Od Drača do Kuševa

U prethodnoj, prilično obimnoj objavi, pomenut je Petar Let kao drački sevast koji je u mletačkim spisima upisan kao jedan od tri sevasta koji su bili neka vrsta ambasadora dračkog plemstva nezadovoljnog pokušajima vizantijske vlasti u Nikeji da im ograniči neku vrstu autonomije koju je Drač imao, u okviru Epirske despotovine, koja je opet pa bila deo Vizantijskog carstva. 

Ja sam, naravno, želela malo dublje da istražim da li je taj Petar Let mogao da ima veze sa Lazorom Letom, iz Kuševa u Zeti, koji se tu pominje nešto kasnije, 1330. godine u Dečanskoj hrisovulji. I moja istraživanja su me uverila da i te kako ima veze. 

Pre nego što pređem na tu temu ponovila bih osnovne činjenice o samom Draču, a posebno o okolnostima u kojima se našao u XIII veku. Dakle, Drač su osnovali antički Grci pod imenom Epidamnos ("damnos" se etimološki dovodi u vezu sa rečju "dom", dok predlog "epi" obično znači "iznad, nad"). Grad potom preuzimaju Rimljani i menjaju mu ime u Dyrrachium, te on postaje deo rimske provincije Epirus Nova. Po raspadu Rimskog carstva grad postaje vizantijska tema u okviru Epirske despotovine i kao takav opstaje sve do XIII veka u kome se sa pojavom krstaša i krstaških osvajanja često smenjuju vladari, od Anžujaca, Vizantinaca, preko Mletaka do Srba. Interesantno je da je u gradu je postojao značajan srpski pravoslavni manastir Svetog Vlaha (Svetog Vlasija), koji je uništen u 20. veku. Baš ovaj svetac mi je naročito interesantan, a o tome će biti više reči u jednom od narednih objava. Inače, on navodno baš tu mučen, u Draču, nakon čega su njegove kosti prenete u Dubrovnik.

Manastir Svetog Vlaha (Vlasije) sa bogoslovijom, iz XVI veka, uništen 1967. godine od strane Envera Hodže u njegovom naletu ateizma. Ovakav demolirajući ateizam je valjda i trebao da posluži da se unište tragovi srpskog prisustva u Albaniji. A sudeći po veličini kompleksa to prisustvo, bar u Draču nije bilo malo; Izvor 

U XIII veku u gradu žive Srbi, Grci, Latini i nešto Jevreja, dok Arbanasi žive u okolni polunomadskim stilom života i nisu deo plemstva. U gradskoj upravi vladaju sevasti što je bila vizantijska dvorska titula za niže plemstvo, međutim u XIII veku ova titula je pomalo izgubila prestiž visokorangirajućeg statusa i vizantijski carevi su počeli da je dodeljuju i istaknutim vojnim zapovednicima. U tom smislu taj Petar Let je mogao da bude jedan od njih, ali je isto tako mogao biti i deo tog nižeg plemstva. U gradu žive porodice Topija i Muzaki (Musići) koji po mnogim istoričarima imaju srpske korene, a koje pripadaju višem plemstvu. U jednom momentu će čak i sam Karlo Topija preuzeti vlast. 

