Otkrivanje istorije kroz pretke - Vlaho

Mislim da bih traganje za precima, podacima o njihovom životu, mestima gde su živeli, iskustvima kroz koja su prošli, slobodno mogla da nazovem avanturom, jer je to put koji vas često odvede i tamo gde niste očekivali da ćete stići, a gde usput naučite i nešto o kolektivnoj istoriji naroda, o zanimljivim događajima ili običajima o kojima inače ne biste ništa saznali, jer pomena i zapisa o njima nema u nekoj opštoj i zvaničnoj istorijskoj literaturi, već oni leže skriveni u nekim istorijskim arhivima, često zapisani i na nekim drugim pismima ili jezicima.

Izvor

Imamo sreću da živimo u doba kada je veliki deo toga digitalizovan, da ne govorim o lakoći prevođenja teksta, čak i onog sa slike, dakle koji nije transkribivan tako da se može selektovati i kopirati u prevodilac, već se prevođenje omogućava učitavanjem slike u Google prevodilac - veliko otkriće i sreća za mene! Mnogo  toga sam saznala upravo zahvaljujući tim digitalnim mogućnostima istraživanja. Zato mi je žao kada čujem da nije istraživanje ono što nije proizašlo iz direktnog odlaska u biblioteke i arhive..!? Naravno, uvek je lepo imati ispred sebe opipljiv istorijski materijal, međutim, danas imamo otvorene svetske univerzitetske biblioteke i arhive u kojima se nalaze digitalizovana izdanja, između ostalih i naših starih knjiga, koje su uništene tokom raznih bombardovanja ili ukradene kao deo ratnog plena. Nije uvek moguće naći sve u našim bibliotekama, a to isto  nam je sada dostupno na klik čak i ako se fizički nalazi na drugom kraju sveta. Stoga ne mislim da je ovakav način istraživanja mana, naprotiv. Smatram da i jedan i drugi način imaju svoje prednosti i mane. 

Izvor

Tako su nam danas lako dostupni mnogi vredni spisi u Dubrovačkom arhivu, ali i domaćim arhivima, koji puno govore o načinu života ljudi na ovim prostorima u srednjem veku. Čitajući te spise iznenadila sam se koliko sam imala pogrešnu predstavu o  ljudima tog doba. 

Slika je štura i nije kao u biblioteci, nema mirisa starih knjiga, ali arhivska građa nikad lakše nije bila dostupna; Izvor

Mislila sam da je njihov život bio mnogo statičniji, imajući u vidu da tada nije bilo ni današnjih prevoznih sredstava, niti današnjih puteva. Međutim puteva je bilo, a ja sam očigledno potcenila konje i magarce kao prevozna sredstva - ondašnji ljudi su sa lakoćom na njima prelazili velike razdaljine. Najveća prepreka i opasnost su im bile pljačkaške družine, drumski ratbojnici, ali i trgovci robljem (!!). Međutim, upravo u to doba su nastajali ljudi koji su bili neka vrsta preteča današnjih preduzetnika. Ako izuzmemo pomenute prepreke i opasnosti, oni su sa lakoćom prelazili prostore od Kučajne u Istočnoj Srbiji, preko Srebrenice u Bosni, do Dubrovnika kao glavnog centra za međunarodnu trgovinu na ovim prostorima. Upravo o tome će danas biti reči kroz  pretka Grkinića, Vlahotu - Vlahu i njegove poslovne partnere, Stanju Krankovića i Radoslava Debrilovića. 

Trgovina u srednjem veku sa konjima i magracima kao prevoznim sredstvom; Izvor 

Vlaho je, uz Despota Olivera Grkinića, osoba za koju se veže najraniji pisani pomen prezimena Grkinić. Često pomislim da je u pitanju ista osoba ili da su bar neki bliski rođaci u pitanju (Despot Oliver je često menjao imena i prezimena, o čemu je bilo reči u prethodnim objavama), jer se pominju u isto vreme, na istim mestima, u vezi sličnih transakcijskih poslova - a sve to u vreme kada je prezime Grkinić bilo tek u formiranju. Vlaho Grkinić se u Dubrovačkom arhivu pominje dva puta, jednom u vezi iznajmljivanja crkve sa vinogradom na ostrvu Šipanu na pola godine (sa partnerom Stanjom Krankovićem), a drugi put u vezi kupovine džakova sa žitom, takođe na Šipanu (sa partnerom Radoslavom Debrilovićem). Ova druga transakcija se dešava negde oko 1347. godine, a to je vreme kada je kuga poharala Dubrovnik i okolinu i skoro potpuno desetkivala stanovništvo. Upravo ovo su indikacije da Šipan njima nije bilo niti mesto porekla, niti stalnog odredišta, a odlasku odatle je verovatno doprinela i kuga, te pretpostavljam da su velike količine žita kupljene upravo u momentu selidbe i za crne dane na nekom sigurnijem mestu - za Vlahu je to verovatno bila današnja oblast severne Albanije, jer kako smo videli ni Kadarun ni Kuševo kod Skadra nisu bila mesta njihovog porekla. Da li je to Drač ili je pre Drača bila Makedonija kako mi se sve više čini, ostaje da se vidi u nekim narednim istraživanjima. 

