je na njima prikazan "leto", deo muške odeće koji se završava suknjom? Izvor

Takođe:" Letice tomislavgradskog područja sačuvali su predaju da je njihovo prezime izvedeno od Leto, kako je glasio nadimak izvjesnog jednog njihova pretka, iznimno hitrog, pa je pri kretanju djelovao kao da više leti nego hoda.

Filipid ili Fidipid, prvi Maratonac, nakon bitke kod Maratona trčao je neprekidno do Atine da proglasi pobedu, nakon čega je doživeo kolaps; Izvor 

Slična jezičnog postanja su i prezimena: Let, Letava, Lete, Letec, Leteci, Letić, Letilović, Letina, Letinčić, Letinić, Letis, Letiš, Leto, Letoja, Letović Letunica, Letunić, Letunović itd."

Još jedno tumačenje koje ide u prilog tome da se radi o nekome ko je bio toliko brz, hitar, da je prosto leteo: 

"Origins of the Letić Surname

The Letić surname is of Slavic origin, specifically derived from the South Slavic languages spoken in the Balkan region. It is believed to have roots in the ancient Slavic word 'leti,' which means 'fly' or 'swift.' This could indicate that individuals with the Letić surname were known for their agility, speed, or perhaps even their ability to soar above others in some figurative sense."

Još malo antičkih maratonaca; Izvor 

Pripadnici porodice Let iz Kuševa i drugih sela Skadraske krajine mogli su biti neki glasnici, kuriri, koji su i dobili tu funkciji zato što su bili brzi, prosto su leteli od mesta do mesta...? 

Evo konačno i nešto što potvrđuje moje sumnje da se ORIGINALNI SADRŽAJ, kao i ORIGINALNI PREPISI DEČANSKE HRISOVULJE - KRIJU I ČUVAJU U TAJNOSTI!!!! Naime, mnoge strane iste su POKRADENE, a jedna jedina strana na aukcijama dostiže basnoslovne sume. Jedan ČASTAN naučnik, Miloš S. Milojević, je uradio ORIGINALNI PREPIS i rukopis ponudio Srpskom Učenom Društvu na štampanje - međutim, stiče se utisak da se on tu susreće sa cenzurom i redigovanjem podataka. Evo šta tačno piše na tu temu: 

Miloš S. Milojević, srpski publicista, pravnik, učitelj i oficir; Izvor 

" СЕЋАМО ЛИ СЕ ДА ЈЕ АКАДЕМИК МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ ПРОНАШАО И ОБЈАВИО ДЕЧАНСКЕ ХРИСОВУЉЕ? 

"Пун благодарности Богу за сва добра која му је дао, нарочито после велике победе над Бугарима 1330. године на Велбужду, краљ Стефан Урош Трећи је исте године издао прву оснивачку повељу манастира Дечани, уз сагласност сабора и уз благослов српског архиепископа, и у њој забележио земљишне поседе и друге поклоне манастиру.", (https://www.decani.org/.../%D0.../sveti-kralj-de%C4%8Danski).

САНУ: ДЕЧАНСКА ХРИСОВУЉА КОЈУ ЈЕ ДОНЕО АКАДЕМИК МИЛОЈЕВИЋ!

"Када је г. Милош С. Милојевић поднео (1880) Српском Ученом Друштву на издање свој ПРЕПИС хрисовуља дечанских, ПРИЛОЖИВШИ ОРИГИНАЛЕ, са којих је преписивао, Одбор је за науке философске и филолошке одлучио..." (https://ru.scribd.com/…/Milos-Milojevic-Decanske-hrisovulje…).

Дечанска хрисовуља је један од најстаријих рукописа у Архиву САНУ, набављен 1929 (из архиве Милоша С. Милојевића, која је пронађена у сандуку ратног плена, који је припао наследнику Сими Милојевићу), али је део недостајао и пре 20-так година је откупљен од једног библиофила из Велике Британије за 17.000 марака (ради се о 1 страници, замислите колико вреди цело дело). Дечанска хрисовуља чува се у САНУ под бројем 360 у Старој збирци, или Збирци рукописних и старих штампаних књига. Један део рукописа ове збирке САНУ је публиковала, али Дечанску хрисовуљу НИЈЕ!?!).