Karlo Topija, rođen u Draču 1336. godine; Izvor 

U ovoj objavi ne želim detaljno da se bavim vladarima koji su se u tom vremenu izmenjali na tronu u Draču, jer me je pre svega zanimalo da utvrdim ko je bio taj Petar Let. Naime, u prethodnoj objavi pomenuti Emil von Šufflay insistira na tome da je on deo čitave grupe albanskih plemena, te da je on pripadnik plemena Lecenis odnosno Letenis (smatra da je Lecenis pogrešno napisano) jer se on oslanja na neki mletački spis u kome se pominje da je anžujski princ Filip I Tarentski izdao privilegije toj grupi albanskih plemena, verovatno provodom toga što su mu oni izrazili odanost nakon što je preuzeo vlast u Draču, a zatim pominje da su baš ta pomenuta plemena stradala i nestala sa istorijske scene...!? Dakle nema nikakve logike, prvo zato što istorijski izvori tvrde da Albanci, zapravo Arbanasi, uopšte ne žive u samom gradu već kao polu-nomadi u okolnim brdima. Šufflay takođe tvrdi da su svi oni katolici, a prezime Letenis dovodi u vezu sa rečju "Latinus" tj. Latinima, dakle katolicima. Ali opet, nema nikakve logike da katolički princ smakne "katolike" koji su mu pomogli da dođe na vlast! Drugo, otkud pored većinskih Srba i Grka u Draču toliki silni katolici!? Titulu sevasta u Vizantijskom carstvu su obično dobijali Srbi i Grci kao pravoslavci, međutim sa pojavom krstaša, Normana i Italijana, vizantijski car je u retkim slučajevima, radi dobrih odnosa sa njima, mogao takvu titulu da dodeli pre svega njima kao Latinima i katolicima, a ne Arbanasima koji tada još nisu ni formirani kao nacija, te nemaju plemstvo. Ali Emil von Šufflay je osoba sa agendom i domaćim zadatkom da stvori albansku naciju, njihovu prošlost, itd. pa njegove tvrdnje ne treba da čude. 

Filip I Tarentski, potomak Anžujaca koji su u XIII veku više puta zauzimali Drač; Izvor 

Međutim, u drugim istorijskim spisima sam pronašla podatak da su upravo po dolasku princa Filipa I Tarantenskog na vlast, 1304. godine proterani SRBI iz Drača koji postaje pro-katolička sredina sa svim Normanima i Latinima koji su tu došli sa princom Filipom, te Srbi zajedno sa carem Milutinom odlaze na sever i istok, gde on još uvek ima vlast, dakle u Zetu. Na tom području on zapravo naseljava svoju rodbinu, dvorske ljude iz uprave i vojne zapovednike, sveštenstvo, itd. To se poklapa sa pojavom Lazora Leta u Kuševu kod Skadarskog jezera i koji se pominje u Dečanskoj hrisovulji 1330. godine. Ja koliko se razumem u logiku nestanak jedne porodice nakon etničko-verskog progona iz jednog mesta (pro-katoličkog) i pojava te iste porodice na metohu pravoslavnog manastira na srpskoj zemlji može samo da znači da je porodica Let srpska, pravoslavna porodica! Ime jednog od sinova Dminko Progon MOŽDA može da znači da je rođen u progonstvu. 

Kralj Milutin pod kojim su Srbi iz Drača izbegli 1304. u Zetu, danas sever Albanije; Izvor 

Ovde bih se vratila na imena tih klanova onako kako su zapisana u mletačkim spisim. To su: Albos, Spatos, Catarucos, Bischesini, Aranitos, Lecenis, Turbaceos, Marchiseos, Scuras, Zeneuias, Bucceseos, Logorescos, Mateseos. 

Evo kako istoričar Karl Hopf, koji je prekrstio Dušmane u Lusman de Pulade, čita prezimena tih porodica; Izvor

Naime ovo je latinski prepis sa grčkog, dakle prezimena su već helenizovano-latinizovana, pa je pitanje kako ona originalno glase, tj. zvuče. Setimo se da su mletačke birokrate, recimo Goraninu Dušmanu upisali ime kao Girolamo Lusman de Pulad. Ne znam da li bi iko mogao da pogodi ko de krije krije iza ovog Girolama da je pročitao samo to ime i uzeo to zdravo za gotovo. Mislio bi da da se radi o osobi mletačkog porekla, a ne o Srbinu. U tom smislu prosto slovensko " леть" ovde je izvitopereno u Lecenis, te. u Letenis kako tvrdi Šufflay da je "ispravno". Isto tako reč "Špata" koja označava dugi, tanki mač, se etimološki dovodi u vezu sa vedsko-sanskrtskom rečju "पा" (pā) što znači ustati protiv, biti protiv ili SPROTIV, a isto tako reč "špat" na albanskom može da znači i "padina" ili "spad". Ko onda može da tvrdi da se iza ovih prezimena, zapravo naziva plemena, ne kriju: Albianići, Špadići/Špadijeri (kovači mačeva), Čuturice , Višnjići, Hraniti ili Hranići, Ljutići, Torbaci, Mrkše, Škorići, Žrnovljani, Vukezi, Logorčani, Matasi? Većina ovih prezimena inače postoji u Crnoj Gori i većina ih je iz Paštrovića. 

