Nastavak istraživanja koja otkrivaju postojbinu predaka, zetsko-skadarsku krajinu
NAPOMENA: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih
~~~nastavak:
Međutim, da li su ipak tačnije tvrdnje Save Nakićenovića i drugih da su ubrzo po dolasku naseljeni u Zvjerinac, nekadašnji Jezerinac, koji se još zove i Kosovo, a koga je mitropolit dabrobosanski Gavrilo Avramović poklonio manastiru Krka (takođe Svetoarhanđelskom manastiru!!) 1587. godine, kao metoh i u ovom selu je manastir imao svoju ekonomiju. To bi značilo da iako su prvi Grkinići zabeleženi u Ražancu (1608. godine), da to ne znači da su oni prvo stigli tu, naročito ne da oni potiču odatle. Pre će biti da se jedan od Grkinića koji su u Zvjerincu (odmah ispod Ramljana) bili prisutni još u XVI veku, uputio prvo ka Erveniku, a onda se spustio u Ražanac, dakle ražanački Grkinići ipak najverovatnije potiču od ramljanskih, a ne obrnuto. S tim u vezi ovaj Ivan Grkinić iz Ražanca verovatno nije moj direktni predak nego bočna grana, ona od koje je krenulo pokatoličenje dela Grkinića. Da li već sa Ivanom ili sa njegovim potomcima među kojima je bilo glagoljaških sveštenika. Zapravo je potrebno još istraživati kako bi se utvrdila tačna hronologija događaja i kretanje Grkinića, ali neka porodično stablo za sada ostane kako jeste.
Manastir Krka kod Kistanja, severna Dalmacija; Izvor1, Izvor2
U svakom slučaju, njihov tzv. Vlaški status (stočarsko-ratnički) je očigledno novostečeni status s obzirom da su ranije bili Sloveni (zapravo Sebri) ratari. I oni izgleda sve vreme teže ka tome da se vrate u taj stari status, što im je i pošlo za rukom sa odlaskom Turaka, gde se u Ramljanima takođe bave vinogradarstvom.
 |
| U srednjovekovnoj Srbiji i Vlasi-stočari su bili feudalno zavisno stanovništvo, kao i Sebri-ratari, jedino što su imali veći stepen autonomije, zbog specifičnosti svog zvanja, pa im je sloboda kretanja bila veća; Izvor |
Eto, ja sam mislila da su bili Krstjani , ali ovi moji Grkinići su izgleda ipak bili nemanjićki pravoslavci i to i ostali sve vreme, bar ova moja grana. Zato, pretke Grkinića (bar ove nedostajuće karike) u XVI i delu XVII veka izgleda da treba tražiti kako u turskim defterima za sandžake Klis i Nečven, tako i u matičnim knjigama Zadra, Šibenika, Knina i svih okolnih mesta.
 |
| Osmanski defteri i dokumenta sa dragocenim podacima o tadašnjim narodnim imenima i toponimima; Izvor1, Izvor2 |
P.s. Moja saznanja o tzv. Vlasima su sledeća. U staroj srpskoj državi imamo glavnu podelu zavisnog dela stanovništva na Sebre i na Vlahe. Sebri su ratari, a Vlasi su stočari. Dakle apsolutno se najpre radi o staleškoj razlici. Vlasi su zbog specifičnosti svog zanimanja (nomadski način života) imali veći stepen autonomije od Sebara. Srpskim vladarima nije odgovaralo da Sebri udadbama, ženidbama ili na druge načine, prelaze u Vlahe, zato što im nije odgovaralo da se povećava broj stanovništva sa stepenom autonomije koju su imali Vlasi. Zato je i bilo zabranjeno sklapanje brakova između njih, međutim, to ne znači da među Vlasima nije bilo Srba ili drugih Slovena ili "romanskog" stanovništva (ja bih rekla romanizovanog, poput Rumuna) . Što se tiče jezika, tzv. vlaškog, tj. romanskog iliti vulgarno latinskog jezika - govorimo o Romeji !!! Sve vreme smo na teritorijama prvobitno istočne, a kasnije i zapadne Romeje. Sama Dalmacija, koja se prostirala do Peloponeza, je dugo vremena bila vizantijska tema. Ne postoje nikakvi Rimljani, niti Romani, već konglomerat protoslovenskog stanovništva (Iliri, Tračani, Dačani, itd.). Jezik kojim se govorilo je bio protoslovenski, koji je dolaskom tzv. Latina (ja bih rekla zapravo Germana) bio "romanizovan", ali samo do one mere do koje Latini nisu znali da ga izgovaraju. Tako nastaje vulgarni latinski koji je zapravo jako sličan staroslovenskom jeziku. Moderan latinski jezik je stvoren nešto kasnije. Međutim antičko stanovništvo ovih krajeva je izgleda koristilo dugo vremena oba jezika: staroslovenski i vulgarni latinski. Odatle nije neobično što se ovaj poslednji delimično zadržao, bar u stočarskom delu stanovništva, tj. izrazima koji se odnose na stočarstvo.