Захваљујући садржају Прве дечанске хрисовуље издате 1330. године, језику којим је писана, а нарочито именима људи и места која су у њој забележена, јасно је да је манастир Дечани српско културно и духовно наслеђе кога је подигао краљ Стефан Дечански из династије Немањића (Милојевић је написао и обимно дело НЕМАЊИЦА, тј. "Неманица или Овче Поље (!!!)", али је оно остало у његовој архиви за којом се и дан данас трага) на територији српске државе, за Србе који су ту живели, на својој земљи и чували хришћанство, своју прадедовску веру. (https://www.facebook.com/159783840760397/posts/2563214940417263/)." 

Dakle u samoj SANU sede neprijatelji i izdajnici srpskog naroda, bar oni u vrhu, a ovi ostali primaju pare da ćute ili da pišu laži! Zašto SANU neće da publikuje Dečansku hrisovulju u ORIGINALU!? Jel zato što se tu vidi da je tu bilo mnogo manje katuna Arbanasa, a mnogo više metoha srpskih pravoslavnih manastira? 

25. 10. 2025.

~~~ Moguće je da oni dolaze iz drevnog mesta Lete, u Migdoniji, iznad Soluna. To mesto se danas zove Liti. Međutim, originalni naziv mesta, prema Wikipediji, upućuje na grčku boginju Leto, međitim, čak i prema Wiktionary-ju reč je izvedena iz "Likijske" reči Lada (!!), odnosno da je koren reči pred-grčki.. pred-grčki može biti samo slovenski i upućuje na slovenski boginju Ladu. Mapa teritorije koja je bila pod upravom despota Olivera pokazuje da je oblast Migdonija ili bila u njenom sastavu ili se preklapala, tj..bila tik uz samu granicu, pa je zaista moguće da je Lazor dobio prezime po mestu odakle je došao - Lete, tj. Liti u Migdoniji. Možda je to bila čitava grupa ljudi koja je zajedno sa despotom Oliverom došla u Skadarsku Krajinu i da su zbog toga svi kolektivno nazvani Grkinići, zato što dolaze iz Grčke? Teško je reći. Imamo i tu Grkinju u Kuševu za koju naučni izvori tvrde da je od nje potekli prezime Grkinić, ali s ovog aspekta ipak ne vidim egzaktnu vezu sa Oliverom Grkinićem, sem što on nosi isto prezime i živi u njihovoj neposrednoj blizini.

Liti kod Soluna, Migdonija, Grčka; Izvor 

Ovo mesto Lete ili Liti se takođe zvalo i Ajvati ili Ajvatovo, za vreme Otomanske imperije, sa donedavno brojnom slovenskom populacijom, a jezik kojim se govorilo je bio NAŠTA JEZIK!!?!? Podseća me na jezik NAŠKI kojim su govorili MOLIŠKI SLOVENI, samo što je ovo mešavina makedonskog i grčkog...

Ajvatovo i Dremiglava (Drymos), narodna nošnja; Izvor 

https://pangloss.cnrs.fr/corpus/show?oai_primary=cocoon-7a124c4a-e3...

Međutim, mesto se pre toga zvalo Derveni i u njemu je otkriven najstariji evropski zapis na papirusu! 

Zapis na papirusu iz Dervene; Izvor

Interesantno je to da ovo drevno mesto Liti, sa brojnim arheološkim nalazištima danas izgleda identično kao Kaluđerica i sva naseljavaju oko Vinče - divlja gradnja bez ikakvog urbanističkog plana. Pitam se da li je to tako da bi se uz pomoć divlje gradnje brže-bolje zauvek blokirao pristup tadašnjim arhrološkim nalazištima, ali i budućim. Mislim da je ista svrha divlje gradnje u Kaluđerici i okolini Vinče, zato što bi legalna gradnja morala da se izvodi postepeno, sa prethodnom arheološkom proverom svega onog na šta se naiđe nakon kopanja temelja, pitanje meri da li bi moglo da se gradi iznad takvih nalazišta, barem dok se ne obezbedi da sve što se može od artefakata prenese u muzeje i njihova skladišta. Umesto toga mi tu imamo divlja naselja, deponiju, nuklearni institut. Verovatno je slično i sa Litijem gde divlje naselje treba da zatre kontinuiranu kulturu Slovena na tom području.

Zatim, Lity (Λιτή) takođe označava i grčku reč za LITIJE. Možda je Lazor Let prosto bio pop litijaš, predvodnik litija..? To bi se uklapalo u popovsku zajednicu Grkinića iz Kadaruna. Teško je utvrditi šta tačno znači Let, ali se nadam da će dodatna istraživanja to razjasniti..

Bogojavljanske litije u Zadru 1886. godine, ispred crkve Svetog Ilije; Izvor

30.10.2025.

