Inicijalna istraživanja

NAPOMENA: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih.

~~~ Nastavak 1. dela:

Arcanum mapa iz XIX veka sa prikazom Ramljana i porodičnim zaseocima meštana, gde su Grkinići zabeleženi kao Kerkinići; Izvor

Vrlo je teško tragati za konkretnim (imenom i prezimenom) daljim precima Grkinića, ali i ostalih porodica iz Ramljana, zato što su oni, sa drugim porodicama (sa kojima su najčešće bili u srodstvu ili pobratimstvu) tu stigli sredinom ili krajem 17. veka iz Bosne, tačnije Hercegovine iz mesta kao što su Glamoč, Livno, Duvno, Kupres i Rama, koja nisu bila predaleko, samo sa druge strane Dinare. Zapravo je arambaša Radovan Prijić 1689. godine doveo iz Glamoča 34 porodice koje su prvo naselile Biskupiju.

Potomak arambaše Radovana Prijića, Stevan Prijić, oženjen Milicom Grkinić, rođenom sestrom mog deda Save; Izvor

Međutim, po malo dolazi do zabune jer se u različitim izvorima navodi da su Grkinići bili među te 34 porodice koje su došle iz Glamoča i naselile Biskupiju, ali se isto tako navodi i da su u Ramljane došli iz obližnjeg Zvjerinca (nekada Jezerinca, zbog brojnih jezera). Takođe imamo i podatak da su Ramljane i svih sedam kosovskih sela, još u 16. veku naselili Srbi sa Kosova, bežeći od Turaka. Vrlo verovatno je da se radi o tome da su Glamoč, Livno, Duvno, Kupres i Rama tim rodovima bile "usputne" stanice na putu od Kosova i Metohije, preko Stare Hercegovine, Bosne pa sve do Dalmacije i da je seoba tekla u više talasa.

Arcanum vojna mapa  iz XIX veka, sa prikazom Ramljana i porodičnim zaseocima meštana gde su Grkinići ovaj put upisani približnije svom prezimenu; Izvor

Po priči mojih roditelja, dakle po usmenom predanju, među stanovnicima Ramljana je ostalo vrlo živo sećanje na kosovske legedne, običaje, tradiciju, ali i na većinu toponima koji se i danas mogu sresti u tom području. Žao mi je što tatu nisam više ispitivala na tu temu dok je bio živ, tad me to sve nije toliko interesovalo, ali se sećam da je on po usmenom predanju znao da su njegovi preci iz okoline Vučitrna. Tako su njemu pričali i prenosili njegovi preci i saplemenici. Štaviše roditelji su mi napamet znali najvažnije pesme iz kosovskog i pretkosovskog ciklusa, ali to nije neobično za narod tog kraja, jer su se te pesme, uz gusle, generacijama prenosile sa kolena na koleno, a to im je kasnije bilo i obavezno štivo u školi, tadašnjoj gimnaziji.

Boj na Kosovu, Adam Stefanović, 1870., ulje na platnu; Izvor

Kao što rekoh jako je teško tragati za precima koji su došli iz Bosne, jer matične knjige ako i postoje nisu digitalizovane, ne znam ni da li su uopšte rađeni popisi i ako jesu ko ih je radio, domaće sveštenstvo ili turski činovnici. Međutim, u Šematizmu mitropolije Dabrobosanske iz 1885. godine, pominju se Grkinići iz Kokora, blizu Banja Luke, koji slave Sv. Vasilija. Uprkos drugoj slavi, postavljanje se pitanje da li su ti Grkinići oni čiji je predak zajednički sa ramljanskim, možda neki od braće Davida i Damjana ili od Davidovih sinova.

Grkinići iz Kokora u Bosni, prema Šematizmu mitropolije Dabrobosanske, iz 1885. god.; Izvor

Međutim, zanima me da otkrijem i neke od Grkinića koje je put odveo na drugu stranu. U jednom popisu sam pročitala da je jedan od Grkinića sa ženom i decom otišao u Tursku, ali ja se pitam šta je sa Grkinićima koji su dospeli bliže, u Senj, Karlobag i ostala priobalne gradove i naselja, ali i na ostrva. Radi se uglavnom o katolicima i ja se pitam da li su to isti Grkinići, oni koji dele istog zajedničkog pretka kao i pravoslavni Grkinići? Danas ih još uvek ima dosta u Rijeci, Karlobagu, Malom Lošinju (katolika).

