Ramljane kod Knina NISU Ramljane kod Muća! Ne brkajte istoriju jednog i drugog mesta!

Nemam dovoljno ruku, pa ni nogu i ne znam čime više da se krstim kad natrčim na to šta neki koji su potekli iz Ramljana kod Knina, pišu o mestu svojih predaka! Ajde što se nisu potrudili da se informišu, što nisu malo istraživali, nego što pišu katastrofalne...pa moram reći gluposti, koje nanose veliku štetu na ime istine o poreklu Srba sa ovih prostora, konkretno iz Ramljana (kod Knina), pa time i naših predaka i svakog od nas potomaka ponaosob. Dovoljno je samo malo uključiti mozak i logiku, dakle mućnuti malo glavom, pa zastati i zamisliti se da li je bilo tako i da li treba uopšte pisati o tome - sa POBRKANIM informacijama!!! 

Razdaljina na mapi između Ramljana kod Knina i Ramljana kod Kuća; Izvor: 

Rama u Bosni i Ramljane kod Muća VS Ramnjani kod Gnjilana na Kosovu (Binačko Pomoravlje) i Ramljane kod Knina

Evo, dakle, pročitah kako je jedan poreklom Ramljanac kod Knina, pa još i Grkinić uz to, pisao kako su nam preci došli iz Rame u Bosni noseći ikonu svete Bogorodice.......i čoveku uopšte ne zasmeta što su tu povorku predvodili katolički fratri, ne stavi ni prst na čelo što je ta seoba bila gotovo krajem XVII veka, niti se zamisli o KOJIM se Ramljanima uopšte radi, pošto se radi o Ramljanima kod Muća!!!!

Ramljane kod Mića, nekadašnji Zmin; Izvor 

Da, ima više Ramljana u Hrvatskoj, dva mesta se zovu baš RamljanE, ovo naše kod Knina i ovo drugo kod Muća, a treće mesto se zove RamljanI i ono se nalazi u Lici. 

Ramljane kod Muća nije predaleko od naših Ramljana, ono je samo malo južnije, bliže moru i Splitu. Ali tu su naseljeni katolici iz Rame u Bosni i za NJIH je tačno ovo predanje, to je NJIHOVO poreklo, NJIHOVA istorija i redosled događaja, a ne naša! To nije bio slučaj sa našim Ramljanima i mi nismo došli iz Rame krajem XVII veka, Rama NIJE mesto niti našeg porekla, niti usputna stanica! 

Kompleks franjevačkih samostana, Rama-Šćit, kod Prozora u Bosni; Izvor 

Većina rodova, uključujući i naše Grkiniće, koji masovnije naseljavaju Ramljane kod Knina, zaista tek od zadnje četvrtine XVII veka, su u ove krajeve došli već početkom XVI veka, DIREKTNO iz Skadarske Krajine, sa mogućim kraćim zadržavanjem u Bosni, zapravo Hercegovini. Ako su se uopšte i zadržavali! Vrlo važno, ONI NISU ODMAH SVI KOLEKTIVNO NASELILI RAMLJANE, već samo jedan manji deo članova džemata popa Radoja Grkinje ili Grkinića, jer tu većinski žive Turci, odnosno Muhamedanci. Ostatak džemata istog popa, pretka današnjih Grkinića, naselio je, zajedno sa drugim rodovima iz Skadarske Krajine poput Ćosića, Dobrića, Berića, Kolara, Miloša, Ungara, Rađena, Popratnjaka, porodice Petko, itd., naselje koje se tada zvalo Gozlje sa Ćukom i koje je promenilo ime više puta: u Popovo Selo, Popovac i kasnije u današnji Markovac, ali su naselili i Uzdolje i Zvjerinac! 

