Preko brda, mora i gora

NAPOMENA: Molim vas, pročitajte prethodno prvu i drugu objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih.

~~~

Prezime Grkinić se pominje još 1336. godine u dokumentima Dubrovačkog arhiva, kada je zabeleženo da je despot "Oliver Gherchinich (Grkinić), baro domini Regis Raxie et center Charavide", odnosno da se kao velikaš raškog kralja (Dušana) 28. Juna 1336. godine pojavljuje u Dubrovniku da bi primio poklad svog pokojnog tasta Karavide. To je zabeleženo pre nego što je u Lesnovu izgradio svoju poznatu zadužbinu, Lesnovski manastir, odnosno to je prvi pisani pomen o njemu samom, kao i o prezimenu. Ovde ću još dodati da se prezime po latinskim i italijanskim pravilima čita GrKinić, a ne Grčinić. U svoj istorijskoj literaturi do druge polovine XX veka se čita Grkinić i onda odjednom moderni istoričari kreću da mu prezime čitaju kao da su ga pisali Englezi ili Nemci, a ne mletački činovnici, kao Grčinić. Dakle, on je isključivo Grkinić. "CH" se u italijanskom čita kao "K", a ne "Č".

Despot Oliver Grkinić kao ktitor manastira Lesnovo, u današnjoj Makedoniji; Izvor

Nešto kasnije se takođe u dokumentima Dubrovačkog arhiva pominje i izvesni Vlaho Gherchinich (Grkinić) koji je na ostrvu Šipanu zakupio imanje. Tačnije, njegovo ime je napisano kao Vlahoe, pa nije sasvim jasno da li mu je ime bilo Vlaho ili Vlahoje. Kako god, ovo je zapisano:

"Vlahoe Gherchinich, Stangno Cranceuich de Çuppana in dicto Minori Consilio data fruit licencia posse accipere unam possessionem ecclesie in Cuppana ad medietatem a domno Jacobo de Dersa cum ilis pactis et condicionibus, que partibus videbuntur." što u prevodu znači:

" Vlaho Grkinić , Stanjo Kranković od (sa?) Šipana, u pomenutom Malom savetu, uživaju dozvolu datu da mogu da prime jedan posed crkve na Šipanu na pola godine od gospodina Jakova Držića, sa onim ugovorima i uslovima koji će stranke da dobiju na uvid."

Ranohrišćanska crkva Sv. Ivan na ostrvu Šipan; Izvor 

Fresko slikarstvo na svodu kupole crkve Sv. Ivana na Šipanu; Izvor

Isti taj Vlaho sa Šipana pominje se ponovo u dokumentima Dubrovačkog arhiva , na temu raznih trgovačkih transakcija, ali ovaj put kao "Vlahota Grkinić ("Vlachota Gurchignich" - interesantno je kako je ovde spelovano prezime). Naime, zabeleženo je da su on i izvesni Radoslav Debrilović (Radoslav Debrilovich) zajedno kupili žito, svaki sa udelom od 50/50, odnosno svaki je dao po 100 perpera. To se desilo u periodu između 1348. i 1349. godine;

“Si ritrovano alcuni documenti commerciali tra il 1348 e il 1349. Una collegantia per viaggio in Puglia con un barcusio tra Ragusei, nella quale partecipa Give de Sorrento con 45 ducati. DAD, Diversa Cancellariae, Vol. 15,f. 137v. (08/08/1348). Una società tra cinque Ragusei e Give de Sorrento, il quale contribuisce con un barcusio e 50 ducati per setti parti. DAD, Diversa Cancellariae, Vol. 16, f. 105. (17/07/1349). Decoe di Calamotta stipula una collegantia con Lorenzo Benvenuti di Fano e con i marinai per comprare col barcusio San Nicola del grano e portarlo a Ragusa. Società divisa in 15 parti: sei Decoe, tre Lorenzo e sei i marinai. Per le sei parti Decoe versa cento ducati. Il giorno dopo si ritrova un’altra collegantia tra Vlachota Gurchignich di Giuppana e Radoslavo Debrilovich per comprare grano con quote divise al 50%. Radoslavo contribuisce con cento perperi. DAD, Diversa Cancellariae. “

Izvod iz Dubrovačkog arhiva sa pomenom trgovaca Vlahe Grkinića i Radoslava Debrilovića; Izvor

Dubrovački trgovci; Izvor

Jedan od najstarijih pisanih pomena Grkinića sa dalmatinskih prostora odnosi sе na izvesnog Ivana Grkinića, iz Ražanca kod Novigrada, u popisu iz 1606. godine (pominje se zajedno sa ženom, 4 dečaka i jednom devojčicom).

Još jedan Ivan Grkinić (Garchinich) se pominje u spisku trgovaca Morlaka koji su išli na šibensku pijacu da tamo trguju - tzv. "Morlaci u spisima šibenskih bilježnika u razdoblju između Ciparskoga i

Kandijskoga rata (1570. – 1645.)" Radi se o Ivanu Grkiniću iz mesta Prklje (Parchle, Parchal, Parchou), kod Ervenika, popisanog 1612. godine. Roba kojom su trgovali su najčešće bili paripi (manji, vojnički konji), ali i vuna, sir, med, vino, tkane torbe, itd.

tzv. Morlaci, trgovci, na pazarnom danu u nekom od primorskih gradova; Izvor