Mapa kretanja katoličkih Grkinića, iz Ražanca kao početnom, zbirnom stanicom za seobe tzv. Morlaka, pod vođstvom kneza Rukavine, nakon pokatoličenja porodice Ivana Grkinića, u XVII veku; Izvor

Dalje, što se tiče Grkinića katolika, istraživala sam i njihovo poreklo i kako su se kretali ovim prostorima i vrlo je interesantan podatak da su i oni došli iz Glamoča, Livna, Duvna, Kupresa i Rame. I njih su, kao i pravoslavce, u seobama predvodili plemesnke vođe, a jednim delom i franjevački fratri i većinom se zapravo radi o Bunjevcima!! Preciznije Krmpotama ili Krmpoćanima, kako su se zvali pre nego što se pojavio izraz Bunjevci. Možda je ovo trenutak kada nije zgoreg pomenuti da su Mlečani, a i Turci, sve nas zajedno smatrali Vlasima, Morlacima. O kojima se može diskutovati ovako ili onako, ali ono što je sigurno je da se radi o starosedelačkom stanovništvu Balkana i otuda verovatno ne čudi plemensko uređenje, na prvom mestu. Kao ni život u tipičnim kućicama od kamena, takozvanim bunjama.

Grb najpoznatijeg i najvećeg roda Bunjevaca, Krmpoćana; Izvor 

Vlasi se smatraju delom romanskog etnosa, ali moja saznanja ne idu tome u prilog. Tema je toliko opširna da bi prevazišla inicijalnu nameru da pišem o prezimenu Grkinić, reći ću samo da moja saznanja idu u prilog tome da su Sloveni, kao najbrojniji narod na evroazijskom tlu, starosedeoci na Balkanu oduvek, da su možda neki udaljeniji Sloveni u procesima robne razmene vodili nomadski život i stizali čak iz evroazijskih stepa, pa se ili vraćali ili ostajali, kako ko, ali supstrat ovih balkanskih Slovena je oduvek bio ovde, zvali se oni Sloveni, Iliri, Tračani ili Dačani, a kasnije Srbi, Hrvati i ostali, sve je to jedan isti etnos. Vlasi su samo jedan stalež u okviru tog etnosa, koji je igrom slučaja govorio vulgarnim latinskim jezikom, koji nije ništa drugo nego romanizovana verzija protoslovenskog jezika. Skoro da su potpuno isti. Danas, na žalost, ne govorimo ni jedan od tih jezika, pa nam je teško da prepoznajemo sličnosti i šta iz čega proističe. Ko želi i ima vremena može i sam da prouči i uveri se. 

Dalmatinski seljaci na izvoru, Eugen Adam, 1869.; Izvor

Strani putopisci koji su proučavali tzv. Morlake navode da su najčešće bili pastiri, trgovci i vojnici, a da su zemljoradnju zapostavljali, slabo da su imali njive ili bašte, a predmet trgovine je uglavnom bio sir i mlečni proizvodi koje su proizvodili. Stada ovaca su bila toliko velika  da su znala da broje i do 600 grla. Interesantno je da još uvek preživele generacije pamte vlaški sistem brojanja u paru, na vlaškom, tj. vulgarnom latinskom jeziku. Pa tako imamo sledeće varijacije brojanja:

- Do (2), pato (4), šasto (6), šopći (8), zeći (10);

- Do, pato, šasto, ogdo, džeže;

- Do, pato, šato, šopi, žeć;

Stada ovaca u Ramljanima, Biskupija; Izvor

Međutim, bilo je i brojanja prema narodnim brojalicama, koje su prosto deo bogatstva jezika i maštovitosti naroda:

- Jedan, dodin, divin, dizin, smokva, dokva, senga, lenga, kvare, deset;

- Jedan, dodan, divi, disi, vanga, lenga, penga, smokva, bokva, karakuša;

- Edan, dodva, divi, disko, enklo, penklo, čunklo, bunklo, arapasa, punđesa;

- Jednogalo, dvogalo, trogalo, čevrgalo, pegalo, šegalo, segman, degman, develija;

- Jednokolo, dvokolo, trokolo, čevrgalo, pegalo, šegalo, šejman, dojman, diviroz, dić;