 |
| Jedan od najstarijih grafita na vulgarnom latinskom, u Pompeji, ali samo jedan od mnogih gde se pominju reči poput Slovium, Slovicum, Cloviuveni, Sabinum, Raecius, itd.; Izvor |
Takođe, imamo interesantnu pojavu, a to je da se počevši upravo od predela nekadašnje Zete, sa dolaskom Turaka i padom srpske države, formiraju ratničke družine (koje prerastaju u plemena) koja preuzimaju vlaški status i plemensko-rodovsku organizaciju. Sa jedne strane dobijamo poznata crnogorska i hercegovačka plemena, a sa druge strane tzv. dalmatinske "Morlake". Svi oni imaju isto poreklo i običaje. Ovde treba pomenuti da preživelo plemstvo nakon kosovskog boja, ali i bitke za Skadar, koje je želelo da ostane u pravoslavlju, u zbegovima se polako stapa sa ovim ratničkim družinama, sveštenstvom i običnim narodom. Oni koji su želeli da zadrže moć, novac, imetak, prelaze u katolicizam i islam. U narodu i za srpsku istoriju, svi oni su izginuli u boju na Kosovu. U realnosti je bilo malo drugačije.
 |
| Otišli smo iz Zete i postali dalmatinski Morlaci pre nego što je ona postala Crna Gora, a Zećani postali Crnogorci, mnogi nisu svesni da imamo iste korene; Izvor |
P.s.s. Pošto se jedan od Grkinića testirao genealoški na poziv (anti)srpskog DNK projekta, ja bih sve Grkiniće i ljude poreklom iz ovih krajeva pozvala da budu na oprezu, zato što ljudi iza tog projekta imaju agendu da sve srpsko poarbanaše, poVlaše, itd. Naime, taj Grkinić je dobio rezultat da je pripadnik E-V13>L241 haplogrupe, koja je navodno starobalkanska, sa područja severne Albanije (sic!). Sve bi bilo u redu da isti ljudi nisu stanovišta da su Iliri ekskluzivni preci današnjih Albanaca. Iliri su protosloveni, kao i Tračani i Dačani, a na E-V13>L14 haplogrupu nalazimo i kod Slovaka, recimo. Sami Albanci dobrim delom imaju slovenske gene. Svi smo ovde sa starobalkanskim genima, genealogija kao nauka je vrlo diskutabilna, vrlo politizovana. Neko je izgleda dobro proučio sve narode Balkana, njihova kretanja kroz istoriju, saznao mnogo pre nas da je dobar deo naroda u Kninsku krajinu, Bukovicu i Ravne Kotare stigao ne samo sa Kosova i Metohije već i sa područja severne Albanije i sada pokušava da nas prikaže kao potomke Albanaca! Ukratko, Albanoi su zaista bili staro balkansko, protoslovensko pleme, ali su se odavno odselili na Kavkaz, tamo se izmešali sa lokalnim ženama, postali Škipi/Šipetari i tako izmenjeni se vratili u ove krajeve sa Đorđem Manijakom. Kako god barem 50% su Sloveni poreklom iz ovih krajeva. Možda su nam neka daleka polubraća, ali ne i preci. Ima i druga grupa Albanaca koja nigde nije odlazila - oni cincarskog porekla i sa njima smo mnogo srodniji.
 |
| Rasprostranjenost haplogrupe E-V13, a na linku za izvor fotigrafije nalazi se, do sad, najbolje objašnjenje za njeno poreklo; Izvor |
28.11.2024.
