Pravac kretanja po dolasku u Dalmaciju - Ramljane - Ervenik-Ražanac ili obrnuto?.

NAPOMENA 1: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih.

NAPOMENA 2: Izvinjavam se zbog loše formatiranog teksta, editovanje vršim sa telefona, kada pišem tekst za post ispod fotografije, desi se da ga tekstualno polje opisa fotografije iznenada povuče i zatim ga formatira po svom, a da posle šta god radila ne mogu da ga korigujem. 

~~~

NAPOMENA 3: Objavljujem i ovaj deo iz svojih inicijalnih istraživanja iako sam u to vreme bila na pogrešnom tragu, ali samo utoliko što sam pogrešila pravac seoba — umesto iz Ramljana preko Ervenika ka Ražancu, ja sam mislila da je bilo obrnuto jer sam se sve vreme oslanjala na izvore koji su tvrdili da je najraniji pomen Grkinića u Dalmaciji bio u Ražancu, 1606. godine. To je tačno, ali naknadno istraživanje i provere su pokazale da ni u katastru, ni u matičnim knjigama nije zabeležen ni jedan Grkinić - ni u Ražancu, ni u Erveniku. Zabeležen je samo taj jedan jedini Ivan Grkinić, poreklom iz Kosova kod Knina (gde se Grkinići pominju u turskom defteru već 1528. godine, u tadašnjem Gozlju, kasnije Markovcu), trgovac, koji se verovatno otisnuo u Mletke u potrazi za nečim boljim, bogatijim, jer su u to vreme Knin i okolina još uvek bili pod Turcima i jer je kao jedan od najmlađih sinova imao najmanje zemlje (zabeležen je u turskom defteru tada kao dete čija je imovina bila “u ruci" nekog Turčina). Ervenik i Ražanac su bili samo usputne stanice na njegovom putu i putu njegove porodice i kasnije potomaka ka Istri i Kvarneru.

Što se tiče religije, kako sam mislila da su bar dva veka proveli krećući se kroz Paganiju, Hercegovinu, Bosnu, kroz sva ta pomenuta mesta koja obiluju nekropolama stećaka, bila sam ubeđena da su bili staroverci, dvoverni krstjani. Međutim, oni su  od početka bili svetosavski pravoslavci, dakle još u Kadarunu kod Skadra, selu koje je bilo metoh manastira Sv. Arhanđela, kod Prizrena.

Takođe, što se tiče “katoličkih" Morlaka iz Glamoča, Kupresa, Livna, Duvna koji su došli rukovođeni katoličkim fratrima na područje Knina, Bukovice i Ravnih Kotara, tu sam informaciju uzela zdravo za gotovo iz hrvatskih izvora. Međutim, čitajući" Istoriju kotarskih uskoka” Boška Desnice, koji je svaku tvrdnju potkrepio dopisima mletačkih činovanika i providura bilo među samima sobom, bilo sa vođama kotarskih uskoka, vidi se da je to što je ovaj narod bio predvođen katoličkim fratrima bilo kasnije zloupotrebljeno da se prikaže da se autimatski radilo o katoličkom stanovništvu. Treba napomenuti da je mletačka administracija iz centra same Mletačke republike bila kudikamo tolerantnija prema pravoslavlju i pravoslavnim Srbima, za razliku od lokalnih katoličkih autoriteta. 

Janković Stojan, jedan od vođa kotarskih uskoka; Izvor 

Međutim, iz dopisa saznajemo da je upravo ta lokalna mletačka administracija vrlo ciljano slala najuglednije katoličke fratre kako bi oni privoleli pravoslavne “Morlake" ili Vlahe, kako su oni zvali Srbe, da pređu na mletačku teritoriju, kako bi se borili za njihove interese. Taj narod je masovno pokatoličen u XVII veku, najviše na području Zadra i Ninske biskupije. O tome će kasnije biti više reči (biskupi Parčić i Andronik sami pišu na tu temu, da ne kažem da se hvale). Ovaj narod je MORAO biti pokatoličen jer je slan dalje i dublje u mletačku teritoriju (Istra, Kvarner) da se bori i da radi za interese Mletačke republike. 

Da napomenem da se trudim da budem nepristrasna i da se u istraživanjima ne rukovodim “ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinitog." Jer me zaista interesuje istina i bila sam spremna na to da se suočim da će možda biti i nekih iznenađenja u pogledu religije ili čak i nacionalnog identiteta predaka koji se se sve vreme kretali kroz etnički i religiozno dinamičan prostor. Međutim, koliko god htela i želela da budem politički korektna i da nikoga ne povredim, nisam mogla da zatvorim oči na činjenicu da je katolička crkva bila i ostala izuzetno agresivna na širenju vere, ograničavanju verskih sloboda ne-katolika, unijaćenju i konačno pokatoličavanju i odnarođivanju pravoslavnih Srba, ali i Srba dvovernih krstijana. Kada pišem o pokatoličavanju to nije zato što mrzim bilo koga, već zato što sam za to pronašla dokaze i činjenice. Kao i kod svakog individualnog bića tako i kod čitavih naroda podvojenost u vezi identiteta stvara podvojeno stanje duha i sve probleme, mržnje i ostrašćenosti koje imamo na ovim prostorima. Ali nije samo katolička crkva za to odgovorna. Odgovornost nosi i Srpska pravoslavna crkva koja je i sama odbacila od sebe čitav jedan deo srpskog etničkog korpusa, samo zato što više nije bio pravoslavan, jer po njima ne može biti Srbin ko nije pravoslavan. Tako su ih bukvalno gurnuli u ruke svih onih koji su im u poslednjih 200 godina kreirali nove nacionalne identitete i jedan veliki narod pretvorili u minorne i nebitne, međusobno suprotstavljene nacijice.

Sledi nastavak iz inicijalnih istraživanja:

~~~

Kninska civilna garda odvodi raznojnika (sa turbanom) uhvaćenog u Zadru nazad, na granicu sa Bosnom, detalj iz života savremenika Ivana Grkinića; Izvor 

ZAKLJUČAK: 07.09.2024. Nakon maltene opsesivnog traganja za još daljim precima, nakon dve godine, mogu samo da kažem da sam isto tamo gde sam bila na početku i da zaista ne znam gde da tragam dalje od onog dokle dosežu podaci o poslednjem pretku, Davidu Grkiniću, koji se može naći u matičnim knjigama za Ramljane u Biskupiji, kod Knina. Uspela sam da pronađem i popis meštana Ramljana i svih kosovskih sela, iz 1550. i 1574. godine - tek tu je nemoguće pronaći bilo kakav trag, jer prezimena, ako ih je i bilo, nisu upisivana. Samo imena sinova i njihovih očeva. Reč je o popisu Vlaha filurdžija iz sandžaka Nečven i Klis. Ti popisi obuhvataju čak i područja u Hercegovini, odakle su, navodno, došli preci Grkinića. Vlah je pri tom oznaka za status, o nacionalnosti nigde nema reči, već samo o veroispovesti. Imena su stara, slovenska. Kalendarskih gotovo da i nema. Otkuda se onda u XVII veku pojavljuju sve sama grčka i hebrejska imena predaka Grkinića, sa sve prezimenima!? U popisu iz Bosne i Hercegovine, imena su staroslovenska. Baš iz svih onih mesta iz kojih su navodno došli: Glamoč, Livno, Duvno, Kupres, Rama. Kod pravoslavnih se javlja tek po koji Nikola ili Marko, a kod katolika poneki Grgur. Imam utisak da su ovi nesrećnici pokršteni po prelasku na drugu stranu Dinare i da ih je krstio ko je stigao. Gotovo da sam ubeđena da su većina tih ljudi bili Patareni/Bogumili, odnosno pravoslavni Krstjani, koji nisu priznavali ni Rim, ni Carigrad.

Nekropola stećaka zajedno sa pravoslavnim grobljem u sklopu crkve Svetog Luke, u Uzdolju kod Knina; Izvor 

Sa druge strane u Senj je došlo puno katolika predvođenih franjevačkim fratrima. Sigurna sam da se radi o jednom istom narodu, koji tada nije ni bio mnogo suprotstavljen, a onda su vremenom ubačeni u nacionalne matrikse. U Senju je bilo Grkinića. I ti Grkinići nisu tu stigli iz Bosne, već iz Ražanca, u seobama Morlaka/uskoka na putu ka Istri i Kvarneru. Zato ih danas ima nešto malo na zadarskim i kvarnerskim ostrvima i nešto malo više u Rijeci (Sušak), Puli, itd., a neki su otišli dalje u Žumberak i čak Sloveniju.

Iskoristiću priliku da pomenem riječke Grkiniće koji su dali poznatog sportistu Božidara Božu Grkinića (Rođen u Jurjevu, nekad Sv. Juraj, kod Senja), jednog od retkih sportista koji je istovremeno bio reprezentativac u plivanju, vaterpolu i košarci, vrstan trener koji je sportsku karijeru ostvario i u Rijeci i u Splitu i u Beogradu, u kom je dao najveći doprinos.

Božidar Božo Grkinić, trener i istovremeni olimpijski reprezentativac u vaterpolu, plivanju i košarci; Izvor 

Tu je i Bogomir (ponegde upisan kao Bogomil) Grkinić, Božin otac, iz Sušaka u Rijeci, koji je bio starešina Sokolskog društva u Rijeci.

