"Obnova" crkve Lazarice u Dalmatinskom Kosovu - da li je to izdaja?

Nisam znala kako da uopšte dam naslov ovoj objavi i ovoj temi. Imam dara da predvidim nevolje godinama unapred, zato što jednostavno  u startu vidim formiranje korena buduće nevolje u vreme kada još niko toga nije svestan, bar ne dovoljno, pa alarmiranje ne da ne vredi i ne da nema reakcija, nego još ispadne da smaram i paničim bez potrebe, preuveličavam problem, itd. A onda, kada konačno i ostali postanu svesni problema, on je već narastao i usložio se do te mere da niko više ni ne vidi gde je koren tog problema, već se sa rešavanjem kreće od izdanaka. 

Sadašnji izgled crkve sa fasadom koja je perfektna baš ovakva kakva jeste; Izvor 

Objavu sam htela da nazovem "Braćo dalmatinski Srbi, posebno povratnici, srećan vam put u pravoslavne Hrvate!". Da, eto toliko mislim da je sati za dalmatinske Srbe i ono malo ponosa što sam osećala da imam što pripadam baš tom delu srpskog naroda se gubi iz straha da će uskoro i taj deo nas biti otrgnut iz korpusa srpskog naroda. 

Grafički prikaz budućeg izgleda "obnovljenog" hrama (sa promotivnih plakata gde su pozivi za donacije), svedenog, bezličnog, poništenog, nikakvog , koji bi više odgovarao Jehovinim svedocima;  

Malo je reći da sam ostala u šoku kada sam videla poziv Srbima iz Dalmatinskog Kosova da doniraju novac za "obnovu" jedne od meni najlepših pravoslavnih crkava na tom podneblju, IKAD!! Ono što me je šokiralo je grafički prikaz IZGLEDA "obnovljenog"  hrama... kompletan vizuelni izgled fasade je izmenjen do neprepoznatljivosti, u pravcu potpune bezličnosti, u pravcu nečega što predstavlja jedno veliko... NIŠTA! Ništa što bi ukazivalo da su tu ikad živeli pravoslavni Srbi ili da tu žive nekakvi povratnici srpske vere i narodnosti, ljudi čiji su preci  na ove prostore došli direktno sa metoha najznačajnijih srpskih manastira, koji su poneli sa sobom tu kulturu i tu estetiku i preneli je i na arhitekturu svojih pravoslavnih hramova u novoj domovini. U koju su došli da je brane svojom krvlju, pošto drugi nisu hteli da je brane već su pobegli. Tako su tu zemlju i dobili i čuvali je. Pod uslovom. Da je štite životima svakog muškog člana porodice. I zapamtite, vi ste došli kao Dalmatinci jer je Skadarska oblast oduvek bila deo originalne, prave i mnogo veće Dalmacije. Znali ste da gradite kamene crkve još u pra-zavičaju. 

Prvobitni izgled crkve sa zvonikom - preslicom; Izvor 

Lazarica ima posebno veliki značaj za mene lično, jer je direktno njen nastanak povezan sa mojim precima i srodnicima. Protosinđel i profesor pravoslavne bogoslovije u Zadru i jedno vreme i njen rektor, istovremeno i profesor i katiheta zadarske gimnazije, Hristofor Hrisant Grkinić, monah iz bratstva manastira Krupa, moj rođeni čukundeda-stric, je bio jedan od prvih ljudi koji su skrenuli pažnju vladiki Stefanu Kneževiću da među narodom dalmatinskog Kosova već dugo postoji potreba za takvim jednim hramom. Upravo on je, zajedno sa Savom Bjelanovićem i pomenutim vladikom skovao plan da se crkva koja će biti posvećena knezu Lazaru gradi u tajnosti, tj. da u tajnosti bude njeno ime i kome će biti posvećena, jer im austrougarske vlasti ne bi dozvolile izgradnju takvog hrama. 

Prvobitna rekonstrukcija, veličanstvena, nakon zemljotresa, koja je još više ulepšala hram, a ne degradirala ga, dajući mu na monumentalnosti tako što je kompletno dograđen prednji deo sa zvonikom, čineći da hram izgleda kao brod sa kapetanovom kabinom. Tako se radi obnova i rekonstrukcija; Izvor 

Taj krug ljudi, zajedno sa mojim čukundedom, je praktično ZEZNUO austrougarske vlasti tom svojom domišljatošću jer su im ispred nosa gradili hram kojeg oni nikad ne bi dozvolili da su znali kako će se hram zvati, kome će biti posvećen i čemu će služiti. A služio je proslavama Vidovdana i narodnim saborima kada je ceo narod iz dalmatinskog Kosova odlazio u staru postojbinu, a naš narod iz Skadra i sa Kosova na proslavu dolazio upravo u ovaj hram! 

