Genetička genealogija - da li je precenjena i zašto jeste

Utvrditi najdalje poreklo pojedinca, a kamoli čitavih naroda bi, upravo zbog same činjenice da se ide u tako daleku prošlost, trebalo da bude složena, temeljna,  interdisciplinarna delatnost čitavog tima naučnika, a ne jednostrana PRESUDA od strane genetičara ili biologa. Ljudi nisu samo skup gena, ni nekakvih brojeva i slova na koje se može svesti sve ono što oni jesu. Po mom mišljenju pitanje je da li se UOPŠTE može smatrati dokazom o poreklu nešto čemu treba da verujemo na reč. Ima li iko od nas mogućnost da proveri da li DNK uzorci uzeti iz tkiva ljudskih skeleta od pre dve, tri, pet, dvadeset hiljada godina su zaista oni za koje se izdaju? 

Potrpati ljude u fioke sa šifriranim etiketama je samo po sebi diskriminatorski, rasistički i neetički čin, posebno što se ovakvi "dokazi" uzimaju kao PRESUDE za "utvrđivanje" istorijskih prava; Izvor fotografije

Samo jedan deo "Full Y-tree" gde mi je posebno smešna definicija Y-Hromozom Adama. A ja se pitam gde je u tom "Full Y-tree" Neandertalac i zašto je on diskriminisan u genetičkoj genealogiji; Izvor fotografije 

Na čemu se zaista zasniva genetička genealogija? Pre svega na matematičkoj i statističkoj verovatnoći i POLITIČKOM konsenzusu ili dogovoru šta su nekakvi (kvazi)parametri, a gde se egzaktne nauke kao što su genetika i biologija zloupotrebljavaju da bi cela priča dobila "naučni kredibilitet".  Da ne pričam koliko cela ta priča ne bi bila moguća da nema kompjuterske tehnologije i upravo "filtriranje" genetičkih i bioloških podataka kroz kompjuterske programe i svođenje kompleksnog bića kao što je čovek na šifru od nekoliko slova i brojeva koja treba da odredi NJEGA CELOG, samim tim i čitave grupe ljudi - naroda , je toliko površno i iluzorno da je pitanje zašto se to uopšte radi. Pa radi se da se dobiju nekakve haplogrupe koje su konačna presuda na "naučnoj" bazi ko je "najstariji" i čije su tapije na zemlju i teritorije!!! Dakle nije teško zaključiti da se radi o grani "nauke" koja je pre svega sredstvo u rukama političara i krojača sudbine sveta. 

Svi materijalni dokazi o nastanku i kontinuitetu nekog naroda ili kulture, njegovih transformacija, seoba, povratnih i kružnih seoba, itd. padaju u vodu pred položajem genetske mutacije na Y-hromozomu. Etnolozi, Lingvisti, Arheolozi, Muzikolozi, Antropolozi, itd., džabe ste krečili; Izvor fotografije

Da je sve pitanje političkog dogovora i konsenzusa pokušaću da ilustrujem u narednim redovima, a pre i posle toga želim samo da postavim pitanje da li je u redu da monopol na utvrđivanje činjenica o bilo čijem najdaljem poreklu drži vrlo uska grupa ljudi gde se radi metodama KOJE NIKO SEM VISOKO-STRUČNIH LICA-NAUČNIKA ne može da proveri, nego treba da im se veruje na reč? Nije li to blisko religijskoj dogmatici? Verujte u tog i tog Boga zato što vam mi kažemo tako!? Jedina razlika je u tome što je ovde u pitanju naučna dogmatika. 

Lično mislim da je pitanje dana kada će nauka postati sledeća dogmatska religija. Svaka dogmatska religija podrazumeva tiraniju, a videli smo pre 5-6 godina kako izgleda medicinsko-naučna tiranija kada su dobili vlast. Nije čudo što su se mnogi tada setili jahača apokalipse na belom konju iz Jovanovog otkrovenja; Izvor fotografije 

Nas ljudi ima negde između 5-8 milijardi na celom svetu. To je ogroman broj. Svako od nas ima mamu, tatu i po dve babe i dede. Što dalje idemo u prošlost taj broj raste geometrijskom progresijom. Međutim, broj kojim se množe preci nije uvek ujednačen zato što je dolazilo do mešanja unutar istih rodova, gde su dalji preci bili zajednički, a što je posebno bilo karakteristično za plemenske zajednice u kojima je većina ljudi živelo praktično sve do industrijske revolucije. Ali bez obzira na ovaj podatak, broj predaka se značajno uvećava što dalje idemo u prošlost. Pri tom, nisu svi narodi i sve kulture sahranjivali svoje pretke, već su ih spaljivali, uključujući i Slovene. Dakle za veliki deo čovečanstva uopšte ne postoji materija sa koje se može uzeti DNK!