- Jednogalo, dvogalo, trogalo, čevrgalo, pegalo, šegalo, sedmak, osmak, diviroga, dicman, itd.;

Da se vratim na Grkiniće Bunjevce. S obzirom da su dolazili iz bukvalno istih mesta kao i pravoslavni Grkinići i da su se na područje Dalmacije i Like doselili gotovo u istom periodu, rekla bih da se radi o istim Grkinićima, odnosno o rodovima koji su imali iste zajedničke pretke i takođe bih rekla da se radi o potomcima poslednjih generacija tzv. Bogumila, Hristjana/Krstjana, Patarena, Staroveraca ili kako su se već sve zvali, barem su to bili sve negde do 15. veka, dokle je i trajalo Bogumilstvo u Bosni, a posle ko zna kako i na koje načine su pokrštavani u katolike i svetosavske pravoslavce. Koji su dokazi za to (da su bili Bogumili/Staroverci/Krstjani)? Ceo ovaj prostor sa nabrojanim mestima, koji se danas zove Zapadna Hercegovina, neki istoričari i antropogeografi nazivaju Starom Hercegovinom, a ovaj prostor poklapa se i sa Paganijom, zapravo Neretljanskom oblašću koja je dugo bila nekrštena, pa su je zbog toga zvali Paganijom.

Neki od tipičnih prikaza na megalitnim stećcima; Izvor

O srednjevekovnoj veri stanovnika Paganije svedoče stećci/mramorje i ostaci grobalja, a koja je to tačno vera bilo bi već zalaženje u politički nezgodne i nepodobne teme, koje mislim da ne bi odgovarale ni Srbima, ni Hrvatima, tj. ni katolicima, niti pravoslavcima. Zato jer se radilo o Bogumilima (ja ću ih dalje zvati Bogumili jer mi je tako najlakše) koji su zapravo zadržali izvorno pravoslavlje, a ne svetosavsko. Ili još bliže, oni su zapravo ostali najverniji svoj staroj, izvornoj, staroslovenskoj, paganskoj veri i običajima, odnosno njihov oblik hrišćanstva je krstijanstvo, a šta je sve podrazumevala ta vera ostavljam vam da se sami informišete, jer bih se objašnjavanjem opet udaljila od teme. Danas kako Bunjevce, tako i Bogumile svojataju svi narodi i vere sa ovih prostora, oni sami sebe najčešće ne smatraju delom slovenstva već nekakvom izdvojenom romanskom grupom naroda. Za mene lično je tragedija ovakva izdeljenost jednog te istog naroda, koji je potpuno autohton na ovim prostorima i koji JESTE deo slovenskog sveta, ali dokazivati sada bilo šta i ispravljati krive Drine je uzaludan posao, kad niko ne želi da gleda IZNAD svih tih podela, već su se svi uvukli u svoje mikronacionalne svetove, prisvajaju jedni drugima sve, kulturu, istoriju, običaje, pismo, nije im dosta ratovanja, hteli bi još, a istina je da je to sve deo genija jednog te istog, nekada velikog naroda. Zato su nas i uveli, sve zajedno, u ideju Jugoslovenstva i bratstva ne na autentičnim, već na lažnim osnovama, kako nam nikad više ne bi palo na pamet da se ponovo povežemo, ali u istini. I samo istini. Ali to nikad neće dozvoliti predstavnici ni jedne od tri vere..

Kakav kuršlus izaziva sukob religija na malom prostoru ogleda se možda baš na primeru prezimena Grkinić. Prema jednom od izvora i najuprošćenije rečeno, katolici ili Latini, kako su se tada zvali, su svo pravoslavno stanovištvo, pogotovo ono iz zaleđa, nazivali naprosto Grcima, a često i posprdno Grkaćima ili Rkaćima. Njihova groblja su se zvala grčka groblja. Prema jednom od takvih izvora prezime Grkinić je nastalo po pretkinji koja je bila pravoslavna među katolicima, dakle Grkinja, pa otuda Grkinići.

