Reč-dve o samom prezimenu i mestu porekla u poslednjih 500 godina

NAPOMENA 1: Molim vas, pročitajte prethodno prvu  objavu na ovom blogu kako biste razumeli hronologiju istraživanja o prezimenu, zato što se rezultati poslednjih istraga razlikuju od početnih.

i 

Zaseok Grkinića, Ramljane, Biskupija (kod Knina); Izvor

NAPOMENA 2: Sav tekst koji sledi pisan je Ad Hoc i onako kako sam otkrivala podatke. Tako se zaključci o poreklu i pravcu kretanja Grkinića MENJAJU, shodno saznanjima do kojih sam dolazila. Međutim, nisam uvek bila na pravom tragu i to zato što su pojedini istoriografi ubacivali Grkiniće tamo gde uopšte nisu trebali i tako me navodili na pogrešne zaključke - Grkinići su sve vreme, od prve polovine XVI veka bili u dalmatinskom Kosovu, u neposrednoj blizini svojih Ramljana i u Zvjerincu koje je menjalo imena. Njihov pravac kretanja je bio Kadarun kod Skadra, kratko preko Bosne i pravac Ramljane, tj. Zvjerinac. Pojedini rodovi su se kasnije odvajali i odlazili u pravcu Bosne, Žumberka, Slavonije, zatim preko Ervenika ka Ražancu, Istri i Kvarnerskim ostrvima. Nisam želela da menjam ovaj tekst shodno konačnim i proverenim zaključcima, već ga radije ostavljam onakvog kakav on jeste, izvorno, i kako sam ga vremenom gradila, bez obzira na povremene stranputice u zaključivanju. Ko pročita tekst do kraja svakako će imati jasniju sliku o svemu.

Ramljane u Biskupiji kod Knina; Izvor

NAPOMENA 2: Porodično stablo do Davida Grkinića je skoro 100% tačno zato što se podaci o svim potomcima mogu uporedno pratiti i proveravati kroz dostupne digitalizovane matične knjige rođenih, umrlih, venčanih u čak 3 Statusa Animaruma (Stanja duša), iz 1810., 1816. i 1834. godine, za sela Kosovske doline (Ramljane, Zvjerinac/Kosovo, Uzdolje, Markovac, Riđane, Rađe, Vrbnik, Biskupija, Kninsko Polje, itd.). Matične knjige za sve pre Davida Grkinića nisu izgleda ni pisane zato što je ta oblast do druge polovine 17. veka bila pod turskom upravom i jedino sam uspela da pronađem turske deftere iz 16. veka u kojima se pominje zajednica popa Radoja. Za rani 18. vek/kasni 17. vek Stefan Maglov koji takođe ima pretke među Grkinićima i koji se isto bavi porodičnim stablom i radi na digitalnoj bazi podataka prepisujući sve matične knjige, je uspeo da dođe do stranice iz katastra u kojoj se pominju tri Grkinića, ali se ni za jednog ne može utvrditi tačno ko je od njih bio otac Davidu i njegovom bratu Damjanu. Tako da postoje rupe koje ne znam kako da povežem. Tamo gde se malo zna ili apsolutno ništa ne zna, umesto imena stavila sam da stoji latinsko "Nome". Dva su takva kolena pre Davida. Međutim, pre njih postoje čitave grupe predaka Grkinića, sa dosta jasnim porodičnim relacijama, u smislu otac-sin, ali ne znam kako da ih povežem jer među njima postoje vremenske rupe i različiti popisivači, koji ih nisu povezali, pa sam ih ja USLOVNO povezala na osnovu pretostavki, što jeste kompromis na račun 100%-tne tačnosti porodičnog stabla. Međutim, to mi još uvek prihvatljivije nego da uopšte ne stavim te identifikovane grupe predaka u stablo, kad su oni već zabeleženi. 

Preciznije, postoje zasebni pomeni uskoka Bože Grkinića koji je poginuo na Otresu u borbi sa Turcima, trgovca Ivana Grkinića u Prkljama u Erveniku, taj isti Ivan sa porodicom u Ražancu na zbirnom spisku stanovništva spremnom za seobe u Istru i na Kvarner, kao i pomen dva glagoljaška sveštenika, Stipana i Franciska, nakon što je porodica Ivana Grkinića pokatoličena. Neki drugi istorijski izvori, namenski popisi, turski defteri, katastri beleže pomenute grupe Grkinića sa popisom članova, svim imenima i porodičnim relacijama, tačnim lokacijama gde su živeli. Tri su takve grupe: Grkinići iz zajednice popa Radoja, Grkinići iz Kadaruna kod Skadra (pominju se jednom u mletačkom katastru, a drugi put u turskom defteru, oba u 15. veku) i konačno najranije zabeleženi preci Grkinića - porodica Lazora Leta i žene mu Grkinje (po kojoj je i formirano prezime) u Kuševu iznad Kadaruna, u Skadarskoj Krajini, u Zeti. S obzirom da naučni izvori povezuju ove porodice iz Kuševa i Kadaruna, te da testirani Grkinići pokazuju haplogrupu koja se vezuje baš za staru Zetu, tj. Skadarsku Krajinu, uz sva ostala prezimena iz Skadarskog zemljišnika koja se ponavljaju u selima dalmatinskog Kosova, nesumnjivo je da se radi o istim Grkinićima i zbog toga su stavljeni u stablo, uprkos tim nedostajućim linkovima među tim grupama. Međutim, mislim da 100% tačno to jedino mogu da znaju kraljevske porodice. Za nas ostale uspeh je ako utvrdimo odakle nam dolaze najraniji preci i ko su oni bili. 