Ostaci manastira Prečista Krajinska u blizini Virpazara. Smatra se da je Marijinsko jevanđelje pisano na glagoljici pisano u njemu; Izvor 

Atari ovih sela su se kroz istoriju preklapali i pomerali, gledajte stare mape, čitajte turske deftere, mletačke katastre i notarske zapise, nemojte stvari posmatrati jednodimenzionalno. Ako su nam preci poslednjih trista godina i živeli u samim Ramljanima, dvesta godina pre toga su živeli u najbližim susednim selima, istražujte Kosovo, Zvjerinac, Markovac, Uzdolje, Riđane, jer ćete pre tu naći najstarije zapise o Grkinićima i ostalim pomenutim rodovima nego u samim Ramljanima, posebno Gornjim Ramljanima. 

Detalj sa mape iz 1776-1779 godine gde se vide sela Kosovske doline i kada je još uvek postojalo selo Popovci (nekadašnje Gozlje); Izvor 

Preci većine rodova iz Ramljana nisu došli u te krajeve tek sa harambašom, tj. serdarom Pribojanom (Pribojanovićem)

U njih se dakle naši preci MASOVNIJE pomeraju iz obližnjeg Kosova Polja, iz Kosovske doline, zaista tek nakon 1688. godine i progona Turaka. Ovde taman mogu da pomenem još jednu zloupotrebu istorijskih podataka manipulacijom DELIMIČNIM INFORMACIJAMA ili POLUINFORMACIJAMA od strane Mladena Gambirože, entuzijaste koji zaista jeste obavio veliki rad na skupljanju podataka o dalmatinskim prezimenima na osnovu svih mogućih podataka iz DAZD-a u Zadru i iz drugih istorijskih arhiva, prikupljajući podatke na licu mesta. Međutim rad, koliko god vredan, zaslužuje potpuno poštovanje tek kada je intelektualno pošten i nepristrasan, što je u slučaju gospodina Gambirože daleko od istine, iako on sam sebe izdvaja i ističe kao "nepristrasnog i onoga koga zanima samo istina".

Ovo je originalni zapis na italijanskom iz investiture koju je priložio Gambiroža na FB grupi "Magazin Sjeverne Dalmacije"; 

Ovo je prevod Google prevodioca na osnovu učitane slike gde se JASNO vidi da je Pribojan bio ODBIJEN (!) za ostalih 25 familija iz svoje pratnje, da će njemu samom biti dat DEO zemlje (svega JEDNO od 60 polja) dodeljene Dobriću i Nikoliću (za koje NIGDE ne piše da im se ne zna poreklo), da njihovi zaseoci neće ovim biti pogođeni, a da će tih ostalih 25 familija dobiti zemlju u susednim selima;

Gambirožina interpretacija prevoda gde masno laže da je OSTATAK sela naseljen sa 25 familija koje su došle sa Pribojanom, uz proizvoljne konstrukcije da su Dobrić i Nikolić iz Knina, te da su verovatno od katolika iz Potkonja;

Originalni prepis investiture koja se odnosi na Marka Dobrića i Radivoja Nikolića, ODAKLE SU (!!!) i šta su dobili; 

Google prevod na osnovu učitane slike gde se jasno vidi da piše DA SU I DOBRIĆ I NIKOLIĆ IZ RAMLJANA!!! Neverovatno je do koje mere "pošten, nepristrasan i čovek kome je bitna samo istina" može da laže i da izmišlja! Iskontruiše KOMPLETNO lažno doseljavanje navodne grupe ljudi iz Mrkonjić grada, dok je reč o samo jednom, lokalne Ramljance nazove Kninjanima kojima se ne zna poreklo, ali on zna da su katolici iz Potkonja, a kompletnu objavu nazove naseljavanje Ramljana 1689. godine kako bi ispalo da su preci današnjih porodica tu živeli tek dva veka i da su ti preci od tih 25 porodica!? I to postavi na grupu koju posećuju Srbi poreklom iz Ramljana. I reci 5 puta takvu laž i postaće istina. E ovakvi NAS optužuju da mi lažemo.; 