Tanki, dugi mač - špata; Izvor Izvor

U lingvističkom smislu ovi naši likovi žive u svetu koji se zove "Balkanska jezička sprega" gde srpski, grčki, albanski i romanski jezici vrše uticaj jedni na druge te se mnoge reči tako transformišu i prilagođavaju onom drugom jeziku. Tako u istorijskoj lingvistici, transformacija srpske/staroslovenske reči  ʺлутъʺ (što znači „žestok“, „ljut“ ili „gorak“) iz 13. veka u oblik poput "леть",  u grčkom, latinskom ili albanskom okruženju je fonološki moguća kroz nekoliko specifičnih procesa, iako bi se smatrala značajnom fonetskom promenom.

1. Fonološka izvodljivost

Pomeranje samoglasnika (ľu → le): Praslovenski visok zadnji zaobljeni samoglasnik y (predstavljen u ľutʺ) često se pomerao u kontaktu sa neslovenskim jezicima. U grčkom i latinskom okruženju, slovenski glasovi „u“ (posebno palatalizovano ľu) mogu se adaptirati kao samoglasnici prednjeg reda poput „e“ ili „i“ ako okolnom jeziku nedostaje direktan ekvivalent ili ako je reč pozajmljena preko dijalekatskog posrednika.

Ublažavanje suglasnika: Početno ľ (palatalizovano L) je nestabilno u mnogim balkanskim dijalektima. U albanskom jeziku, koji je bio pod velikim uticajem i latinskog i slovenskog jezika, palatalizovani glasovi često prolaze kroz pojednostavljivanje ili zamenu u zavisnosti od perioda pozajmljivanja.

Gubitak završnih sufiksa: Slovenski muški sufiks -ʺ (jer) je izgubljen ili sveden na „tihi“ ili kratki samoglasnik u skoro svim balkanskim jezicima do kasnog srednjeg veka, potencijalno ostavljajući osnovu reči ľut ili let.

2. Jezički konteksti

Grčki i latinski (balkanski romanski): Reč je mogla biti adaptirana u balkanski latinski (pretka rumunskog i arumunskog) ili srednjovekovni grčki. U ovim kontekstima, pozajmljenice često prolaze kroz „izravnavanje samoglasnika“. Na primer, transformacija reči ľut u let mogla bi se dogoditi ako je reč bila povezana sa sličnim zvučnim osnovama (narodna etimologija) ili ako je specifično fonetsko okruženje (kao što je sledeće dentalno „t“) favorizovalo otvoreniji samoglasnik.

Albanofonsko okruženje: Albanski je poznat po svojim složenim promenama samoglasnika i po usvajanju otprilike 60% svog rečnika iz latinskog i značajnih količina iz slovenskog. Ako je „ljutʺ“ ušlo u albanski jezik u regionu sa jakim latinskim uticajem, samoglasnik je mogao da se pomeri u „e“ kako bi se podudario sa postojećim fonetskim obrascima u balkanskom jeziku.

3. Istorijska verovatnoća

Tokom 13. veka, ovi jezici su bili u stalnom kontaktu kroz balkanski jezik, jezičko područje gde su grčki, slovenski, albanski i romanski jezici delili karakteristike. Dok „ljutʺ“ obično ostaje „ljut“ u savremenom srpskom jeziku, varijanta poput „letʹ“ u grčkom ili latinizovanom dijalektu verovatno bi predstavljala specijalizovanu dijalekatsku pozajmljenicu, a ne standardnu evoluciju.