Epidemija kuge u Dubrovniku je više puta poharala grad u srednjem veku- pomorska trgovina je bila živa, ali su upravo trgovački brodovi bili oni odakle je zaraza počinjala da se širi i na kopno; Izvor 

U prvo vreme, nakon otkrića ovog pretka i kada još nisam bila sasvim sigurna da li je u pitanju uopšte predak mislila sam da se prosto radilo o nekome ko potiče sa ostrva Šipan i ko je igrom slučaja nosio isto prezime (ne baš često i uobičajeno). Međutim, kada sam otkrila čitavu grupu predaka u Kadarunu kod Skadra, gde su u samom Kadarunu i okolnim skadarskim selima bila ona ista prezimena koja su kasnije postojala u Ramljanima i selima Kosovske doline kod Knina, shvatila sam da veza postoji, pogotovo što su i Vlaho i Grkinići iz Kadaruna bili lica koja su svoje delatnosti vezivali za crkvu i vinaogradarstvo/vinarstvo, a svi se javljaju u gotovo istom istorijskom trenutku, na istom podneblju - naime Skadar i Dubrovnik su bili izuzetno dobro povezani pomorskim trgovačkim putevima, a Grkinići iz Kadaruna su generacija kojoj je Vlaho mogao biti otac ili stric. Život dubrovačke porodice Kranković ili Hranković mi je pomogao da shvatim koliko su pojedini ljudi tog doba bili pokretni, kako su delovali, razmišljali i gradili svoje živote. Poput današnjih moćnih preduzetnika i oni su kupovali nekretnine, gde su stizali - crkve, imanja, kule/tvrđave, njive, vinograde. 

Grbovi jednog dela dubrovačkih plemićkih porodica. Prezimena zvuče italijanski, recimo porodica Sorgo, Sorco ili Sokorčevići. Međutim oni su to prezime dobili po trgovini sirkom, vrstom žitarice; Izvor 

Ovde bih se na kratko osvrnula i na Ljuticu Bogdana i na jednu od prethodnih objava u kojoj sam pisala o "mitu" da je i on sam imao posede širem bivše Jugoslavije. Upravo na primeru  pretka Grkinića, ali još više na primeru njegovog ortaka Krankovića, može se videti da uopšte ne mora da znači da je u pitanju mit, već činjenica da su velikaši ondašnjeg doba osiguravali svoju moć kupujući imanja širom tog podneblja. Verovatno su ta imanja bila na putevima njihove trgovine, pretpostavljam pre svega rudama jer se i Stanjo i Bogdan dosta vezuju za Istočnu Srbiju, punu nalazišta zlata. Srebrnica je takođe bila mesto vezano za trgovinu rudama, a Dubrovnik je u ono vreme bio glavni trgovački centar, pa nije čudno što se svi ovi likovi pominju upravo tu, sa svojim trgovačkim ili privatnim transakcijama (koje se opet tiču njihovog blaga). 

Stari grad Srebrenik sa tvrđavom, u Srebrenici; Izvor 

Kako je sve to bilo najbolje je dokumentivano na primeru Stanje Krankovića čija je porodica postala jedna od glavnih dubrovačkih vlastelinskih porodica, iako je to tada bilo malo teže jer su tamošnju vlastelu sačinjavale porodice koje su generacijski bile patricijske porodice. Međutim, Stanjo i njegova familija su bili vrlo ambiciozni, pa su uspeli da se udenu u njih, često i na vrlo nepopularne načine koji su podrazumevali i upotrebu sile, trgovinu robljem (inače legalnu i POŽELJNU delatnost u ono vreme) čiji je Dubrovnik takođe bio jedan od glavnih centara. I o tom robovlasništvu će biti reči u jednoj od narodnih objava jer i ono može da objasni mnoge zakone i pravila koji i dan danas vladaju u našim društvima, opet širom bivše SFRJ. Jer je to zaista bilo neverovatno, do koje je mere to bila unosna i razgranata delatnost, a interesantno je i shvatiti ko je sve bio meta robovlasnika, te gde su prodavani robovi, za koje svrhe i na kojim TRŽIŠTIMA su završavali! Posebno su na ceni bili slovenski robovi zbog genetike - ne da bi se "unapređivala" genetika pre svega turkijskih naroda, već da bi se brisale antropološke razlike što je omogućavalo slanje svojih "špijuna" često i u vidu fatalnih lepotica koje su završavale kao žene ili ljubavnice evropskih vladara i velikaša. 