Ovde opet digresija: i ja sam isto tako entuzijasta i zanima me samo istina. Ali stvari pokušavam da gledam šire i da istražujem multidisciplinarno, a ne samo kroz prezimena i matične knjige, notarske zapise, itd. Od kako istražujem sve ovo, a ima tome sada već nekoliko godina puno puta sam, na početku tih svojih istraživanja, pisala i usvajala informacije direktno iz hrvatskih izvora, ne preispitujući ih previše. Međutim, naknadnim, dodatnim i mnogo dubljim istraživanjima, povodom drugih stvari, a ne puke provere tih izvora, videla sam da se Hrvati mnogo puta jednostavno naprave ludi i prenesu polunformaciju na osnovu koje grade nekakav hrvatski kontinuitet ili u nekom mestu ili u vezi nekih rodova. Tako su uporno trpali Grkiniće u seobe Bunjevaca, ka Senju naročito, ali i generalno u Dalmaciju, zbog čega sam više godina tragala za precima tih "bunjevačkih" Grkinića, da bih saznala od koga potiču dve glavne grane katoličkih Grkinića, onih koji su krenuli iz Ražanca i iz Karlobaga - od pokatoličenih Srba, tj. Grkinića iz današnjih Ramljana. Prvi je Ivan Grkinić koji je iz Ramljana preko Ervenika došao u Ražanac, ali se tu nije predugo zadržao niti vraćao, mada jedan njegov potomak čitav vek kasnije jeste i to kao sveštenik glagoljaš. A drugi je Jovo Grkinić koji je iz Ramljana došao u Karlobag gde je oženio katolikinju, ali mu u matičnim knjigama pored imena piše Rito Greco. Sve nabrojane bunjevačke rodove, poput Dadića, Dešića, Ćaćića, Prpića, itd., sam pronašla u Karlobagu i Senju, samo ne te Grkiniće, oni su tu novi, počevši od tog Jove, došljaka iz Ramljana, ali ih hrvatski izvori redovno trpaju u "seobe Bunjevaca". Međutim! Ono što je apsolutno tačno to je da Bunjevci i Grkinići, kao i većina naroda iz Kninske krajine imaju isto poreklo - iz Skadarske Krajine, sa reke Bojane (Bune) gde su do 15. veka bili jedan isti narod. 

Bunjevci iz Subotice u knjizi "Na prilomu vikova" često pominju Skadar i Bojanu ili Bunu, te da su svesni da mnogi bunjevački rodovi vode poreklo odatle, iz Huma i iz Crne Gore; Izvor 

Zbog tih delimično tačnih informacija i poluinformacija iz hrvatskih izvora, koje često potpuno nekritički usvajaju i prenose i mnogi srpski "autoriteti" poput portala "Poreklo" iza kojeg stoji (anti)Srpski DNK projekat, sam predugo lutala istražujući poreklo Grkinića verujući tim informacijama, da su Grkinići u Ramljane došli iz Ražanca,  a ne obrnuto i to samo u slučaju tog jednog jedinog pojedinca, Ivana Grkinića. Grkinića NEMA u Ražancu i nikad ih nije bilo, nema ih ni na jednom popisu ili mapi, sem u slučaju tog Ivana, koji se u Ražancu našao samo usputno, na zboru onih koji će krenuti u dalje seobe prema Istri i Kvarneru. S tim u vezi želim da skrenem pažnju na još jedan lažni "autoritet" - FB grupu "Magazin Sjeverne Dalmacije" na kojoj mi, iskrena da budem, uopšte nije jasno šta Srbi iz Dalmacije traže uopšte na njoj. Jer grupu vode i u njoj su najglasniji Hrvati sa toliko nepojamnom mržnjom prema Srbima da za to stvarno treba da se smisli psihijatrijska šifra i dijagnoza i pojedini članovi portala "Poreklo" koji su se istripovali da su etnički Vlasi, "posrbljeni". Ostali koji pišu nadugačko i naširoko NEMAJU HRABROSTI da pišu o većinski skadarskom poreklu većine naroda iz Kninske krajine, Bukovice i Ravnih Kotara. Ali eto, vole da se zovu Kraljevskim Vlasima. 