Podstaknuta spoznajom da su mogući daleki preci, skadarski Grkinići, bili deo metoha manastira (Sv. Arhanđela iz Prizrena), krenula sam ponovo da proučavam turski defter za Kliški sandžak, želeći da proverim da li je na području Dalmatinskog Kosova, preciznije Zvjerinca (gde su Grkinići živeli pre nego što su došli u Ramljane) u XVI veku zabeležen dolazak neke popovske zajednice. Na moje veliko iznenađenje, odmah sam pronašla zajednicu (džemat) popa Radoja, sina popa Marka, u mestu koje se nekad zvalo Gozlje, a odgovaralo bi današnjim mestima Riđane i Markovac koji su na svega par kilometara od današnjeg Zvjerinca. Oni su zabeleženi u popisu nahije Kosovo 1528-1530, dakle u mestu Gozlje. To je nekih 43-45 godine razmaka od popisa poslednjih Grkinića u Kadarunu. Za tih pola veka, bilo je vremena da se izrode bar još dve generacije Grkinića, kao i za njihov eventualni put od Skadra, možda preko Bosne/Hercegovine, do Kninske Krajine.
 |
| Tačna ubikacija Gozlja sa Ćukom, prvom mestu doseljenja Grkinića, nakon odlaska iz zetsko-skadarskog kraja; Izvor |
Verovatno po njima (popovima) mesto je nešto kasnije dobilo ime Popovo Selo, zatim Popovac i na kraju Markovac, verovatno po tom najstarijem pretku Marku, što bi značilo da je on verovatno bio prvi koji je tu došao, inače bi bio zabeležen neki još dalji predak, tj. selo bi bilo nazvano po njemu. U kasnijim turskim popisima se beleže ista lica ili njihovi naslednici, pa tako u popisu Kliškog sandžaka iz 1574. godine zabeleženi su:
- Nikola >>> sin popa Radiča, vlasnik vodenice na reci Kosovo;
- Radosav >>> takođe sin popa Radiča;
- Vuk >>> sin Radoja;
- Radko >>> sin Ljubiše;
- Novak >>> sin Cvetka;
- Vučeta >>> sin Dobrovuka;
- Selak >>> sin Gvozdena;
- Vuksan >>> sin Radosava;
- Radoje >>> sin Lale;
- Cvetko >>> sin Radoja;
- Radovan >>> sin Marka;
- Milko >>> sin Vukića;
- Vučeta >>> sin Božana;
Imena koja su zajednička sa imenima iz Kadaruna su Radič i Novak i moguće Nikola (Nikac). Naravno, moguće da je u pitanju SVE (cela ova popovska zajednica), a ne samo imena, slučajnost i da nema nikakve veze sa skadarskim Grkinićima. Međutim , upravo u to vreme se gradi crkva Sv. Proroka Ilije (u današnjem Markovcu), čiji su tutori bili Grkinići, a par vekova kasnije i samo malo dalje gradi se crkva Lazarica na inicijativu monaha Hrisanta Grkinića (koji je zajedno sa Savom Bjelanovićem predočio vladiki Kneževiću da za tim postoji potreba), a prilikom same izgradnje učestvuju i sami Grkinići kao glavni majstori. Stiče se utisak da postoji kontinuitet u crkvenim dužnostima Grkinića u crkvama na području Zvjerinca i Markovca, čak i nakon što su se preselili u Ramljane.
 |
| Još jedan kuriozitet i dokaz da je ovaj kraj naseljen ljudima iz zetsko-skadarskog kraja, je upravo ovaj lokalitet Dolina, koji je zapravo jedan zaseok u Orliću u kome je živela porodica Dolina, koja je zajedno sa Grkinićima došla iz Kadaruna; Izvor |
Još jedan interesantan podatak na koji sam naišla je da su stočarska plemena iz gornjeg Polimlja terala svoju stoku na ispašu sve do Bukovice (!!!), gde su zatim provodili zimske mesece (sve do proleća), a zatim se vraćali nazad. Pleme Mizdraka (nekad Popovići), su bili jedno od tih plemena i čak su po zetskim Komovima nazvali jedno mesto u Bukovici - Kom. Kasnije su se oni ponovo našli ovde u seobama, naselivši prvo taj Kom u Bukovici (verovatno zato što im je to bilo poznato), ali su kasnije i oni došli u Kninsku krajinu. Sa današnjeg aspekta nama danas možda izgleda neverovatno da su ljudi te razdaljine, preko dinarskih gudura prelazili peške, ali tom narodu tada, izgleda da to nije bio problem, već deo života i izgleda da su išli i u izvidnice, tražeći potencijalna mesta za novi život u slučaju neke nevolje.
 |
| Kom u Bukovici na katastarskoj mapi iz 1876. godine; Izvor |
 |
| Stara mapa Bukovice sa Kosovom; Izvor |
P.S. Ovo bi bila preciznija ubikacija mesta Gozlje, odnosno mesta Kosovo u kome su Grkinići živeli pre nego što su se pomerili malo više, u Ramljane:
Коментари
Постави коментар