~~~ Evo, konačno dođoh i do imena slovenskih plemena koja su "naselila" Epir, Tesaliju i Peloponez. To su Vajoniti, Jezeriti, Velezgiti i Milinzi. Naravno, zvanična istoriografija i čuveni "Porfirogenit", ako je uopšte postojao (a ne što ga je ko zna čija tajna služba izmislila pre vek i po ili dva) smešta ih tu u neki 5., 6., 7. vek.... Kako god bilo oni su, zajedno sa drugim slovenskim plemenima koja su naselila širi Balkan, učestvovali u etnogenezi današnjih naroda. Ja bih rekla 100%, sem tih "Grka" uveženih sa afričkih i bliskoistočnih obala Mediterana i onog dela albanskog etnosa koji je došao sa Kavkaza. Interesantna su mi i njihova imena - Vajoniti, to je helenizovani naziv za pleme Vojnića, ali to su istovremeno i "albanski" Vajuši koji žive baš u okruženju Grkinića, u podnožju planina iza Kupelnika, a Velazgiti ili Belazgiti - pa to su čuveni Pelazgi. To onda nije bila nikakva Grčka, već Makedonija. Tako da dragi Srbi, Hrvati, Albanci, Grci i ostali, mi smo svi zajedno starom, starom starinom - Makedonci. Pozivam vas da više istražite literaturu na temu slovenskih plemena u Epiru, Tesaliji I Peloponezu, jer je tema preširoka da bi se ovde i njoj pisalo.

Slovenska epopeja - krunisanje srpskog cara Dušana - Alfons Muha; Izvor 

01.11.2025.

Još nešto što mi je palo na pamet da ovo "Let" , a onda se verovatno izgovaralo kao "Ljet" je možda evoluiralo od prideva "Ljut" i da ima veze sa plemenom Ljutića, za koje moram da proverim gde su tačno završili na Balkanu.

~~~ Prema Relji Novakoviću:

"Sa sigurnošću se može reći da je čitav prostor od Drača do Stona i od Jadrana do Raške naseljen istovjetnim plemenom Ljutićima i to u prvom talasu slovenske ekspanzije na Balkan. U ovo veliko pleme svakako spadaju drevni Neretljani iz Paganije..., itd " 

Ovde možemo da se osvrnemo i na vezu Ljutića i Lužana koji su naselili upravo Skadarsku oblast (o ovome je već pisano ovde), tj. zapravo i tome da je reč "Lješ/Lješani"  izvedena od reči za "Lug/Lužani", te da nije u pitanju nikakva albanska reč, niti pleme. Ovo "Let" bi zaista moglo da bude u vezi sa rečju "Ljut" kao što su i Lužičani zapravo Ljutići 

Partenon slovenskih bogova; Izvor