U zadarskim arhivskim spisima, iz februara 1662. godine postoje zabeleške o pogibiji morlačkih uskoka u sukobu sa Turcima, kod Otresa, među kojima je bio i izvesni Božo G(a)rkinić. Po prezimenima ljudi sa kojima se pominje u spisku rekla bih da se radi o ljudima iz Ražanca i okolnih mesta.

"In kuorum fidem. Zadar 1. Marta 1661. Zad. arh. Spisi Korner, knj. II, str. 462. 119 13. februar 1662. Zabeleške о pogibiji na Otresu u godovnim knjigama novigradske i ražanačke parohijske crkve. Februar 13, 1662. god. pos: gosp: D. Viczku Vlatkouvichiu i ostalim koj scgnim pogibosce na Otresu. Novigradska knjiga. 13. Februara 1662. god. kapitanu Šimi Mataku, Ivanu Mataku sinu Šiminu, Grubiši Škuliću, Ivanu Škuliću, Juri Valičiću, Šimi Ugarkoviću, Nikoli Bunjevcu, Juriši Dundoviću, Ivi Radobiliću, Gargi Joviću, Мarašu Joviću, Vučenu Siliću Likoviću, Vučenu Siliću i Boži Garkiniću, svi ovi poginuše na Otresu."

Zatim, Septembra 1737. godine, pominje se glagoljaški sveštenik Francesco Gherchinich, iz Dobrinja na Krku u vezi incidenta dovedenim u vezu sa mletačkim providurom Danieleom Dolfinom - "B(eata) V(ergine) del Borgo o sia Capelizza, o hanno imlorato che a la Parte presa da loro confratelli de Prè Francesco Gherchinich dal Casal di Dobrigno sopra l'Isola di Veglia bandito con sentenza dell'Ecc ( elentissi ) mo Prou ( editor ) Gen ( era ) antecessore Dolfin publicata li 25 Sett ( embr ) e 1737 per uarii eccessi ..." Otkud jedan Grkinić, glagoljaški sveštenik, na Krku!? Verovatno je tu stigao u seobi uskoka iz Ravnih Kotara i Bukovice u Istru i kvarnerska ostrva. Iako je Krk kolevka glagoljaša u Hrvatskoj, odakle se ono širilo na susednom kopno, manje je verovatno da su Grkinići potekli odatle jer se prezime Grkinić ne pominje kao starinačko ni na jednom od ostrva.

Put glagoljaša Sv. Petra, Dobrinj, Krk; Izvor

Još jedan glagoljaški sveštenik pominje se nešto malo kasnije, 1745. godine, ponovo u Ražancu - Stipan G(a)rkinić i to je poslednji pomen te porodice u Ražancu. Ražanac je inače dao 47 glagoljaških sveštenika. 

Jedan od 4 glagoljička benkovačka odlomka, XV vek;

Izvor

Kad smo kod sveštenika i pravoslavni Grkinići su dali jednog, protosinđela Hristifora Hrisanta Grkinića (moj čukundeda-stric, iz Ramljana kod Knina), koji je jedno vreme bio rektor i profesor Bogoslovije u Zadru. zajedno sa Đorđem Nikolajevićem (protojerej), Lukijanom Kundaicom (iguman), Dr Jakovom Pankracijem (profesor gimnazije) i Jovanom Borotom (sveštenik). Pre toga je bio istaknuti đak i katiheta Zadarske gimnazije. I on nije bio jedini Grkinić koji se školovao u Zadarskoj bogosloviji, izgleda da su Grkinići rado slali decu na teološke nauke i "proizvodili" sveštena lica. Tako su i Dušan, Ilija i Jovan Grkinić, deca zadarskog i kasnije splitskog trgovca Spiridona Grkinića, rodom iz Ramljana i Marte Zdrilić iz Poličnika kod Zadra, takođe pohađali ovu ustanovu, a na porodičnoj fotografiji, dvojica mlađih sinova nose uniforme đaka Zadarske bogoslovije.

Protosinđel Hristifor Hrisant Grkinić, profesor i jedno vreme rektor Zadarske bogoslovije, jedan od autora prvog bukvara za srpsku decu u Dalmaciji; Izvor

Jedan Grkinić se čak pominje u narodnoj pesmi "Luko Lazarević i Pejzo" u kojoj poglavar Luka (iz Bosne) ide u boj sa Turcima i sa sobom vodi 40 konjanika, među kojima i mlađanog Đorđa Grkinića:

"...i povede Grkinića Đorđa,

kogano je na sablju oteo,

od Turaka, iz ropstva turskoga,

i drži ga kao svoga sina,

koji Luku svlači i oblači

i svilenim opasuje pasom."

Inače, reč je o čuvenom Pop Luki Lazareviću - svešteniku i vojvodi čije ime nosi poznata beogradska ulica - Pop Lukina. 

Pop Luka Lazarević; Izvor

Ovo je uglavnom i skoro sve što sam, do sada, uspela da saznam i povežem o prezimenu Grkinić, ali i plemenu Grkinić koje se, eto, poput brojnih plemena iz tih područja razdvojilo i po veri i po nacionalnosti. Na osnovu dostupne pisane građe uspela da sam lociram njihovo poslednje boravište, pre seoba u Dalmaciju, u Bosni i Staroj Hercegovini, a na osnovu usmenih predanja svojih roditelja i brojnih rođaka, mi, po jednima vučemo poreklo od plemena iz Crne Gore, po drugima iz Šumadije, po trećima iz Raške, a po četvrtima sa Kosova...Možda je moguće i jedno i drugo i treće. Ja sam otvorena za sva saznanja, mene zanima najviše da saznam kojim putevima su se kretali, kako su se granali i sa kojim još porodicama su se orođivali. Ukoliko imate neke zanimljive informacije ili primedbe, slobodno mi napišite poruku ako ste član ovog portala.

 — — — — — — — — — — — — — 

15. 12. 2022.