Genetička genealogija prikazuje tu šemu zapravo u obliku levka i ultimativnog sužavanja tj. smanjivanja broja predaka na jednog, jedinog početnog čoveka, onog Y-hromozom Adama. Međutim ako je tako bilo onda je ova teorija potpuno kontradiktorna teoriji evolucije po kojoj su ljudi prešli put od ameba, preko riba, gmizavaca, reptila, sisara, majmuna do današnjih ljudi. Jer ta silna vojska pred-ljudskih organizama, na 5D Zemaljskoj kugli sa ogromnim Pantalasa super-okeanom koji je okruživao Pangeu super-kontinenat nije mogla da rezultira jednim, početnim Adamom u jednom ćoškiću Afrike; Izvor fotografije 

Dalje, zamislite koliko je Zemlja stara. I ovde je pitanje u šta ćete verovati i kome ćete verovati, ali hajde da krenemo samo od kraja ledenog doba, dakle perioda od pre svega 11000-12000 godina, što je doba u kome je predak (kako zvanična nauka tvrdi) današnjeg modernog čoveka, tzv. Homo Sapiensa, već bio prošao kognitivnu, umetničku i poljoprivrednu fazu evolucije. Dakle bio je vrlo sličan današnjem modernom čoveku, iako nauka pojavu Homo Sapiensa stavlja 300.000 godina u prošlost, ali hajde da zanemarimo te ljude, hajde da zanemarimo i njihove evolutivno naprednije pretke od pre 45.000 godina (i njih je negde trebalo sahraniti, u slučaju da kulturološki nisu bili spaljivani) i da krenemo od ovih predaka današnjih modernih ljudi od pre 12.000 godina .... Zamislite koliko je to generacija i generacija ljudi, širom sveta, koji su negde sahranjeni!? I to ne svi, dakle za jedan dobar deo uopšte nemamo genetske podatke zbog pogrebnih obreda u vidu spaljivanja. Ali svejedno, broj je i dalje jako veliki, to je OGROMAN broj skeleta koje je trebalo iskopati i genetski testirati da bi se napravio verodostojan uzorak. Pa ipak genetička genealogija bazira svoje podatke na osnovu po 50 skeleta, nekad i svega 10-tak, navodno iskopanih iz najstarijih slojeva, sa različitih tačaka u svetu. Reč je zapravo o arheogenetici, a šta tek reći na činjenicu da je ona zapravo svedena i osuđena na "lutriju" sačuvanih skeleta — uglavnom iz pećina, močvara, kiselog zemljišta koje čuva kosti, ili iz kultura koje su praktikovale klasično sahranjivanje, koliko je tu zaista sačuvan bilo kakav DNK? Koliko sami arheolozi kontaminiraju DNK iz skeleta svojim DNK materijalom?

Cheddar Man - najstariji primerak ljudskog skeleta (Homo Sapiens) pronađen u Velikoj Britaniji; Izvor fotografije 

Rekonstrukcija njegovog izgleda...; Izvor fotografije 

Istovremeno genetička genealogija pravi poređenje na osnovu Human Genome Project-a u kome se genealoški testiraju moderne nacije i narodi. U to su uključeni pojedinci koji to rade dobrovoljno, ali i to rade i vlade, koje uzimaju genetički materijal od čitavih naroda. Često i bez prethodne informisanosti i njihovog dobrovoljnog pristanka, već se jednostavno zloupotrebljavaju poverljivi medicinski podaci. To je jako opasno, zbog tzv. C.R.I.S.P.R. tehnologije i sekvencioniranja gena, gde se može menjati kompletna genetika čitavih naroda, ali hajde da ostavimo to po strani tu ozbiljnu i važnu temu koja zahteva zasebnu analizu. Pošto je to još uvek osetljivo polje nauke, medicine i politike, gde se ulazi u najpoverljivije privatne medicinske podatke pojedinaca, to još uvek nije moguće da se izvodi na masovnom nivou (i ja se nadam da nikad neće ni postati). Pa ipak, genetička genealogija slobodno formira zaključke, a ja ću da ih zovem PRESUDE, kako na osnovu genetičkih podataka uzetih sa nedovoljnog broja skeleta, tako i sa nedovoljnog broja živih ljudi. Mada je ta druga baza mnogo veća, navodno oko 40.000.000 ljudi.