Pretragom lupe u ovoj grupi ako upišete
"Ramljane" možete i sami da se uverite šta se tamo piše; Izvor 

Možda zvučim i delujem da ja mrzim Hrvate. Ne, ne mrzim ih, smatram ih ekstremno programiranim agresivnom misionarskom propagandom katoličke crkve, tj. Vatikana pre svega. I više sam TUŽNA što su ONI zadojeni tolikom mržnjom. Mi nismo. Ja nisam. Ali ne mogu da ne ispravim štetu koju nanose nama tim svojim poluinformacijama ili manipulacijama istih, tako da ih nategnu u neki svoj narativ i agendu. 

I Mladen Gambiroža tako TRESNE na Fejsbuk grupi Magazin Sjeverne Dalmacije kako su Ramljane kod Knina naseljene isto negde krajem XVII veka od strane harambaše Pribojana koji je navodno doveo brojne porodice iz Mrkonjić Grada... Šta više nazove objavu "Naseljavanje Ramljana 1689."..., kao da nikad niko pre, od današnjih karakterističnih rodova Srba za Ramljane, nije živeo u njima ili u neposrednoj blizini!! 

I što nije navedeno koje porodice!?!?! A ne mogu ni da se navedu jer ih nema i jer je Pribojan bio ODBIJEN za tih 25 porodica sem svoje, za koju je dobio samo JEDNO POLJE od 60 polja koja su dodeljena Dobriću i Nikoliću IZ RAMLJANA KOD KNINA, kako piše u priloženoj investituri!

Možda je taj Pribojan i došao u XVII veku iz Mrkonjić Grada u Ramljane, ali gospodine Gambiroža, zašto ste prećutali da u podnožju Ramljana od početka XVI veka žive moji preci i preci svih rodova koje sam nabrojala, koji takođe, po odlasku Turaka dobijaju zemlju u Ramljanima? 

To što se mnoga ramljanska prezimena ne nalaze na spiskovima katastra iz 1710. godine je zato što su oni ranije bili zabeleženi u knjigama starosedelaca - pošto su Grkinići recimo već posedovali staru zemlju u Zvjerincu, Markovcu i Kosovu, oni su u Grimani katastru zavedeni pod potpuno drugom banderijom – onom koja je nasledila stare mletačke posede iz perioda pre Kandijskog i Morejskog rata. Sam rod Pribojana u Ramljanima nije bio tako brojan, vrlo retko se pominju u matičnim knjigama koje beleže SVE GLAVNE RODOVE u Ramljanima od kraja XVII veka, od kada su i počele da se vode matične knjige na teritorijama koje su do tada bile pod Turcima. Prema tome, Pribojan nije nikakav "rodonačelnik" niti osnivač sela, već vođa jedne zakasnele, manje grupe doseljenika koja je u mletačkom prepisivanju dobila ostatke poseda, dok su Grkinići i njihovi stari meštani u tom trenutku već držali  pozicije, mlinove i posede u Gozlju, Ramljanima i Brusnici, Kosovu, Zvjerincu. 

Ali Gambiroža kako smo videli ide  dalje  pošto poto hoće neke od glavnih ramljanskih rodova poput tih Dobrića i ne tako čestih Nikolića da potrpa u prvobitne katolike!!! Pošto sam fascinirana nivoom obmane još jednom moram da naglasim kakvu neverovatnu, akrobacijsku konstrukciju ili manipulaciju informacijama je napravio da istinu izvrne u svoj narativ. On dakle kaže kako su jedan Dobrić i jedan Nikolić IZ KNINA (ponavljam , lepo piše da su IZ RAMLJANA KOD KNINA!) dobili zemlju u Ramljanima u isto vreme kad i ti koje je doveo Pribojan, ali odmah kaže kako im se "ne zna poreklo" ...!? Da bi odmah potom rekao da on ima Dobriće i Nikoliće u katoličkim maticama iz Potkonja!?!?!?!? 