~~~ Još jedna, verovatno vrlo slaba, mogućnost o poreklu prezimena Grkinić je ona koja bi mogla da se dovede u vezu sa jevrejskim prezimenima Gerkin, Grekin, Gorky, Gorkin, itd. Radi se o prezimenima koje su nosili neki Aškenazi iz Rusije, Belorusije, Ukrajine, Moldavije i baltičkih zemalja. Da proverim i tu mogućnost navela su me lična imena najstarije generacije mojih muških predaka, koja su sva jevrejska. Naravno, najverovatnije se prosto radi o običaju da se hrišćanskoj deci daju kalendarska imena, bila ona starozavetna ili novozavetna. Međutim, kako se definitivno radi o neobičnom prezimenu, možda nije nemoguće da su neki Aškenazi, bežeći od pogroma, završili na ovim prostorima i možda konvertirali u hrišćanstvo kako bi imali bar malo mira. U svakom slučaju priča o jevrejskoj varijanti prezimena Gerkin je interesantna i vrlo slična ovoj našoj hrišćanskoj, srpskoj, pa ću je pomenuti.

Ger Tzedek, stranac koji je primio Judaizam; Izvor

Prezime Gerkin, kad su u pitanju Aškenazi, potiče od ženskog osnivača familije koja se zvala Gerka (hebrejsko ime), što dalje upućuje na hebrejsku greč "ger" koja znači "stranac, lutalica", a ponekad označava i nekoga ko je konvertirao u Judaizam. Sa balkanskim Grkinićima sličnost je u tome što su i Grkinići nomadi i što se, po jednom tumačenju, poreklo prezimena takođe dovodi u vezu sa ženskim pretkom, koju su zvali "Grkinja", odnosno pravoslavnu vernicu u katoličkom okruženju.

Kozaci - tema za još jedno nepristrasno istraživanje na temu veza kozaka, Slovena, Hazara i današnjih Aškenaza; Izvor 

Izgleda da menjanje vera nije bilo strano ni jednom narodu, Aškenazi ili Hazari, se po izgledu skoro i ne razlikuju od Slovena u čijem su okruženju živeli. Moje mišljenje je, kada su Hazari/Aškenazi u pitanju, da oni genetski i jesu Sloveni koji su došli u kontakt sa biblijskim Jevrejima i preuzeli njihovu veru. Jer reč "Hazar" inače znači "Kozar", što nas dalje upućuje i na kozake. Grkinići iz Ramljana svojim izgledom više liče na severne i istočne Slovene i baltičke narode, nego na ljude sa ovih prostora.

~~~ Nastavak sledi ~~~

Izvor literature:

• LO SPAZIO COMMERCIALE MARITTIMO DI
  
  RAGUSA (DUBROVNIK) NEL TRECENTO
• Istorija kotarskih uskoka — Dr Boško Desnica
• Istorija Srba — Konstantin Jireček
• Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) — Kristijan Juran