Iako je robovlasništvo bilo zabranjeno u Dubrovniku još 1416. godine, ono je kao takvo sigurno opstalo do čak 19. veka; Izvor 

Ali da se vratimo na porodicu Hranković - njen najstariji predstavnik je Hranko Toplić iz Kučajne kod Požarevca u Srbiji, dakle Istočna Srbija i blizina Bora i Majdanpeka sa svojim rudnim bogatstvima. Po jednim istraživačima Hranko Toplić je već bio bogat pre nego što je došao u Dubrovnik, a po drugima on je tek u Dubrovniku počeo da krči put sebi i svojoj porodici koja će postati jedna od najuglednijih, uprkos mnogim praksama Hrankovih naslednika koje su se često graničile sa nedozvoljenim, nezakonskim poslovima uz čestu upotrebu sile, a bogami i pljačke i otimačine. 

Rudna bogatstva u Istočnoj Srbiji su sw eksploatisala još od najstarijih vremena; Izvor 

Međutim, neverovatna je unutrašnja organizacija, sloga i disciplinovanost članova ove brojne familije koju ja lično, sa svojim skromnim znanjem, mogu jedino da uporedim sa unutrašnjom organizacijom u okviru porodica Rockefeller, Rotschield, Sassoon, itd. Gotovo identična priča sa brojnom braćom i rasporedom poslova, te slanjem i poslovanjem različite braće u različite gradove i trgovačke centre u Bosni, Srbiji, na Kosovu, tj. u celom dubrovačkom zaleđu, potom u samom primorju i čak i u Italiji. 

Dubrovnik iz malo kasnijeg perioda, XVII vek, ali sa i dalje živim pomorskim aktivnostima; Izvor 

Hranko je imao brojne sinove i kćeri, među kojima je vladala neverovatna sloga, ali i još neverovatnija briga i poštovanje prema ženskim članovima familije, majci i sestrama, koje ne samo da su uživale brojna prava i zaštitu, bile zbrinute u svakom pogledu i u svakom momentu, već su i same često vodile porodične poslove, posebno majka. Po Hrankovoj smrti pater familias će postati njegov najstariji sin Vlaho - Vlahota, koji će na kraju dobiti i titulu kneza. 

Dubrovnik pre zemljotresa 1667. godine. Hrankovići su bili vlasnici čak 6 kuća koje su uglavnom izdavali, a ona u kojoj su živeli imala je tri sprata; Izvor 

Neverovatni su i načini na koji su dolazili do novca, ali i kako su taj novac investirali i umnožavali, do te mere da su postali bogatiji od tih starih patricijskih porodica. Ne samo da su se često zaduživali pozajmljujući novac, uzimajući robu na kredit, već su često i posuđivali novac, a onda dužnicima koji nisu mogli da ga vrate zaplenjivali imovinu i na taj načim "prebijali" dug. Dobijeni novac odmah su ulagali u brojne pokretne i nepokretne vrednosti, ali i u različite aktivnisti, od stočarstva, poljoprivrede, angažujući na svojim njivama, oranicama i vinogradima najamnu radnu snagu i kmetove, prodajući dalje svoju neprikosnovenu polovinu od njihovih prinosa. Često su se upuštali i u pljačku i otimačinu,  otvorene fizičke obračune, dakle upotrebu sile i otimačinu zemlje od svojih suseda. 

Možda su baš drumski razbojnici naterali Hrankoviće da i sami postanu slični njima. Ni njima nije bila strana trgovina robljem; Izvor 

Pravili su često i poslovna bratstva i partnerstva sa brojnim uglednim dubrovačkim porodicama. To im je omogućilo da postanu jedni od glavnih trgovačkih posrednika u trgovini između Dubrovnika, dubrovačkog zaleđa, ali i Italije, tako da su se njihovi poslovi od kopnene trgovine proširili i na pomorsku, što je dovelo čak i do osnivanja sopstvene trgovačke flote. Interesantno je i to da su im u ovakvim (ne)prilikama često pomagale njihove bosanske "veze" u vidu samog Sandalja Hranića, pa se pitam ipak imaju li i oni porodične veze zbog sličnosti prezimena, ali i zbog očigledno bliskog odnosa.