 — — — — — — — — — — — —

Zaseok Grkinića, Ramljane u Biskupiji kod Knina; Izvor

14. 10. 2022.
Volela bih da mogu pouzdano da znam činjenice o nastanku i značenju prezimena Grkinić, ali su me istraživanja o istom odvela u više različitih pravaca i u pogledu nastanka i u pogledu značanja, tako da za sada mogu samo da taksativno izlistam različite izvore pomena i tumačenja ovog prezimena. A ni za jedan od izvora ne mogu da tvrdim da je baš taj pravi i najtačniji.

Naravno, nije samo u pitanju reč/naziv, već ljudi koji nose ovo ne baš tipično prezime, podjednako zastupljeno i kod današnjih Srba i Hrvata. U svim crkvenim popisima koje sam istraživala u digitalnim izdanjima "Croatia Church Books" interesantno je to da se nikad i nigde ne navodi ničija nacionalnost, već isključivo veroispovest, barem ne u onim izdanjima koji sežu negde do početka 18. veka, a koja se mogu pratiti na pismima koje danas poznajemo kao latinicu, ćirilicu i crkveno-slovensku ćirilicu. Matične knjige koje su pisane ranije su pisane glagoljicom i nekim drugim pismima koje ne znam da prepoznam i koja mi deluju potpuno misteriozno, a ponekad je rukopis i na meni poznatim pismima toliko nečitak, često pisan u skraćenicama, da je ponekad pravi uspeh rastumačiti neko ime i prezime, a kamoli ostale podatke.

Popisivači često nisu bili onih veroispovesti kojih su bili parohijani, pa tako, pravoslavcima koje su popisivali mletački popisivači imena i prezimena su pisana po italijanskim gramatičkim pravilima, pa je tako ime Janja pisano kao Ioanna, Jagnia ili Agneta, Jovan kao Ioann ili Giovanni, Milica kao Milizza, a prezime Grkinić (recimo) se pisalo najčešće kao Gerkhinich, Gherchanich, Gherkinich, Gherchinich, Gherchignich, Grichignich, Gurchignich a ponegde i kao Garkinich ili Garchinich. Na mapi Ramljana s početka XIX veka zaseok Grkinić je upisan čak kao Cherchinich (Krkinić), verovatno greškom.

Katastarska mapa Ramljana iz 1828. godine; Izvor 

Zumirana katastarska mapa Ramljana gde je zaseok Grkinića upisan kao Cherchinich; Izvor

Naravno, na crkveno-slovenskoj ćirilici prezime se redovno pisalo kao Гркинић, Гркињић, Геркинић, a Vukova azbuka i pravilo “Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano." je došlo nešto kasnije. Na jednom grobu u Ramljanima čak piše Grkljenić i (naravno) Grkinjić, što je izgleda arhaičniji oblik prezimena i tek u XX veku i sa pojavom ličnih isprava prezime se sada češće upisuje kao Grkinić, ređe kao Grkinjić.

Grob moje čukunbabe Anice Grkinić, rođene Matijević, sa neobično upisanim prezimenom - Grkljenić; Izvor

Ovde nije zgoreg pomenuti stare nadgrobne spomenike na groblju u Ramljanima koji si izrađeni od klesanog kamena u obliku krsta, ponekad i od belog mermera, koji su ukrašeni predivnim i vrhunski izrađenim raznim floralnim motivima, prikazima ptica (golub) i što je najinteresantnije PRIKAZIMA SUNCA u centralnom delu krsta!! Istim linijama koje predstavljaju zrake sunca opervaženi su svi spoljni rubovi krsta, a sam krst se sastoji od još po jednog manjeg krsta, sa svake strane centralnog većeg krsta.

Nadgrobni spomenik Ilije Čosića iz Ramljana bogato dekorisan simbolima stare vere; Izvor 

Puno ovih simbola prikazano je na sličan način kao na megalitnim stećcima, a još više kao na nadgrobnim spomenicima na starom groblju (gde ima spomenika iz XVI veka) u mestu Rajac kod Negotina (gde su poznate Rajačke pimnice), na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, ali bliže bugarskoj granici, tj. uz samu bugarsku granicu. Najstariji spomenici su upravo oni u obliku krstova i na rajačkom groblju čak ima jedan spomenik vrlo sličan trostrukim, nekad i petostrukim krstovima u Ramljanima, samo što je manje masivan, ali su šare vrlo slične, takođe se u centru krsta nalazi simbol Sunca, sa istim cik-cak ili trouglastim linijama koje predstavljaju zrake i koje su upotrebljene za dalju dekoraciju spomenika.