Gospodine Gambiroža, Dobrići iz Knina su dobili zemlju u Ramljanima po toj logici što su njihovi preci, kao i većina drugih ramljanskih pravoslavnih rodova, živeli u njegovom podnožju, dakle samo malo ispod, još od početka XVI veka, gde su došli iz Skadarske Krajine!!! I to ne samo kao Srbi pravoslavci već kao visoki svešteničko-vojni rod koji je došao direktno sa metoha manastira Svetih arhanđela iz Prizrena, koji se nalazio u Kadarunu kod Skadra! Trebalo je samo malo bolje da pročeprkate tu u neposrednoj blizini i nađete pretke tih Dobrića iz Knina kojima se "ne zna poreklo". A ne da ih trpate u pokatoličene Dobriće iz Potkonja. Tako da sram bilo i vas i vaše naučničko poštenje i nepristrasnost. Drugo, MANITE SE RAMLJANA!! Njih ostavite nama jer valjda mi bolje znamo ko smo, šta smo, odakle smo i kad smo došli. Bar neki od nas znaju.

Ajde što Gambiroža piše šta piše, čovek je očigledno vrlo pristrasni katolik, ali mi nisu jasne duhovne (crkvene) vođe Srba (tj. pojedinih među njima na svu sreću) , onih još uvek retkih povratnika u ove krajeve, kao ni njihovih mesnih i opštinskih čelnika koji ponavljaju ove teorije o poreklu iz Rame. Ako već tražite najstarije ili sledeće najstarije mesto porekla, ono odakle su nam preci potencijalno došli čak pre dolaska u Zetu i Skadarsku Krajinu, to bi eventualno mogli da budu Ramnjani na Kosovu, između Uroševca i Gnjilana, Binačko Pomoravlje, ali i to je diskutabilno. Možda jedino treba gledati etimologiju toponima, te da je moguće da su Ramljane dobili naziv na isti način kao i Ramnjani kod Gnjilana - po RAVNOM, zaravnjenom terenu, te su tako to prvobitno bili Ravnjani, što je kasnije permutovalo u Ramnjani, a u našem slučaju dalje u Ramljane. Jer se i naše Ramljane nalaze na zaravnjenom terenu, manjom visoravni pod Prominom. 

Na mapi je označeno samo Donje Ramnjane koje se sada zove Ramjan

Još jednom u vezi posmatranja današnjih konstelacija kroz prizmu novije istorije i tumačiti ih upravo kroz tu prizmu - to je jako štetno jer nas odvodi u stranputice. Otvorite malo um i pogledajte samo stare mape recimo. Dalmacija je nekad bila OGROMNA rimska provincija kojoj su pripadali i Prizren i Skadar i Novi Pazar. Kosovo i Metohija nemaju granice današnjeg, otetog Kosova. Znamo li uopšte šta je to Metohija, šta je sve obuhvatala?! Metohija je bila SVUGDE GDE SU SE NALAZILI METOSI SRPSKIH MANASTIRA! Severna Albanija sa prostorom nekadašnje Zete, zapravo Zetske Svete Gore, sa svim tim manastirima je možda pre bila srce Metohije nego što nas danas uče, da su to samo metosi manastira na DANAŠNJEM, suženom Kosovu!

Zetska sveta gora i manastir Vranjina, vrlo sličan prvobitnoj Lazarici; Izvor 

U ono vreme, ako uzmemo u obzir veliku pokretljivost naših predaka o kojoj je ovde dosta pisano, možda nije bilo neobično da oni žive na potezima Ramnjani - Prizren - Skadar (i okolina) - Drač, kao i što su naši dalmatinski preci živeli i funkcionisali na potezu Ramljane - Ervenik - Zadar ili Ramljane - Drniš - Šibenik ili Split. Ljudi su prosto putovali, trgovali, bili kuriri, posrednici u raznim ličnim, ali i državnim poslovima.

Mapa sa tri glavna puta kojima su se kretale vojske i trgovački karavani: Via Militaris, Via Egnatia i Via de Zenta, sa punktovima gde su se putevi ukrštali; Izvor 

Posebna ljubav koju, koliko vidim, svi Ramljanci gaje prema staroj, izvornoj muzici sa Kosova verovatno ide iz onoga što se nalazi u dubini njihovog bića, što je pra-predačko i deo podsvesti. Koliko naših majki, ćerki i sestara peva tu muziku kao da nisu nogom kročile ni one ni njihovi preci sa tog Kosova i Metohije, nego kao da su do juče vodu donosile sa prizrenskih ili gnjilanskih česmi i izvora. I ne samo staru, kosovsku muziku, nego i makedonsku, uključujući i moju rođenu sestru, pokojnu, koja čak i nije bila pevačica već je imala prirodan dar za pevanje, posebno za tu vrstu muzike. 

