Prapostojbina - grčke oblasti pod srpskim carevima, Makedonija, Prizren ili oduvek oblast oko Skadra?

NAPOMENA: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih.

 ~~~ Nastavak:

26.21.2024.

Kadarun - Skadar, XV vek

U potragu za još daljim precima Grkinića dala sam se nagađajući kako su još mletački popisivači mogli pisati prezime Grkinić: osim Gerkinich, Gherkinich, Gherchinich, Gherchignich Garchinich, da li su možda mogli pisati prezime i kao Girchinich, Grichinich ili Grichignich!? Ovo poslednje nagađanje, Grichignich, mi je na Google-u izlistalo podatke - upravo one koji se poklapaju sa tragovima koje su u različitim mletačkim izvorima ostavljali razni Grkinići (Dubrovnik, Šipan), zatim i sa porodičnim predanjem da smo došli sa Kosova i Metohije, a zatim i sa nekim tvrdnjama da smo došli iz oblasti današnje severne Albanije.

Snimak Skadarskog jezera iz svemira, NASA, sa najstarijim zabeleženim mestima boravka predaka Grkinića - Kuševo u Hotima i Kadarun na samoh obali; Izvor

Naime, naišla sam na podatak iz Skadarskog zemljišnika iz 1416. godine, gde se u mestu Kadrunu (Kaldrun, Kadarun, Kaldrion ili Caldiron), na samoj obali Skadarskog jezera, nedaleko od Skadra, pominju 4 člana jedne iste porodice: Radič i Bogan Grkinja (Grichigna) i Stefan i Novak Grkinjić (Grichignich)!!! Takođe se pominje i Rađen Grkinjić, kao vlasnik vinograda, koji je upisan kao Radien Chirchignich (verovatno greškom, istom onom kojom je na mapi iz XVIII veka zaseok Grkinića u Ramljanima upisan kao Cherchinich).

Manastir Beška, na suprotnoj obali Skadarskog jezera u odnosu na Kadarun (13km pravolinijski); Izvor

U mestu se takođe pominje veliki broj popova i crkvenih lica, pa se stiče utisak da se radi o nekakvom manastirskom bratstvu. Za samu skadarsku oblast tog doba karakteristična je i vrlo živa prepisivačka delatnost, pošto je oblast zapravo puna crkava i manastira i zvala se još i "Zetska sveta gora", upravo zbog mnogobrojnih manastira, monaha, kaluđera i uopšte, crkvenog stanovništva. Osim prepisivačke delatnosti razvijena je i proizvodnja svilene bube (i svile), vina, meda, smokava, itd.

Prerada grožđa u srednjem veku, minijatura iz Hrvojevog misala, XV vek; Izvor 

Nije mi samo jasno da li su ovi Grkinići bili neki manastirski kmetovi, sokalnici, bukvalno crkvena lica ili o kome je tačno reč?

Prikazi radova i polju na minijaturama iz manastira Esfigmen, Grčka; Izvor 

Osim što su mletački poreski obveznici oni su istovremeno i vlasnici zemlje. Pronašla sam i podatak da je grupi meštana Kadaruna, na čelu sa Bogdanom Grkinjićem, mletačka vlast izdala tzv. "Factum Privilegum", dakle privilegovan status, međutim radilo se samo o prikazu isečka, ne i punom prikazu izvora na Google Books, pa ne znam razlog.

Rasprostranjenost vinograda i naseljima srednjovekovne Zete i Pilota; Izvor 

Sam Kadarun je izgleda dobio ime po sorti grožđa, te vina, koje je poteklo odatle. A opet sama sorta je dobila ime po gradu Skadru, samo što se "S", sa početka reči izgubilo. Interesantno je da se jedan od ovih Grkinića u SZ pominje kao vlasnik vinograda koji se nalazio na zemljištu koje se zove Grkovina. Tu se nameće pitanje da li je zemljište dobilo ime po prezimenu ili je bilo obrnuto? Možda je baš tu grožđe davalo malo oporiji, gorči ukus, da je bilo gorko, ili starinski grko, pa je tako nastalo prezime?

Kadarka, sorta grožđa poreklom iz Kadaruna kod Skadra; Izvor 

U to vreme Skadarska oblast je, da tako kažem, novopečeni deo Mletačke Dalmacije, zapravo se radi o staroj zetskoj oblasti (Gornja Zeta) koja je bila pod upravom srpskih vladara, a sam grad Skadar je bio viševekovna srpska prestonica. Samo razdoblje popisa ovog zemljišnika je burni XV vek, kada se sa Turcima još uvek vode borbe, borbe koje su prethodile njihovom osvajanju ovih predela.

