Dvojna imena muške dece Lazora Leta i Grkinje iz Kuševa
Vraćamo se ponovo u oblast Skadra i u srednji vek. Kao što je pisano u ranijim objavama na ovom blogu, lingvisti i istoričari su ti koji povezuju porodicu Let iz Kuševa u Hotima kod Skadarskog jezera sa porodicom Grkinja/Grkinjić iz njemu obližnjeg Kadaruna kod Skadra. To je izgleda i jedino pošteno što su, izuzev Mitra Pešikana, uradili. Uvažena i cenjena Milica Grković, sada slobodno mogu da kažem, halucinira (namerno ili slučajno) kada u Kuševu, na metohu manastira Dečani, vidi arbanaški katun, sa većinskim arbanaškim stanovništvom. Ona nateže priču da se uklopi u narativ o arbanaškom poreklu tog stanovništva u nemanjićkoj Zeti, u periodu oko 1330. godine. Ona, isto slobodno mogu da kažem, zloupotrebljava činjenicu da su tu našle svoje sklonište izbeglice iz Drača, GRČKOG, epirskog, vizantijskog Drača, a ne albanskog ili arbanaškog!! To je ta grčka zemlja odakle su došli Grkinići, tj. oni iz porodice Let koje će prozvati tako, ne samo zato što se Lazorova žena zvala Grkinja!!! A iz Drača su proterani samo Srbi, nakon dolaska Anžujaca.
 |
| Rt Rodon nedaleko od Drača u današnjoj Albaniji, nekadašnjem Epiru odakle je neposredno došla porodica Petra Leta u Drač; Izvor |
Jedino ih Mitar Pešikan naziva srpskom porodicom. U mletačkim i albanskim izvorima oni su prekršteni u Leti, Letti, Letis, Letenis, međutim izvorni spis u kome se istorijski pominju, Dečanska hrisovulja, identifikuje ih kao porodicu Let. Kako je već bilo opširnih analiza o poreklu prezimena Let, iako imam nova saznanja o još nekim mogućim značenjima prezimena, u ovoj objavi više želim da se bavim imenima. Posebno Lazorovih sinova jer sam zaista bila zbunjena kada sam pročitala u toj istoj hrisovulji da se deca Lazora i Grkinje Let zovu:
- Nikola Let
- Pavle Nerač
- Andrija Nerač
- Dminko Progon
Nije mi bilo jasno otkud sinovima dvojna imena i da li je drugo ime svakog od njih uopšte ime ili prezime? Ako je prezime, kako i zašto? Zar ne bi trebali svi da se prezivaju Let!? Jel moguće da je ta Grkinja dovela u treći brak sinove iz dva prethodna braka!?! Odgovor je NE i ovde ćemo razrešiti misteriju. Drugo ime je zapravo nadimak ili neka vrsta nadimačkog prezimena, a evo kako su se ona davala muškoj vlastelinskoj deci u srednjem veku.
Prvi sin, Nikola Let je dobio očevo prezime da se ono nastavi kao takvo i da se njime označi da je Nikola kao prvi sin verovatno dobio i najveći deo imanja svog oca.
Druga dva sina dobila su nadimak/ nadimačko prezime Nerač! Dugo sam tražila šta znači ta reč. Samo na jednom mestu sam pronašla moguće značenje - narandža. Međutim, s obzirom da je srednji vek bio neka vrsta malog ledenog doba teško da su se tu mogle uzgajati narandže. Malo dubljim istraživanjem staroslovenskih reči i izraza saznala sam za reč "račiti" što znači "raditi". Međutim "Nerač" ne znači da se automatski radi o nekakvim neradnicima, već o TEŠKO OBRADIVOJ ZEMLJI, onoj koju je teško raditi!! Odnosno nešto što nije rađeno/obrađeno (neračeno) ili se odnosi na specifičan tip zemljišta ili poseda.
U blizini Skadra postoji i dan danas mesto koje se na albanskom zove "Naraç", nekadašnji Nerač!