Iza ovakvih projekata često stoje i fondacije poput Fondacije Gil i Belinda Mejts, što u nekima od nas izaziva posobno podozrenje u vezi pravih razloga postojanja ovakvih projekata (C.R.I.S.P.R. tehnologija i skok sa Y-hromozom Adama kao nulte verzije preko Čoveka 1.0 (ljudi kakvi su sada) do Čoveka 2.0 koji predstavlja "sledeću fazu ljudske evolucije"  u kojoj tehnologija postaje direktan, integralni deo našeg tela i uma. To je vizija bio-digitalne simbioze gde se briše granica između biološkog organizma i računarskog koda; Izvor fotografije 

Kako ona to radi? Pa seo je neko za sto i rekao, zanemarićemo preko 99% genetskog materijala, proglasićemo da on izbledi i nestane nakon nekoliko generacija (🙄🙄🙄) i gledaćemo šta nam kaže samo jedan-jedini podatak, onaj 1%, a to je Y-hromozom koji se prenosi isključivo sa oca na sina. Navodno je taj Y-hromozom uvek isti i nepromenljiv, SEM KADA SE DESI GENETSKA MUTACIJA! E baš ta mutacija, baš ta greška, baš ta nepravilnost, treba da vam kaže SVE O VAMA, ko ste vi i odakle potičete. Dakle genetska genealogija jednostavno prebriše skoro sve vaše pramajke i praočeve - ništa očeva majka i svi njeni preci, ništa majčini ni otac, ni majka, ni svi njihovi preci. Samo očev otac i očevog oca otac i tako u nedogled. Kao da su svet pravili muškarci rađajući muškarce. Ne, ovo nije feminizam, ovo je pitanje šta je sa tolikim očevima koji su dobijali samo ćerke!? Oni ne postoje za genetičku genealogiju!? To je još jedna izgubljena karika u lancu podataka koje razmatra genetička genealogija, pored onih leševa koji su spaljivani. Za sto godina neko iskopa skelet mog oca koji je imao dve ćerke i šta uradi genetička genealogija?? Baci kosti sa strane kao neupotrebljive ili ih uporedi sa genetskim materijalom onoga ko se za sto godina bude ispitivao!? Koliko će rezultat biti verodostojan? Inače, zaboravih da kažem najvažnije, genetička genealogija uopšte ni me može da odredi bilo kakav narod niti naciju, već samo migracije, odakle i kad su potekle i dokle su došle. Navodno. 

Sve se svodi na nukleotide označene slovima A, C, G, T; Izvor fotografije 

SNP mutacija para CG u par TA; Izvor fotografije 

Šta reći za same žene? To je treća izgubljena karika jer se njihov genetski materijal (bilo iz tkiva skeleta, bilo iz tkiva živih ljudi) uopšte ne razmatra u određivanju najstarijih migracija koje se definišu preko muškaraca/sinova (pošto se njima uvažavaju samo  Y-hromozomi, Y-DNK u daljem tekstu). Sa druge strane uzima se u obzir isključivo mitohondrijska DNK (mt-DNK u daljem tekstu) koja se prenosi isključivo preko majke na decu oba pola, ali je dalje prenose isključivo ćerke. Dakle potpuno identičan slučaj kao u slučaju muškaraca i Y-DNK, ovde se navodno određuje odakle potiče najdalji ženski predak po majci i majčine majke majci i tako u nedogled. Dakle, kao da su svet stvarale žene rađajući žene. Dve isključivosti, dva krajnja genetska tunela i slepa creva kroz koje se "sagledava" "genetika" čitavih naroda. 

Mitohondrijska DNK (Mt-DNK); Izvor fotografije 

Imamo i sredinu - autosomalnu DNK. Ali BAŠ ona zahvata, navodno , baš taj kratki, prelazni i promenljivi deo pa ona služi isključivo za utvrđivanje najbližih srodnika i to do svega nekoliko generacija unazad, preko nje se (opet navodno, a kad kažem navodno to znači da ja lično sumnjam) ne može ništa utvrditi o tim migracijama iz daleke prošlosti, pa je neću dalje ovde mnogo ni pominjati. 