Mapa Skadra iz 1574. godine; Izvor 

Da se vratimo na stanovnike Kadaruna. Ko su oni bili? Radi se o periodu kada je još uvek postojalo srpsko feudalno uređenje. Svi stanovnici Kadaruna se u Skadarskom zemljišniku navode kao poreski obveznici Mletačke republike. Međutim, u popisu svih sela navode se i glavari, pronijari i komandatori. Izuzev Kadaruna i Kupelnika (čiji je Kadarun bio deo), koji su izgleda imali povlašćen status i nisu imali pronijara, već samo glavara, izvesnog Tomasa Srbina (Tomaso Schiavo), koji je bio neka vrsta dvorskog pisara Mletačke republike. Dakle, u ta dva sela je postojao izvestan stepen autonomije. Postojao je i komandator, neka vrsta seoskog kapetana. Meštani sela su u odnosu na Mletačku republiku bili dužni jedino da daju desetinu svojih prinosa, ovaj Tomas Schiavo nije smeo da im traži ništa više.

Međutim, osim što su bili dužni da snabdevaju vinom skadarsku tvrđavu, oni su bili dužni i da snabdevaju manastir: svilom, vinom i medom na prvom mestu. O kom manastiru se radi? Radi se o manastiru Svetih Arhanđela iz Prizrena.

Ostaci kompleksa manastira Svetih arhanđela kod Prizrena; Izvor 

U svetoarhanđelskoj hrisovulji mesta Kadarun i Kupelnik se pominju kao jedno od brojnih sela koje je car Dušan poklonio ovom manastiru. Dakle, nedvosmisleno se radi o pravoslavcima, pogotovo što svi stanovnici sela nose imena starosrpskog tipa. U to vreme ova oblast se zvala Rabno. Albanska plemena, kao ni Latini, ovo nisu mogli da izgovore, pa su preimenovala toponim u "Arbno". Odatle i etimologija reči Arbanasi. Ovde osvrt i na to da je većinsko pravoslavno, srpsko stanovništvo bilo u ova tri sela (Kadarun, Kupelnik i Podgora). U drugim selima Skadarske oblasti bilo je mešovitog katoličkog i pravoslavnog stanovništva (zapravo su Balšići "pozajmili" Mlecima Skadarsku oblast na upravu, usled opasnosti od Turaka, kojom prilikom je potpisano da će pravoslavni manastiri funkcionisati kao i pre. Kasnije su Balšići vodili ratove da vrate Skadarsku oblast...)

Grb dinastije Balšić koji su vladali Zetom i skadarskom oblašću u turbulentnom XV veku, kada ovom oblašću vladaju i oni i Mlečani i Turci, na smenu; Izvor 

Da se opet vratimo na ove konkretne Grkiniće. U onomastičkoj građi i drugim akademskim izvorima koji se bave upravo stanovnicima ova tri sela, naišla sam na podatak da nije neuobičajeno da se neka prezimena pišu dvojno, poput Grkinja i Grkinjić. Ovi koji nose oblik prezimena Grkinja su verovatno stariji članovi, a Grkinići su mlađi. Ukoliko se ne radi o etimologiji prezimena na osnovu sorte grožđa, sada smo (i vremenski i prostorno) bliže drugom mogućem objašnjenju etimologije samog prezimena - da li se zaista radi o sinovima neke Grkinje? To je pitanje i još uvek ima mnogo pitanja - da li su ovi Grkinići starinom iz Skadra ili su tu došli možda baš iz Prizrena, tj. sa Kosova i Metohije, kako tvrdi porodično predanje? Ili su u previranjima usled sloma srpske države nakon Kosovskog boja, a kao pripadnici manastirskog bratstva možda otišli prvo negde u Epir, pa odatle došli u Skadar i sa sobom doneli to prezime? Jedino dalja istraživanja mogu da daju odgovor na ovo pitanje.

Da li je baš Epir prapostojbina dobrog dela Srba iz Dalmacije, Bosne, itd., ali i Hrvata?; Izvor

Šta se dalje dešava sa ovim Grkinićima? S obzirom da se pominju sada već i u turskom defteru za Skadar, negde oko 1485. godine (pominje se Nikac, sin Grekiye (Grekiya) - autor izvora sa popisom je turski istoričar Selami Pulaha, pa je to verovatno način na koji je on transkribovao, tj. pročitao prezime Grkinja/Grkinjić, jedino u Kadarunu), to znači da su najverovatnije učestvovali u odbrani Skadra od Turaka, nakon toga još neko vreme ostali tu, ali postoji podatak da su ova većinski srpska sela (Kadarun i Kopelnik) počela da se puste zbog strahovitih turskih nameta i činjenice da su albanska plemena počela da se spuštaju sa planina, da ih okupiraju i da maltertiraju meštane. Drugi razlog je bio pritisak da se pokatoliče, a sa dolaskom Turaka i islamizuju. To znači da su zbegovi počeli da se dešavaju tu negde pred kraj XV veka. Već 1614. godine Marijan Bolica pominje Kadarun i Kopelnik kao većinski katolička sela, a prvu turu iseljenika činili su upravo pravoslavni kaluđeri. Izgleda da su u toj turi otišli i ovi Grkinići, jer se kasnije ne pominje više tu.