Rezime: Iako nije standardni razvoj u glavnoj srpskoj lozi, takva transformacija je fonetski verovatna kao lokalizovana adaptacija (pozajmljenica) unutar višejezičnih sredina srednjovekovnog Balkana.

Dakle moguće je da se "ljut" u ovakvoj sredini transformisalo u "let". Te da je originalno prezime bilo Ljutić ili Ljutica. 

Takođe ono što mi je interesantno je to što vidim da je svaka generacija predaka koju otkrijem živela u različitim mestima: Drač, Kuševo, Kadarun. Očigledno su bili premeštani prema svojim dužnostima u mesta gde je to bilo potrebno ili je neka viša sila uslovila odlazak, poput ovog progona od strane dračkih katolika i stranaca koji su došli sa Francuzima. I vremena su burna i na sceni se pojavljuje mnogo sila sa osvajačkim pretenzijama što sve uslovljava brze migracije i premeštanja. Međitim, gde god bili ti preci oni su uvek prisutni uz srpske vladare u Epiru. Tek u XIV veku, nakon propasti srpskog carstva, zbog nesloge, rastegnutosti između Mletačke republike/katolicizma i Osmanlijskog carstva/islama te vodeće vladarske porodice menjaju veru i postaju uglavnom katolici u tom području, te vremenom postaju duhovni oci drugim nacijama. 

Zetska sveta gora; Izvor 

Sa konačnim osvajanjem od strane Turaka kreću i veće migracije ka Dalmaciji (i Italiji) samog stanovništva iz tih predela i SVIH onih koji nisu hteli da menjaju svoj identitet, uključujući i niže plemstvo, sveštenstvo, vojne zapovednike, itd. Svi se oni u novonastalim okolnostima transformišu u stočarsko-ratarske družine, predvođene svojim vojvodama, kneževima, serdarima, itd. od kojih mnogi vuku poreklo iz tih plemićkih porodica. Međutim i tamo ih uskoro očekuju isti izazovi, sa jednom razlikom - u u dubini mletačke teritorije, u Dalmaciji je bolje izdiferencirana podela između dva carstva, Osmanlijskog i Mletačke republike, što novopridošlim ratničkim družinama daje dobar status za traženje privilegija, jer su sa svojim vojničkim sposobnostima potrebni i jednima i drugima. Tako oni dobijaju i zemlju i razne privilegije i od jednih i od drugih u zamenu za svoje ratničke sposobnosti. I tu kreće njihova  graničarska epopeja koja se neslavno završila progonom Srba iz Kninske krajine nakon 470 godina postojanja na tim prostorima. Gledala sam seriju "Tvrđava" i još uvek sležem utiske. Iako se, za moj ukus, odgovornost ne previše nego maltene u potpunosti skida sa Hrvatske, Vatikana, UN, EU, NATO-a, itd. ne mogu da se ne složim da je taj narod u potpunosti izdan i prodan i kontunuirano izneveravan, ne samo od strane srpskog rukovodstva, već i od rukovodsva sa Pala, ali i naivnosti ili ne znam čega rukovodstva u Kninu. Dala sam sebi zadatak da sve proučim pre nego što prokomentarišem seriju, jer se oko nje digla velika buka, a ja nisam sigurna da je otvorila pitanje Krajine na dobar način. Bojim se da će  taj poziv na "unutrašnji dijalog" pre posvađati sve Srbe između sebe, a već su krenula međusobna okrivljavanja dok oni koji su očigledno oslobođeni krivice, sede ispred TV ekrana, grickaju kokice i pišu ovakve naslove:

" Jesu li Srbi u Kninu ispali najveće ovce ratova u bivšoj Jugoslaviji?"; Izvor