Oblast oko Skadra i reke Drim bila je jezgro srednjovekovne Zete i Raške. Srpski vladari iz dinastija Vojisavljevića i Nemanjića podizali su ovde brojne crkve i manastire, a slovenska imena sela su se zadržala do danas, iako su jezički prilagođena albanskom izgovoru (npr. slovenski nastavak -ić često prelazi u -iç ili -aç).
Samo ovo mestašce se lokacijski nalazi zapravo najbliže Danjskom Brodu i na oko 100 km severno od Drača. Proučavajući porodicu sevasta Petra Leta iz Drača pronašla sam da su oni u Drač došli sa rta Rodon (nedaleko od Drača), a da su tu došli negde sa poteza Nerač-Lješ. To bi moglo da znači da je oblast oko Skadarskog jezera zaista njihova postojbina i da je Nerač bilo njihovo staro nasledno imanje. Moguće da je predak Petra Leta, ako ne on sam, dobio funkciju u gradskoj upravi Drača te da su njihova nasledna imanja ostala u neku ruku neobrađivana, neračena. Po dolasku Anžujaca oni su se samo vratili u svoju staru postojbinu, Zetu, tj. Duklju. Interesantno je da se na potezu Nerač-Drač nalazi i mesto Milot, što bi možda stvarno moglo da se poveže sa pominjanom porodicom Miletić, jednom od osnivača Lješke Lige. U toj varijanti moglo bi zaista da znači da je prezims Let/Letić nastalo od drugog sloga prezimena Miletić, pošto je već bilo takvih lingvističkih i etimoloških pretpostavki.
 |
| Put od Nerača do Drača, peške, na Google mapama; Izvor |
Dakle, koji bi bio zaključak, otkud nadimak ili nadimačko prezime Nerač?
- Oznaka porekla (Toponim): U srednjem veku i ranom novom veku bilo je uobičajeno da se uz ime doda mesto odakle osoba dolazi, naročito ako se odselila. "Pavle i Andrija Nerač" bi u tom slučaju značilo da su oni Pavle i Andrija iz Narača. Kako se selo Nerač nalazi u oblasti gde su se preplitali slovenski i albanski uticaji, slovenska forma "Nerač" je potpuno prirodna.
- Patronimik ili nadimak: u ovoj varijanti dodatak Nerač je služio da se jedna grana porodice razlikuje od druge. U arhivima (poput onih u Kotoru ili Skadru) često nalazimo zapise tipa "Andrija Let, zvani Nerač".
- Staleški ili posedni naziv: Ako je porodica imala posede u selu Narač, Pavle i Andrija su mogli nositi to ime kao potvrdu vlasništva ili uprave nad tim krajem. Deo porodice je verovatno nastavio da živi u samom selu Nerač, po kojem je naselje i dobilo ime, ali su vremenom postali deo lokalne albanske zajednice (što objašnjava zašto je toponim danas u Albaniji, a osnova imena slovenska).
 |
| Istorijska oblast kojoj je pripadao Nerač sa drevnim gradovima; Izvor |
Međutim, vratimo se imenima. Dakle, sinovi Pavle i Andrija su verovatno dobili prezimena po posedu koji su nasledili i na koji su još uvek polagali pravo. Moguće da kad su odrasli da su zaista tamo i otišli da se bave njime. Šta je bilo dalje sa njima, možda će biti deo nekih sledećih istraživanja, da li su se utopili u arbanaško stanovništvo ili su se i oni delom preselili u nastavili da postoje kao Nerići ili čak nastavili da postoje pod istim prezimenom Nerač, iako je ono retko.
 |
| Jedino po čemu je danas poznat Narač u Albaniji je zaista lepa katolička crkva. Možda u nju dolaze neki od potomaka Andrije i Pavla; Izvor |
Poslednji sin se zove Dminko Progon. Iako strani i albanski izvori pokušavaju da ime dovedu u vezu sa imenom Dominik, s obzirom da svi oni dolaze iz grčkog Drača i da nose starogrčka imena njegovo ime je moglo biti samo Dimitrije ili Dmitar. U jednoj od prethodnih objava je pisano o prezimenu Progon - ili se radi o doslovnoj srpskoj reči "progon" u smislu prognanih ljudi, onih koji su došli iz progona ili rođeni i progonu, što se porodici Let zaista i desilo pa je vrlo moguće da odatle ovaj nadimak/identifikator.