Seobe u srednjem veku pod vođstvom pravoslavnih popova i popovljana; Izvor 

Gde su oni otišli? Prvo da kažem da je neobično i to da se u popisu prezimena sela Skadarske oblasti, kako u Kadarunu i Kopelniku, tako i u okolnim selima, javljaju prezimena: Kolar, Began, Macura, Petko, Berić, Ungar (Ugar), Ćosić, Draganić, Nenadić, Rađen, Šuša, Linta, Šestan, Ponoš, itd. - dakle sve poznata prezimena rodova koji su naselili Kninsku krajinu, Bukovicu i Ravne Kotare. Samo u Ramljanima imamo četiri prezimena/porodice koja su ista sa onim iz Kadaruna: osim Grkinića, tu su i Dobrići, Ćosići i porodica Petko, a u susednim selima Kosovske doline su svi ostali. To znači da su svi kolektivno došli tu pravo iz Skadarske oblasti. Odnosno, ako su i imali usputne stanice negde u Bosni ili u primorju, ove porodice su se držale zajedno i verovatno su bile u rođačkim odnosima još tada, kao što su to ostali i u vekovima koji slede. Sve ovo mi još više potvrđuje da sam na dobrom tragu, da ovih nekoliko Grkinića (tj. Grkinjića, što je arhaičniji oblik prezimena) zaista jesu preci Grkinića koji su naselili Ramljane, Ervenik i Ražanac. Uz to, pripadništvo očigledno crkvenom staležu ovih skadarskih Grkinića poklapa se sa čestim pozivom sveštenika Grkinića iz severne Dalmacije (bilo pravoslavnih, bilo staro-katoličkih), tj. školovanju dece Grkinića u Zadarskoj bogosloviji, posvećenosti pojedinih Grkinića tutorskom pozivu, gradnji dve crkve (jedne u Kosovu kod Uzdolja, tj. neposredno ispod Ramljana, druge u Splitu).

Crkva svetog proroka Ilije u Markovcu kod Knina, podignuta od strane naroda koji je došao iz Skadarske krajine, 1590. godine, nakon što su im Turci zapalili crkvu brvnaru; Izvor 

Konačno, pronašla sam podatak (časopis "Zastava" iz 1917. godine) da je moj deda, Stevan Grkinić, bio na spisku Srba koji su dali prilog za izgradnju crkve u Skadru. Mislim da to nije bilo slučajno, već da je on imao svest da potiče odatle, te da su skoro sve generacije Grkinića održavale vezu sa starim krajem preko svojih mitropolita, a sa tim u vezi postoji i podatak da su upravo Zetski mitropoliti, prvo Roman, a zatim Josif, početkom 16. veka preuzeli duhovno staranje nad pravoslavnima u Dalmaciji, što može da ukazuje na vezu sa zetsko-skadarskim krajem.

Objava iz novina iz 1911. godine na temu davanja priloga za srpsku crkvu u Skadru, gde je prilog dao i Stevan Grkinić; Izvor

Zato smatram da su meštani ova tri sela (sa tim skadarskim Grkinićima) upravo putem manastirskih/crkvenih veza došli u Dalmaciju u jedan od manastira koji su tamo već postojali: Krupa, Krka ili možda onaj u Skradinu koji se takođe zvao Sveti Arhanđeli, a koji je bio podjednako udaljen od Knina i Zadra (tj. Ramljana i Ražanaca). S obzirom da su bili poprilično veliko bratstvo još u Skadru, moguće da su se neki od braće uputili ka Kotoru, Herceg Novom, Konavlima (poznatom takođe po uzgoju Kadaruna), Dubrovniku, ostrvu Šipan. Ali ovi moji su krenuli ka dalmatinskim manastirima. Iz kog pravca su došli u njih i zabeleženi po prvi put 1608. godine u Ražancu - da li su (tokom pola veka) stalno bili u pokretu, selili se, ratovali, pomerali se i vraćali na potezu: Hercegovina, Kninska krajina, Šibensko zaleđe, Bukovica i Ravni Kotari. Ali, ako su na dalmatinsko Kosovo Polje i došli iz Bosne, tj. Hercegovine (Glamoč?) to bi značilo da je svega par generacija (pro)živelo na tim teritorijama u periodu između 1482. kada se Grkinići još uvek beleže u Skadru i 1528. kada su, izgleda, stigli u okolinu Ramljana, dakle nekih 46 godina razmaka. Verovatno su došli i ranije tu samo su popisani prvi put tek 1528. godine.

~~~ Sledi nastavak ~~~