22 para autosomalnih I par seksualnih hromozoma; Izvor fotografije 

Pri tom, kad je u pitanju taj genetski materijal, pomenula bih da se sa ženskim mt-DNK dešava isto što i sa muškim Y-DNK, a to su genetske mutacije. Jedino što se one dešavaju mnogo sporije, svega na svakih nekoliko hiljada godina, dok kada su u pitanju genetske mutacije kod muškaraca i na Y-DNK one se dešavaju češće, na svakih nekoliko generacija. Upravo te nove mutacije postaju "genetski markeri" koji označavaju nastanak nove podgrane (nove haplogrupe) i na muškom i na ženskom porodičnom stablu čovečanstva.

Takođe, da razjasnimo još jednu stvar, onaj rast predaka geometrijskom progresijom - taj rast ne ide do u nedogled jer bi po toj logici bilo mnogostruko više predaka koji su u istom trenutku hodali Zemljom nego što ima nas potomaka danas. Pitanje je koliko se uopšte šablon porodičnih stabala može svesti na oblik drveta i njegovih grana. Nije ni oblik levka ili obrnutog levka verodostojan prikaz na šta pokušavaju da ga svedu genetski statističari i matematičari. To je pre jedna pulsirajuća mreža ili mozaik koji se nepravilno i nepredvidivo širi i sužava. Na sužavanje te mreže ne utiču samo brakovi unutar istog plemena, roda, nekad čak i porodica u izolovanim krajevima. Tu su i ratovi, glad, bolesti, smrt dece koja nikad nisu dosegla reproduktivni period, celibat i monaštvo, nemogućnost imanja dece, itd. I ona se nikad ne dešavaju istoj individui, porodici, plemenu, narodu, u isto vreme, u istom mestu. Nemoguće je matematički i statistički utvrditi bilo šta. Ko tvrdi da jeste moguće to je opet pitanje konsenzusa, dogovora, dakle seli opet neki naučnici za sto i rekli: "Evo ovako ćemo utvrditi matematičku i statističku VEROVATNOĆU.", kao da su živi ljudi koji hodaju, dišu, sele se, ginu, umiru, razboljevaju se ili žive po sto godina i izrode 20-oro dece, mrtvi, statični objekti kojima se može predvideti bilo kakvo statističko pravilo ili matematička verovatnoća. 

Pletena reka (Braided river) bi možda bio mnogo bolji prikaz kako bi izgledala predačka mapa ljudskog roda, kao organsko tkivo koje nastaje, nestaje, prepliće se, širi i sužava, ponovo širi i sužava na NEPREDVIDIV način, kao što i reke obično teku kroz organske i neočekivane predele, a ne predele iscrtane lenjirom koji se sužavaju ka jednom jedinom pretku; Izvor fotografije 

Sledeća stvar koju genetička genealogija zanemaruje je činjenica da su ljudi u davnoj prošlosti bili nomadi. Oni nisu imali fiksne tačke boravka. Oni su neprestano bili u pokretu jer ih je sam život u ono vreme terao na to. Često te seobe nisu bile linearne i konačne, već kružne i povratne. I onda su ljudi išli i trgovali da bi sebi obezbedili one sirovine koje nisu imali tu gde su formirali stalnija ili privremena naselja. I onda su išli u izvidnice i tragali za boljom zemljom, višim brdom, zelenijom travom, bistrijim izvorom, bržom rekom, gušćom šumom. I ostavljali su kosti u tim seobama. Ili nisu, nego su ih spaljivali. Znamo da su npr. Vinčanci spaljivali čitava svoja naselja. Reč je o namernom i sistematskom spaljivanju kuća i čitavih naselja u vinčanskoj kulturi (ali i u drugim neolitskim kulturama Balkana i Istočne Evrope). To je fenomen koji arheolozi nazivaju „horizont spaljenih kuća” što je rađeno toliko detaljno i masovno da je teorija o slučajnim požarima ili stalnim napadima neprijatelja odavno odbačena. Materijal od koga su se gradile te kuće je bio organski i životni vek im je bio 40-60 godina, međutim razlozi za spaljivanje nisu bili samo sanitarno-zdravstveni, deratizacijski ili praktični, da bi se izgradilo novo i bolje naselje i kuće, već i ritualni - da se stara kuća ritualno "sahrani". Da li su oni nakon toga na istom prostoru pravili nove kuće ili su se selili nije moguće utvrditi jer ne postoje materijalni dokazi. Međutim, uprkos tome što su ove kulture spaljivale i svoje pokojnike i svoja ognjišta, odlazile, selile se, putovale, vraćale se, genetička genealogija bira fiksne geografske tačke kojima se današnjim narodima određuje GEOGRAFSKO poreklo! 