^^^ Ovde sam izabrala pesmu "Gusta mi magla padnala (na toj mi RAMNO Kosovo)" u izvođenju braće Teofilović, zato što je ovo jedna od najarhaičnijih pesmama sa Kosova, ne baš iz Binačkog Pomoravlja, već iz Kosovskog Pomoravlja i blizine Uroševca, ali Ramnjane se zapravo i nalaze malo bliže Uroševcu nego Gnjilanima, tako da su ovakve melodije sigurno bile poznate našim precima, ako ih i sami nisu pevali. A braća Teofilović ovu pesmu izvode baš onako kako je ona mogla zvučati u srednjem veku.

Svakako bih ovde dodala još jedan muzički prilog kako bi se barem malo ilustrovalo i to muzičko bogatstvo i PRELEPOST melodija u svom najstarijem, izvornom obliku, koje su sačuvala kulturno-umetnička društva. Ovde bih skrenula pažnju na pesmu "Izvor voda izvirala" koja se može čuti od 1:53 minuta. Tu možete čuti poznatu muzičku podlogu koja je primenjena na poznatu pesmu "Oj golube, moj golube". Međutim, ona najstarija podloga je sačuvana upravo u načinu koji ovde izvode članice kulturno-umetničkog društva "Kolo Essen", koji je po meni mnogo lepši sa tim kratkim intervalima, bez svih tih ukrasa koje su primenili etno-muzikolozi u pesmi "Oj golube, moj golube".  U pesmi se radi o lepoj Mari koju je neko zatvorio u šareni sand'k i bacio u potok, a ona obećava da će se udati za onoga ko je odatle izbavi. Odmah nakon te melodije kreće isto jedna od najlepših starih melodija, "Serez", koju su u te krajeve doneli srpski doseljenici i putnici-nomadi iz Sera u Grčkoj.

Inače i ja se samo amaterski i hobistički bavim istraživanjima na ovu temu, kad mogu i kad imam vremena. Ramljane kod Knina svakako zaslužuje mnogo veće i obimnije istraživanje da bi se stekla prava slika o istoriji ovog mesta, ko se kad tu naseljavao, dolazio, odlazio. Mesto je bilo naseljeno još u praistorijsko doba i naš tužno-NEuvaženi, potpuno skrajnuti i mnogo-ismevani (od strane nas samih) arheolog Đorđe Janković piše o srpskim gromilama u našim Ramljanima, što bi prethodilo Dalmaciji kao vizantijskoj, pravoslavnoj temi, što je ona bila dugo vremena pre nego što je prešla u ruke Vatikana i katolicizma. Da imam više vremena istraživala bih u Narodnoj biblioteci, ali ne znam ni da li vredi sem da zadovoljim svoju vlastitu želju da saznam kako je sve bilo. 