 |
| Od dračkog, preko skadarskog do kninskog progona - to je izgleda sudbina naroda na obodima velikih carstava; Izvor |
U drugoj varijanti majka zvana Grkinja je mogla dolaziti iz porodice Progon, a s obzirom da je u ono vreme to bila jaka familija jednom sinu je dato to prezime kao nadimačko, odnosno kao identifikator - da on nosi sećanje na majčinu slavnu porodicu. Samo prezime može da ima isto ovo gore pomenuto objašnjenje - ljudi koji su često bili u progonima. Drugo objašnjenje je da se zaista radilo o ženi grčkog etničkog porekla u kom slučaju bi "Progoni" na grčkom značilo "Pragenitori" ili praroditelji. Teško je reći jer je to oblast koja je od paleolita isprepletana slovensko- helenskim uticajima, ko je tu helenizovan i kad i da li je - pitanje je. Postoji nekoliko mesta u Grčkoj i Makedoniji koja se zovu Progon i ponovo se može u krug vrteti pitanje šta je starije - kokoš ili jaje.
 |
| Adam i Eva kao pragenitori - praroditelji ljudskog roda; Izvor |
Od kog od sinova potiču Grkinići iz Kadaruna takođe je teško reći. Možda su Lazor Let i Grkinja kasnije imali još sinova - možda Vlahotu Grkinju/Grkinića koji je nadimačko prezime dobio po majčinom imenu i poreklu? Ono što je meni interesantno kao posmatraču je smena narodnih i kalendarskih/biblijskih imena među Grkinićima po generacijama. U Draču, u grčkoj sredini, oni nose starogrčka imena. Po povratku u Zetu sledeća generacija, koja se sada preziva Grkinić sada nosi stara narodna imena: Bogdan, Novak, Rađen, Radič, Vukac, Nikac, itd. Ta imena se nastavljaju i u Dalmaciji, mada je mešano: Marko, Radoje, Nikola, Novak, Bogdan, itd. Međutim, od oslobođenja od Turaka u XVII veku opet se vraćaju gotovo isključivo kalendarska i biblijska imena. Moguće da je razlog za to bio što su jednom kad su se konačno oslobodili Turaka, sada se našli u opasnosti od latinizacije. Davanjem kalendarskih, biblijskih imena verovatno su želeli sada pre svega da istaknu svoju čvrstu pripadnost pravoslavlju. Možda su time želeli da se zaštite i od opasnosti da u slučaju ratnog zarobljavanja ne budu prodati u roblje, a sa hrišćanskim imenima makar i pravoslavnim razlikovali bi se od Bogumila koji su i dalje nosili stara narodna imena i koje katolici nisu smatrali hrišćanima.
 |
| Povratak kalendarskim, biblijskim imenima kod Krajiških Srba nakon oslobođenja od Turaka, u XVII veku - imenima svojih svetaca ovaj put protiv latinizacije; Izvor |
Zato mi je neizmerno žao Bogumila, onih koji su ostali najverniji staroj veri, starim imenima i njih smatram posebnom vrstom heroja. Oni možda nisu bili ratnici kao moji preci, ali su višestruko ispaštali, od svih, katolika, pravoslavaca, Turaka. Bili su proterivani, istrebljivani i porobljivani, a oni su čuvali ono najizvornije i najautentičnije što su imali svi narodi ovog dela Balkana. Njihovim istrebljenjem i porobljavanjem to je na žalost nestalo. Vera pra-pradedova koja je slavila prirodne cikluse života, istinsku slobodu i autonomiju, vernost sebi - ni Rimu ni Konstantinopolju, koji su dve strane iste medalje, one koja je smislila centralizovanu vlast koja je i danas uzrok problema u modernim državama.