Slika prikazuje upravo ostatke temelja spaljenih kuća u Vinči, međutim ovakav običaj je bio prisutan na ogromnim predelima na kojima je od pamtiveka živela slovenska populacija, poput Kukuteni-tripolje, Gumelnica-Karanovo, itd.; Izvor fotografije 

Kako ona to radi, (a posle i ko to sve radi, što ću reći kasnije) pokušaću da objasnim što jednostavnije, kao i do sada, bez previše stručnih termina. Prvo i osnovno je da se još jednom naglasi da genetička genealogija nikome ne može da utvrdi da li su mu preci bili antički Grci ili Kelti ili Romeji, genetička genealogija TVRDI da jedino može da odredi GEOGRAFSKO poreklo vaših najdaljih predaka, navodni pravac njihovih migracija, itd. Dakle, nešto ranije pomenuto je da se koristi Human Genome Project sa genetskom bazom podataka modernih ljudi, čitavih naroda ili pojedinaca koji individualno tragaju za svojim poreklom i plaćaju komercijalne DNK testove.

Mapa migracija na osnovu haplogrupa; Izvor fotografije 

Proces počinje u laboratoriji gde se sa zuba ili kostiju drevnog skeleta izoluje preostala DNK, dok se od živih ljudi uzima običan uzorak pljuvačke. DNK mašine zatim čitaju taj materijal i pretvaraju ga u digitalni fajl sa tekstom od milijardi hemijskih slova...Kompjuter u tom tekstu ne traži identične hromozome, jer se oni menjaju kroz generacije, već traga za zajedničkim korenom – prvom unikatnom hemijskom greškom koja je nastala u prošlosti. Kada algoritam u DNK modernog čoveka pronađe tu istu početnu grešku koju je imao i preistorijski skelet, on matematički dokazuje da moderni čovek potiče iz te iste biološke loze, i tako mu mapira geografsko poreklo kroz vekove. Ovde vidimo da kompjuter prati ceo niz hemijskih grešaka koje su se nadograđivale kroz vreme poput stepenica. Pronalaženjem najstarije greške u tom nizu, algoritam vas navodno povezuje sa drevnim skeletom, dok preko novijih mutacija crta mapu kretanja vaše loze kroz vekove. 

DNK uzorci se unose u Sanger procesor; Izvor fotografije 

Ovo sve zvuči idealno teorijski, međutim kako stvarno izgleda stanje na terenu, npr. kod nas, kako to rade ljudi koji stoje iza Srpskog DNK projekta? Pre svega, ogromna većina testova koje oni rade su komercijalni, pojedinačni testovi, što čine njihovu bazu podataka haotičnom. Preko 90% podataka kojima barataju domaći DNK projekti (baš poput tih na forumu "Poreklo" ) potiču od pojedinaca koji su sami platili testiranje. Zato se javlja problem selekcije - na testiranje se prijavljuju uglavnom ljudi koje ta tema strastveno zanima (često sa nekim svojim unapred zamišljenim teorijama o poreklu). Tu se postavlja pitanje koliko je uopšte njihova baza statistički realna. Ako se iz nekog sela testirao samo jedan čovek, njegova haplogrupa se u njihovim tabelama vodi kao „reprezent” za to prezime ili kraj, što je naučno neozbiljno. 