Nadgrobni spomenici u Rajačkim Pimnicama kod Negotina; Izvor

Samo Sunce usred krsta trebalo bi da ide u prilog tome da se radi o ljudima koji barem u tim spomenicima čuvaju sećanje da su bili dvoverni krstjani!!

Još jedan prelepi nadgrobni spomenik sa groblja u Rajačkim Pimnicama kod Negotina, sa višestrukim krstovima i staroverskim simbolima; Izvor

Ono što je interesantno je tvrdnja lokalnog etnografa da je to naselje, samim tim i groblje, osnovao narod koji je došao iz Kraljeva i okoline (!), kao i da sličnih spomenika ima u Pomoravlju, Rasu, Ljiškom i Takovskom kraju (Velereč, sa prelepim, starim spomenicima, sa simbolikom i veštinom rezbarenja od kojih zastaje dah), ali i na Kosovu!

Nadgrobni spomenici, Velereč kod Gornjeg Milanovca; Izvor

Ovi krstovi takođe jako podsećaju i na stare kamene krstove iz Skadarskog basena (!!!), jedino što je njihova specifičnost prikaz ZMIJE kao dekorativnog elemenata, ali i simbola.

Nadgrobni spomenici sa tribalskim (sribalskim) zmijama i simbolima Sunca, u Skadarskom basenu; Izvor

Sličan, samo noviji tip nadgrobnih spomenika u vidu višestrukih krstova kao u Ramljanima nalaze se i u Vrlici i u Livanjskom polju.

Nadgrobni spomenik Anđe Poparić u Livanjskom polju; Izvor

Direktni preci Grkinića (pravoslavaca) se mogu pratiti u Matičnim knjigama koje se vezuju za područje Dalmacije, tj. onim što se danas zove Dalmatinska zagora, a nekad se zvalo Dalmatinsko Kosovo. Još bliža geografska odrednica su mesta: Ramljane, Biskupija, Zvjerinac i okolna mesta. I na osnovu svih dostupnih matičnih knjiga, popisa stanovništva, beležničkih zapisa,itd., sa sigurnošću se mogu utvrditi dva brata, David i Damjan Grkinić, koji su, po svemu sudeći, prva generacija Grkinića koja je ili naselila Ramljane ili je tu rođena, što je manje verovatno. Radi se o početku XVIII veka i matične knjige za taj period, koje se vezuju za Ramljane, izgleda da ne postoje. Od njih dvojice i njihova tri sina, tj. sinovca, Todora, Damjana i Kuzmana, potiču svi Grkinići iz sela Ramljana.

Popis članova domaćinstva tada već pokojnog Davida Grkinića, sa preživelim bratom Damjanom i najstarijim sinom Teodorom kao starešinom, iz 1816. godine; Izvor

Od jedne dalje rođake sam čula da su mnogi Grkinići imali dodatna plemenska podprezimena/nadimke, uglavnom po starijim precima koje pamte, pa su tako bile čitave podgrupe/ogranci/loze Grkinića koji su se prezivali Nikoletići, Pilipovići, Dakići, itd. Prema tvrdnji jednog od potomaka Dakića na Facebook-u, kod  Dakića je celo selo dolazilo po savete. Verovatno je loza dobila plemenski nadimak po nekom od pomenutih Damjana ili Davida, koga su zvali Daka, Dako. Kažu da su bili čuveni neimari i da su bili glavni majstori prilikom zidanja crkve Lazarice u Kosovu Polju.

Prvobitni izgled crkve Lazarice, neposredno nakon osveštanja, 15. Juna 1889. godine; Umesto sadašnjeg zvonika izgrađenog nakon zemljotresa prvobitni je bio u obliku preslice; Na razglednici piše: "Crkva Lazarica u selu Zvjerincu na Kosovu (Osv. 15. Juna 1889.), Srpski pozdrav sa Dalm. Kosova."; Izvor

Crkva Sveta Lazarica u Dalmatinskom Kosovu, - noviji izgled. Inače je izgrađena na inicijativu uglednih Srba tog vremena, među kojima je bio i  moj čukundeda-stric, protosinđel Hrisant Grkinić, profesor i jedno vreme dekan Zadarske bogoslovije; Izvor

Nadgrobni spomenik Marka Grkinića iz loze Dakića koji je zajedno sa bratom Pilipom gradio zvonik na crkvu Sv. Lazarica; Izvor

U okviru Ramljana su, naravno, bila i druga manja mesta/zaseoci nazvana po porodicama/plemenima koje su tu takođe živele: Bačci, Dobrići, Lazići, Krstanovići i dalje redom. Društveno uređenje je bilo plemensko, Grkinići su zapravo pleme, bratstvo.

~~~ Nastavak sledi ~~~

Press enter or click to view image in full size