 |
| Nemanjin skup protiv Bogumila u Raškoj. Freska iz crkve Svetog Ahilija u Arilju, oko 1290. godine. Veliki župan Stefan Nemanja, koji predsedava skupom, naslikan je na sredini kompozicije. Sa njegove leve i desne strane se nalaze crkveni velikodostojnici. Levo dole se mogu naći predstavnici pravoslavnog sveštenstva – prepoznatljivi po oreolu, simbolu svetosti, oko glave. Desno dole se vide “poluvernici“ – Bogumili, koji su na skupštini osuđeni kao jeretici; Izvor |
Često se pitam kako bi izgledao danas ovaj deo Balkana da su nam svi preci još pradavnih dana ostali verni svojoj izvornoj veri, kao što su to bili Bogumili. Nemanjići koliko god bili slavni, koliko god bili graditelji, donosioci i nosioci pismenosti, zakonodavstva, državnosti, duhovnosti, u koju je čak dobrim delom inkorporirana stara vera (jer narod nije hteo da se odrekne svojih slava i bogova koji su zamenjeni hrišćanskim svecima)
itd. oni su ipak bili romejski vazali. Koji su im se u jednom trenutku otrgli. Ali i tako otrgnuti održavali su sa njima veze, političke i bračne.
Još uvek mi nije jasna veza ili razlika između Bogumila i dvovernih Krstijana. U nekoj od narednih objava baviću se time pogotovo što Bogumili poreklo starinom vode negde iz nekadašnje Trakije, kao i preci Grkinića. S obzirom da stećaka ima i u Uzdolju, selu u neposrednoj blizini Gozlja, Zvjerinca, Markovca i Ramljana gde su živeli preci Grkinića, bilo bi interesantno videti da li ipak tu postoje neke veze. Ja u stvari želim da vidim ko su stvarni nosioci stare vere (ili bar u najvećoj meri), koja je u osnovi bila paganska - da li Bogumili, dvoverni Krstjani ili mi, srpski pravoslavci.
 |
| Božićne poklade u Srbiji - ostatak paganske vere; Izvor |
Šta se desilo kompletno sa ogrankom Let-Grkinić? Kao bivši drački sevasti pod okriljem Dečanskog metoha, porodica Let je verovatno zadržala status nižeg plemstva (vlastelinčića). Međutim, jačanjem moći lokalnih velikaša poput Balšića u drugoj polovini 14. veka, mnoge plemićke porodice su morale da biraju:
- Vojna služba: Postali su deo vojne pratnje Balšića ili Crnojevića.
- Asimilacija: U oblasti Hota, tokom vekova turske okupacije, mnoge pravoslavne porodice su se ili "pobrđanile" (ušle u plemenski sistem Hota) ili su se pod pritiskom islamizacije i katoličke propagande iz Mletaka raselile.
- Seoba ka mletačkim posedima (Skadar i Primorje)
Mnogi potomci dračkih izbeglica, koristeći svoje stare veze i obrazovanje, povukli su se ka Skadru i Drivastu (danas Drisht) pod mletačku vlast krajem 14. veka. U mletačkim arhivima Skadra pominju se građani sa sličnim imenima koji su radili kao pisari ili trgovci.
- Transformacija prezimena
Interesantno je da se u širem regionu severne Albanije i Crne Gore prezime Let ili Leti gubi u svom izvornom obliku, ali se pojavljuju srodni oblici:
- U nekim izvorima se sugeriše da su se grane ove porodice mogle pretopiti u veća plemena, gde su zadržali sećanje na pretke kroz slave ili specifična "bratstvenička" imena.
- Deo porodice je verovatno nastavio da živi u samom selu Narač, po kojem je naselje i dobilo ime, ali su vremenom postali deo lokalne albanske zajednice (što objašnjava zašto je toponim danas u Albaniji, a osnova imena slovenska).
Istorijski trag u dokumentima
Nakon Dečanske hrisovulje, ime se ređe javlja u vladarskim poveljama, što sugeriše da su ili izgubili visoki sevastolski status nakon smrti cara Dušana, ili su se preselili u primorske gradove gde se arhiva vodila na latinskom ili italijanskom jeziku. Sa Grkinićima se zna šta je bilo - nakon pada Skadra otišli su u Dalmaciju gde su primarno bili ratnici i sveštenici, trgovci i seljaci-zemljoposednici. Slobodni ljudi što je najvažnije. Tu slobodu su ipak plaćali sopstvenom krvlju.
Коментари
Постави коментар