Zbog ovih glupih verskih podela teško je i bilo šta napisati bez romantizivanja i realistički, bez da se izazove histerija kod Hrvata ili podsmeh i opet histerija i kod samih Srba.  Kod Srba npr. kad se pomene da je propast srpskog naroda u Krajini krenula upravo od momenta potpunog progona Turaka i naivnom verom da se time zadobija večna zaštita hrišćanskih carstava čiji su podanici bili. I o tome je ovde bilo reči - Vatikan na pravoslavce gleda kao na bezbožnike, nevernike, za njih pravoslavci uopšte nisu hrišćani!! U tom pogledu dalmatinski Srbi su imali sto puta veće verske slobode pod Turcima. A zabludu o koegzistenciji pod Mletačkom i Austrougarskom krunom platili su svime što se desilo od početka XX veka na ovamo, kao i zabludu o "majci Rusiji", a bogami i "majci Srbiji" koja se ni dan danas nije oslobodila uticaja Fanariota, a kad i ako se oslobodi tad će nam svima biti majka. Svim ovim maćehama i "majkama" dalmatinski Srbi su služili kao moneta za potkusurivanje. Posebno dobijem ospice kada se veliča "majka Rusija". Odlazili su dalmatinski Srbi u tu "majku" zajedno sa Simeonom Končarevićem i srpskim generalima i oficirima da u Rusiji formiraju husarske pukove, pa su dobili tako od carice Katarine najgoru moguću zemlju, močvarnu, nikakvu, koju niko od Rusa nije hteo ni da čuva, ni da brani, onu u današnjoj Ukrajini, preciznije- na Krimu. Malobrojni koji su uopšte preživeli, jer su masovno oboljevali na zemlji neuslovnoj za život, dakle ti malobrojni koji su ostali pretopili su se u Ruse i Ukrajince, ostali su se PEŠKE vratili koliko im je bilo "lepo", čak i pod pratnjom kazni od strane Mletačke republike. 

Udaljila sam se od teme Ramljana, mestu i kome se premalo zna, a ono malo što se zna su uglavnom šturi podaci iz pera prote Save Nakićenovića. Mesto, a posebno meštani, imaju mnogo bogatiju istoriju,kako pre tako i od momenta njihovog dolaska u te predele gde su došli NE KAO RAJA, već kao vlasi filurdžije i zabeleženi kao takvi već 1522. i 1528. godine. Vlasi namerno pišem malim slovom jer je u pitanju stalež. Dakle zabeleženi! Ne znači da su tad i došli tu, njihova seoba je krenula nakon pada Skadra i poslednjeg popisa u turskom defteru za Skadarski sandžak, kada su konkretno Grkinići poslednji put tu zabeleženi 1482. godine. Uz to, TVRDIM da njima ovi predeli nisu bili nepoznati, da su tu dolazili oduvek zbog svog polunomadskog načina života, što kao vlasi-stočari koji su u zimskim mesecima tu dovodili stoku na ispašu, što kao vojna izvidnica jer su ili bili vezani za vojni stalež ili su i sami bili deo njega. 

Još jednom, od 1482. do 1522. ima svega 30 godina, neka su nam preci krenuli u seobe već posle 1485. godine, u tom "egzilu" je mogla da se rodi svega jedna generacija. Ali gde!? Vreme u tom egzilu je toliko kratko da se teško može govoriti o bilo kom mestu na putanji tih seoba, uglavnom kroz Hercegovinu. Čak i da su proveli više godina u jednom mestu ili svih 30 godina, to svakako nije mesto po kome bi oni davali imena mestima u novoj postojbini. Pre će biti da su i tamo nazvali to privremeno mesto nekim nazivom iz Skadarske Krajine. Moguće da su se zadržali negde na potezu između Mostara, Hutova, Neuma, možda i Makarske. Svakako ne Rame. U Rami su se malo duže zadržali Srbi koji su se tamo pokatoličili i kao takvi došli u Ramljane kod Muća, Dugopolje, među njima i srodnici mojih Vučkovića iz Polače, kojima je postojbina današnja Crna Gora. Ali nas ipak ne treba mešati sa njima, kao što ni Ramljane kod Knina ne treba mešati sa Ramljanima kod Muća. 

I evo, dok sam pisala ovu objavu saznala sam da se u Dalmatinskom Kosovu "obnavlja" naša prelepa crkva Lazarica, ali tako da joj se potpuno gubi njen prepoznatljivi vizuelni identitet!!! Malo je reći da sam ogorčena i da sam se upravo u ovoj objavi zapitala kakve to duhovne, ali i lokalne, mesne vođe imaju Srbi povratnici u Hrvatsku koja se ni za mikro-trunku nije odrekla niti ustaške ideologije, niti unijaćenja i kroatizacije svega srpskog na tim prostorima. 

Pošto želim što pre da pišem o tome, slike za ovu objavu ću postaviti kasnije.