Od pozajmljivanja novca i uzimanja robe na kredit do vlasnika trgovačke flote i trgovine od Italije do dubrovačkog zaleđa; Izvor 

Sve ovo, donelo im je veliki ugled i čak i poverenje, uprkos svim ovim ružnim "detaljima" iz porodične biografije. Kao takvi slani su u razne misije i izaslanstva od strane dubrovačkih autoriteta. Konačno, veliki deo svojih prihoda ulagali su u katoličku crkvu i verovatno im je i zbog toga naveliko gledano kroz prste. Upravo oni doprineli su formiranju dubrovačkog građanskog društva, a ja se pitam koliki je deo u tome bio i od strane drugih bogataša iz Srbije? Očigledno je da su rudna bogatstva Srbije omogućavala ovakvim došljacima da učestvuju u formiranju dubrovačkog društva, ali treba biti svestan da je i onda uticaj katoličke crkve bio toliko snažan da oni nisu mogli biti deo tog društva dok i sami ne postanu i deo samog katoličkog sveta. 

Dubrovačka katedrala; Izvor 

Kako god, ova priču sam ispričala, tačnije prepričala u svrhu ilustriranja mobilnosti i poslovnog preduzetništva ljudi onoga doba. Ta priča je meni lično pomogla da shvatim i da se ne čudim previše zašto se jedni isti ljudi, među njima i moji preci, pominju na različitim mestima u isto vreme, te da ne mora da znači da je baš to mesto u kome se pominju ujedno i mesto njihovog porekla. I nisu samo poslovne aktivnosti bile te koje su ih terale iz jednog mesta u drugo. Bile su to i epidemije, poput epidemije kuge, ali verovatno i nagoveštaji osvajačkih namera osmanlijskih vladara, te potreba da se naprave izvidnice i baze u drugim mestima za slučaj nevolje, a ta osmanlijska nevolja je došla malo kasnije kako smo videli. I nisu samo velikaši pravili ovakve vrste odstupnica i rezervnih planova, pravili su je i obični stočari koju su PEŠKE sa svojim stadima prelazili velike razdaljine radi ispaše stoke u zimskim mesecima - tako su stočari iz stare Zete znali za Knin, Bukovicu i Ravne Kotare i pre samog momenta egzodusa, nisu išli napamet i stihijski, kako se nama to često prikazuje. Još manje su to činili velikaši i sveštenstvo, blisko i narodu i samim velikašima. Svi su oni imali svoje "veze" u svom budućem novom kraju. 

Vlaški nomadi; Izvor 

Ovde nije kraj priče o Vlahoti Vlahi Grkiniću, jer je ovde bilo više reči o njegovom imenjaku i poslovnim partnerima. Za sada nisam pronašla druge dokumentivane zapise o njegovim poslovnim i ličnim transakcijama, što može da bude iz više razloga - 1)Vlaho prosto nije bio do te mere ambiciozan, možda i zbog toga što je više bio svešteno lice nego trgovac; 2) Nije imao potrebe jer je i sam imao svoju porodičnu zajednicu sa vinogradima i imanjem u Kadarunu; 3) Menjao je imena ili su ga zapisničari tog doba upisivali onako kako je tamo bio poznat na lokalnom nivou; 

U sledećoj objavi biće više reči o njemu i o njegovoj neobičnoj vezi sa još jednim Vlahom. Ponekad nam upravo posmatranje događaja kroz prizmu likova sa kojima su bili povezani pomaže da bolje shvatimo i njih same i njihov način života. I ne samo njihov, već svakodnevni život njihovih savremenika, na konkretnim primerima kojih je više upravo u tim arhivima i notarskim i drugim beleškama, nego u udžbenicima istorije, koji se često pišu po narudžbini od strane onih koji u datom momentu kontrolišu i finansiraju školstvo i obrazovanje jedne zemlje i naroda. Zato sam i rekla da je istraživanje o precima svojevrsna avantura koja nam daje mnogo širi uvid u život iz vremena tih predaka. 

NAPOMENA: Linkovi ka izvorima fotografija ne odražavaju moje vlastite stavove, već služe samo kao povratni linkovi ka stranama i vebsajtovima sa kojih sam preuzela fotografije;