Drugo, ciljana „naučna” istraživanja po oblastima često daju iskrivljenu sliku. Ta udruženja povremeno organizuju regionalne akcije (npr. testiranje Srba u Hercegovini, Staroj Pazovi, Podrinju) gde ciljano i besplatno testiraju po stotinu ili hiljadu muškaraca na terenu. Međutim, oni ni tada ne testiraju čitava sela, već primenjuju sledeći šablon: dođu u oblast i traže po jednog muškarca iz svakog specifičnog, starosedelačkog roda (prezimena). Gde oni svesno greše? U tome što u startu eliminišu ljude koji su se skoro doselili ili one čija im se porodična priča ne uklapa u istorijski prosek. Oni unapred biraju uzorak prema prezimenu i krsnoj slavi koje su pronašli u etnološkim knjigama (npr. od Jovana Cvijića ili Rista Milićevića). Ovakva genetička genealogija (na Balkanu) pokušava da rekonstruiše prošlost tako što spaja fiksnu biologiju (Y-hromozom) sa promenljivim društvenim etiketama (prezimenom i slavom). A pošto su ljudi, ne retko menjali te etikete da bi preživeli, cela njihova statistika izaziva, bar kod nekih ljudi, manju ili veću dozu skepse. Ako se još uzme u obzir da su mnogi ključni ljudi ove grupacije očarani Ohmućevićevim grbovnikom (wannabe plemić i falsifikator) te da sami sebi pripisuju "normansku" ili "vikinški" genetiku (Normani u Albaniji), ne čudi mnogo što se sve srpsko na tim prostorima olako albanizuje, helenizuje , latinizuje i romanizuje (Vlasi). 

Mapa testiranih preko "Srpskog DNK projekta"; Izvor fotografije 

Pri tom komercijalna i akademska genetika funkcionišu na potpuno različitim nivoima finansiranja i metodologije, pri čemu se akademska zajednica oslanja na javne budžete i fondacije radi "otvorenih"  medicinskih i antropoloških istraživanja, dok komercijalne gigante poput "Ancestry"  i "23andMe"  finansiraju privatni investicioni fondovi i farmaceutske kuće radi profita ili nekakvih svojih agendi i "dokaza" ko je prvi i gde zabo zastavu. Ipak, obe grane prećutkuju da su njihovi modeli o drevnom poreklu izuzetno paušalni i labavi, jer se celokupna slika o migracijama i narodima rekonstruiše na osnovu premalog i neadekvatnog fonda prastare DNK. Naučnici često prave krupne greške jer genetske podatke izolovanih, endogamnih porodica – čiji su uzorci pukom srećom preživeli u nekoj pećini – pogrešno projektuju i poistovećuju sa istorijom čitavih naroda, dok istovremeno komercijalni testovi etniciteta samo porede vašu DNK sa bazama živih ljudi današnjice, maskirajući statistička nagađanja iza navodne istorijske tačnosti.

Ali hajde da čak i pretpostavimo da SVI rade SVE pošteno i naučno besprekorno tačno i precizno, uključujući i ljude koji stoje iza Srpskog DNK projekta - eto, radoznalost je navela i jednog (meni nepoznatog) Grkinića iz Ramljana da preko njih odradi DNK test. Taj test je dao rezultat u vidu haplogrupe E-V13<L241! Da bi ovaj moj blog, pisanje i istraživanje imali kakvu-takvu naučnu validnost, morala bih sve svoje tvrdnje (koje potkrepljujem uporednom analizom popisa iz mletačkih katastara, turskih deftera, notarskih beleški, mletačkih i austrijskih mapa, uporednom analizom etimologije, toponimije, etnomuzikologije, arheologije, relevantnih pisanih istorijskih izvora, itd.) o dolasku predaka iz 15. veka iz oblasti Skadarske Krajine i dalje potencijalno Kosova, Epira I/ili Makedonije, eventualno Grčke, morala bih to da dokažem i genetičkim dokazima u vidu haplogrupe. 

Zbogom čitanje i klasično traganje i istraživanje; Izvor fotografije 

I eto ga! Krunski dokaz, kud ćeš bolje! E-V13<L241! Autohtoni. Domaći. Svoji na svome. Kud ćeš više!? Sedi i ćuti. Ako "nauka" koja stoji iza "Srpskog DNK projekta" kaže da si Albanac, Vlah, Grk, Makedonac, Bugarin, Crveni Hrvat, Norman, Montenegrin,  Viking - ćuti i ne talasaj! Međutim, meni je ipak draže da razjasnim šta zvanična nauka kaže za ovu haplogrupu. A i da razjasnim šta vidim kad se pogledam u ogledalo, jer ako koza laže rog ne laže. A rog kaže da ja nemam onu genetiku koju mi nauka kaže da imam. Ili možda imam, ali onda nisam pogrešna ja, ni haplogrupa, nego grupe ljudi u koje me nasilno guraju. 

Otprilike oblast gde je nastala haplogrupa
E-V13<L241, u vreme kada su tu živeli Tračani, Dačani i jedan deo Ilira; Izvor: Google Earth 

A šta kaže nauka sledi u nastavku jer se ovo pretvorilo u jako dugačku objavu.