Sokolsko društvo u Rijeci, ilustracija za časopis; Izvor 

Iz svega priloženog da se zaključiti da prilikom istraživanja porodičnog stabla treba biti vrlo oprezan pri čitanju građe iz "druge ruke", tj. modernih istoričara, bilo srpskih, bilo hrvatskih, jer su vrlo pristrasni i oni ubacuju čitave porodice đuture sa drugim porodicama u nekakve događaje poput seoba, jer im tako odgavara. Vi kad kasnije proučite stvarnu, suvoparnu arhivsku građu vidite da to nije bilo tako. Zato se pre svega treba oslanjati na arhivsku građu, matične knjige rođenih, umrlih i venčanih, na popise stanovništva, podatke iz katastra, notarske zabeleške, pisma mletačkih providura i austrougarskih namesnika o konkretnim događajima, itd.

Konkretan primer je da su Grkinići ubačeni đuture u bunjevačke rodove koji su se doselili u Dalmaciju iz Bosne, tj. Hercegovine, navodno u drugoj polovini XVII veka, dok su istovremeno Grkinići zabeleženi u Ražancu krajem XVI i početkom XVII veka. Međutim, Grkinići se kasnije sele: jedan deo u pravcu Ervenika, pa zatim Ramljana, a drugi deo ka Istri i Kvarneru (Senj, Karlobag, Sušak u Rijeci, Dobrinj na Krku, zatim na Jelsu, itd.) Međutim, prezime Grkinić nigde nije zabeleženo u tim mestima kao starinačko prezime, ali jeste zabeleženo na ostrvu Šipan i u Dubrovniku, još u XIV veku. Moja pretpostavka je da najstarja postojbina (pre kosovskog boja) Grkinića Makedonija, u to vreme deo grčkih zemalja, koje su bile tada u vlasti raških velikaša. Otuda i značenje samog prezimena. Iz Makedonije oni su se kretali više obalskim putevima i onih u bliskom zaleđu, preko teritorija današnje CG, možda čak i današnje Albanije, Kosova i Metohije, zatim Hercegovine, istovremeno se duž vekova povremeno spuštajući na more, pa opet idući u zaleđinu, sve u zavisnosti od (ne)prilika sa Turcima, ali i sa Mlecima, katolicima, ali i sa vizantijskim pravoslavljem. I jedni i drugi i treći su ih, kao praktično pagane, tj. nevernike, otimali i prodavali u roblje. I to je bio razlog zašto su bili prisiljeni da se pokrštavaju u zvanično pravoslavlje ili katolicizam, zato što je njima bilo zabranjeno da prodaju hrišćanske robove. Kasnije su i sami Morlaci počeli da otimaju robove, najčešće muslimanske podanike ili siromašne hrišćane, ako je ikakvo opravdanje najčešće da bi otkupili zarobljene drugove, pobratime i saborce koji su završavali kao robovi na galijama. Međutim, njihov život je, zbog čestih seoba, od nemila do nedraga, znao nekad da bude toliko surov da su morali da sopstvenu decu prodaju u roblje, posebno kad bi ih u zbegovima poterali iz plodnijih delova u suvi kamenjar, sa malo ili nimalo pašnjaka, toliko važnim za njihov stočarski i nomadski način života, koji im je ipak omogućavao dovoljni autonomiju da su mogli da pregovaraju o svom statusu i sa Mlecima i sa Turcima. Dokle god je bilo Turaka i stare vere Morlaci su se držali bratski, čak i kad su te vere počele da budu pod pritiskom zvanične katoličke tj. pravoslavne crkve. Ostali su Turci kao (još uvek) kohezivni faktor svih Morlaka. Sa odlaskom Turaka i jačanjem obe zvanične crkve počeo je i narod da se deli i zaboravlja ko je. A te dve crkve nisu ništa nego dve glave na jednom istom vratu - otuda i dvoglavi orao kao simbol ROMEJSKOG carstva generalno. I danas ga mnogi ovde "ponosno" ističu iako nam je svima ovde hrišćanstvo donelo samo mrak, ropstvo i feudalizam. Za razliku od naše stare vere, pune svetlosti i običaja koji su pratili prirodne cikluse, a ne težili da ovladaju i njima i svim oko sebe.

— — — — — — — — — — — — — 
UPDATE: 28.09.2024. => Dalja istraživanja u pogledu samog prezimena i porekla ramljanskih Grkinića ukazuju na mesto Prklje, kod Ervenika.

Arcanum katastarska mapa iz 1828. godine koja prikazuje Prklje, zaseok Ervenika; Izvor

U XVII veku je tu svakako zabeležena porodica Grkinić, koja se odatle otselila oko 1647. godine. Kako su u to vreme porodice bile velike verovatno je bilo više braće - moja pretpostavka je da se jedno bratstvo Grkinića uputilo ka Ramljanima, a drugi deo verovatno ka Žeravi u blizini Nina, ali i Ražanaca gde su još ranije zabeleženi Grkinići. Ovi drugi su se tamo uputili, verovatno zato što im je to područje već bilo poznato (zbog Ražanaca), a ovi prvi ka Ramljanima možda zato što su tamo već imali neku zemlju ili pašnjake.