Grkinja - prikaz boginje Atine na tračkoj (!!) faleri, II veka p.n.e., Pazarčik, Bugarska; Ovako su izgledale Grkinje u II veku p.n.e. Vrlo "grčki" i "nimalo" tipično slovenski; Izvor

Po drugim izvorima prezime Grkinić je izvedenica od imenice Grk, koja etimološki proizilazi iz latinske reči Graecus, a koja proizilazi iz antičkog grčkog Γραικός (Graikós). U kontekstu prezimena Grkinić, reč Grk na našim prostorima najčešće se vezuje za:

1) Naziv naroda koji nastanjuje Grčku;

2) Osobu koja pripada istočnoj (pravoslavnoj) crkvi;

3) U Sremu se svaki trgovac zvao Grk bez obzira na nacionalnost ili veru;

4) Na dinarskom području najstarija groblja narod naziva grčkim, itd.

Sličnog su jezičnog porekla i prezimena: Grčević, Grčina, Grčki, Grčko Grk, Grkavec, Grkeš, Grkčević, Grkinić, Grkinjić, Grčinić, Grkov, Grković. Grkovski, Grkšić, Grkšin, itd.

Sledeći izvor navodi još jedan, manje više sličan podatak, a to je da su reči Grk i Grci izvedenice od stare slovenske reči za graditelje, gradce (pa otuda gradci => grdci=> grci) one koji su gradili prve gradine (utvrđenja), iz kojih su nastali i prvi gradovi, što nas opet upućuje na latinsku verziju reči Greca/Graeca, odnosno grčku reč Γραικός (Graikós) koja u alternativnim etimološkim tumačenjima ima i sledeća značenja, a to je da reč može da označava grad (kao kada se označava u nazivima Magna Graeca ili Alba Graeca), a po drugom tumačenju reč dolazi od toponima Γραῖα (Graîa), grada u Beotiji.

Gradina, gradac, grad, graeca - na slici je megalitna ilirska gradina Daorson, kod Stolca u dolini Neretve. Daorson se etimološki na kraju svodi na navodnu proto-indo-evropsku reč "déh₃rom" koja znači "dar". Teško je Wiktionary-ju da kaže da je to čisto proto-slovensko "dȃrъ", kakvo je i danas ostalo; Izvor

Interesantno, na putu od Glamoča do kninskih sela nalazi se mesto Grkovci, ispod Dinare, koje je jedno od najjstarijih mesta u Livanjskom polju. A iznad samog mesta nalazi se Velika Gradina. Livnjaci za sva stara naselja, gradine, gromile i drugo, da bi naglasili njihovu starost, kažu da je „još od Grka“, pa je možda po tome selo prozvano Grkovci. Međutim, moguće je da ime sela potiče od reči istog korena („grk“), ali u značenju trgovac, jer su meštani Grkovaca bili poznati kao prekupci, odnosno trgovci koji su stanivništvu Livanjskog i Bosansko-grahovskog polja prodavali robu iz Dalmacije, a Dalmatincima ratarsko-stočarske proizvode iz Livanjskog polja.

Nisam našla Veliku Gradinu kod Grkovaca u Livanjskom polju, ali sam pronašla rad u kome se pominju gromile u Ramljanima, Vrbniku i Uzdolju; Izvor

Ja ne znam da li je i šta je od svega gore navedenog tačno, ali Bunjevci koji su naselili Dalmaciju i Liku su među svojim rodovima imali su i Grkiniće, koji naseliše te predele u tzv. trećoj seobi Bunjevaca - Ova seoba bila je 1654. god. kada su Bunjevci naselili Senjsku Dragu, Melnice,Vratnik, Stolac, Biljevinu, Volarice, Lukovo, kao i obalu od Senja do Klada. U planinu su otišli sve do Oltara iznad Svetog Jurja (danas Jurjevo kraj Senja). U ovoj seobi sudjelovali su: Adžići, Buljevići, Babići, Devčići, Dadići, Dešići, Grkinići, Grubišići, Gržetići, Horvačevići, Lucići, Lucići, Lukanovići, Mandekići, Margete,Melci, Miškulini, Markovići, Njegovani, Popovići, Rukavine, Rogići, Skorupi,Smokrovići, Štokići, Trošelji, Vrbani, Žarkovići i Vukušići.Svega skupa na tlo Like, Gorskog kotara i Primorja naselilo se preko 6.500 Bunjevaca. Za većinu ovih plemena skupni naziv je bio Krmpoćani.

~~~ Nastavak sledi ~~~