Sada tragam za matičnim knjigama ili notarskim beleškama u kojima se imenima i prezimenima pominju Grkinići iz Prklji kao i iz Žerave i da vidim da li ima podudaranja sa Davidom i Damjanom, prvim zabeleženim Grkinićima u Ramljanima. Vrlo je moguće da su rođeni u Erveniku, tj. Prkljama. Ali ako i ne pronađem tu vezu sve mi se čini da moji Grkinići ipak nisu došli u seobama iz Bosne, u II polovini XVII veka, već da su bar 200 godina pre toga obitavali u području Ravnih Kotara i Bukovice, tj. u gradovima oko Zadra i u zadarskom zaleđu. Iz ove perspektive ne bi mnogo začudilo ako bi se ispostavilo da oni tada nisu bili svetosavski pravoslavci i da je ovaj deo koji je došao u Ramljane tu bio SVETOSAVSKI opravoslavljen, a da su pre toga bili IZVORNI pravoslavci, tj. dvoverni Krstjani!! Jer ako je to pravac odakle su došli preci Grkinića: Ražanac-Ervenik-Ramljane, a neki od Grkinića koji se pominju u Ražancu 1612. godine, su bili sveštenici glagoljaši (po meni izvorno takođe dvoverni Krstjani), onda se da zaključiti da ti najraniji preci Grkinića nisu bili ni svetosavski pravoslavci, ni klasični latinski katolici. Ovi poslednji su prezirali glagoljaše, smatrali ih primitivnim, čak paganima. Grkinići su prosto bili - starovirci. Ili staroverci ako hoćete.

Odakle su došli u Ražanac - !? - možda iz Dubrovnika, tj. ostrva Šipan, gde se u XIV veku pominje izvesni Vlaho Grkinić. Ali ne bi me čudilo da su više puta menjali veru, već prema preovlađujućoj hrišćanskoj denominaciji u mestima gde ih je nevolja naterala. Kao i što sam sigurna da je to sve bio jedan isti narod sa dve vere, a da je kasnije došlo ubacivanje u nacionalne matrikse.

 — — — — — — — — — — — — — 

Upravo sam istog dana od kad je i ovaj Update saznala sledeće od gospodina Gojka Subotića iz Ervenika:

"Grkinići su se nalazili u selu Prklje za vreme Turaka. Najverovatnije su bili popisani u

sva tri katastarska popisa: 1550., 1574. i 1604. godine. Samo je izvesni Stefan Grkinić pobegao iz Prkalja u Mletke, ali se Grkinić javlja više puta kao putnik u Šibenik, trgujući na pijaci. Javlja se i iz sela Prkalja, ali i iz sela Pokrvenika, odnosno Ugaraka. To ne treba da čudi jer je trgovcima u Šibeniku više odgovaralo mesto Pokrvenik i Ugarci nego Prklje, zbog brojnosti stanovnika sela. Grkinića je bilo u Splitu, a ima ih i u selu Smoković kod Zadra, koji su naselili to selo posle Turaka. Smoković je pravoslavno selo koje je najbliže Zadru. Kada je pala Kninska tvrdjava (1688.), odmah su se počeli naseljavati oko Knina, čak iako su mogli čuti turskog pevca, posle prvog razgraničenja. Naseljavali su cijeli bivši Krčko-Lički sandžak. Neki nisu ni pobegli iz Ervenika, a neki se nisu vratili u Ervenik još kad su pobjegli na mletački teritorij 1647. godine, za vreme Kandijskog rata. Uglavnom postoji spisak onih koji su primili zemlju u Gornjem i Donjem Erveniku 1709. godine. I kasnije su dolazili naseljavati Ervenik, ali ih je više bežalo iz Ervenika u Bosnu (Tursku) i druge zemlje. Ali kako su ovi (kasnije) ramljanski Grkinići išli trgovati u Šibenik, znači da nisu bili siromašni i da su imali puno paripa/konja. Ova povjesnica Kristijana Jurana o trgovanju Morlaka zaledja Šibenika sa Šibenikom od 1573 do 1645. godine, popisuje sve "posjetioce pijace" u Šibeniku. Zabeležen je izvesni Grkinić (putnik u u Šibenik). Za vrijeme Osmanlija, najveći deo kontinentalne Dalmacije je bio naseljan stanovništvom iz stare Hercegovine. Bilo ih je od Crne Gore, gornjeg toka Tare, Gornjeg toka Lima, Kosova, Makedonije i iz Bosne.

 — — — — — — — — — — — — —

Press enter or click to view image in full size