Sa proslave Vidovdana 1929. godine. Narod dočekuje "svatove Kraljevića Marka" u vidu konjanika u viteškom odelu, sa šlemovima,  kopljima i zastavama; Izvor 

Služio je očuvanju kosovskog zaveta i sećanju na pretke, na Nemanjiće, na samog cara Lazara. Umesto toga austrijskim vlastima su prijavili da grade crkvu u pomen svetog Joakima i Ane, čime su dobili mir i odsustvo smetnji i opstrukcija da se izgradnja ovakvog hrama uopšte započne, održi i konačno završi. 

Vladika Stefan Knežević. Valjda su jedino ljudi sa ovakvim držanjem mogli prkositi jednoj imperiji i u mnogo težim uslovima nego što je to danas bosti im oči jednim ovakvim hramom; Izvor 

Gradnji hrama su doprineli i drugi Grkinići, pre svega majstori zidari i klesari na glasu. Crkva je prvobitno imala zvonik na preslicu što je arhaičniji oblik zvonika i više karakterističan za te prostore. On je stradao u zemljotresu, pa je izgrađen novi zvonik, više nalik kuli, koji se odlično uklopio u oblik i srazmere hrama, pa iako ni on nije deo autentičnog dizajna, on je još uvek ispoštovao duh i tradiciju pravoslavnih crkvenih objekata i svojom lepotom čak i nadišao prvobitni zvonik na preslicu. 

Protosinđel Hristifor Hrisant Grkinić, profesor i katiheta Zadrske gimnazije i profesor i dekan Zadarske bogoslovije, jedan od ljudi koji su vladiki Kneževiću preneli potrebu naroda dalmatinskog Kosova za ovakvim hramom; Izvor 

Zato se pitam nije li ova buduća nova fasada osveta današnjih vazala i namesnika Austrougarske koja očigledno nije umrla? Zato se pitam ko sedi  u redovima SPC i njene dalmatinske eparhije kad ne samo da ovako nešto dozvoljavaju nego još i traže donacije za UNIŠTENJE ove lepote od hrama. Zato se pitam da li su dalmatinski Srbi zaista toliko naivni da finansiraju izgradnju ovakvog hrama, bez da iko postavi pitanje o izgledu fasade, a kamoli bez toga da se tome odlučno suprotstave. Zato se pitam da li su Srbi povratnici u ove predele, iznevereni od svih i razočarani, spremni da se polako transformišu u pravoslavne Hrvate, kao uslov daljeg opstanka na svojim ognjištima? Za šta ja mislim da je ovim činom započet proces. 

Novinski članak u kome se pominje Hristifor Hrisant Grkinić kao jedan od ljudi koji je uticao na vladiku Kneževića da započne izgradnju Lazarice; Izvor 

Da se vratimo na sadašnji izgled fasade. Crkva Lazarica se svojim sadašnjim izgledom toliko prirodno uklapa u predeo i okolinu da izgleda kao da je iz njega samostalno iznikla. Svojom čipkastom, vazdušastom strukturom, svojom belinom prirodnog kamena, tim zvonikom opervaženim meandrirajućom bordurom, koji se uzdiže u vis, ona izgleda kao veseli jedrenjak na mirnom moru, sa širom razapetim jedrima. Sam kamen u dva tona, stvara šare poput delikatne čipke u file tehnici, koja fasadi daje dubinu, toplinu, patinu i šarm. Ja ne mogu da verujem da će neko to da praktično zabetonira!? Nova fasada izgleda kao izlivena u betonu. Izgleda kao zatvorska kula, ne kao za narod tog kraja toliko značajan verski objekat. 

Sveta Lazarica u savršenoj simbiozi sa okolnim predelom; Izvor 

Kao neko ko je završio FPUD mislim da imam dovoljno podloge i znanja da postavim pitanje kako se ovo uopšte može nazvati obnovom i šta se krije iza te namere, jer obnova podrazumeva restauraciju na način da se konzervira postojeći izgled, a ne da se uradi kompletan re-dizajn!! Zašto to deluje kao narušavanje autentičnog izgleda? Kao prvo, imamo gubitak teksture izvornog kamena - originalna crkva Lazarica u Zvjerincu kod Knina prepoznatljiva je po rustičnom, ručno klesanom lokalnom kamenu. Pokrivanje tog kamena slojem modernog fasadnog maltera vizuelno potpuno briše istorijski karakter građevine iz 1889. godine. Kao drugo, ovim se stvara efekat novogradnje -  savremeni materijali i glatke površine daju stogodišnjim crkvama izgled objekata koji su tek sagrađeni. Na taj način se gubi vizuelni osećaj starine, dugotrajnosti i istorijskog kontinuiteta na tim prostorima. I kao treće, šta je sa pravnom i konzervatorskom regulativom - u praksi zaštite spomenika kulture, ovakvi zahvati se često smatraju invazivnim. Savremeni konzervatori teže da očuvaju i konsoliduju originalni materijal (kamen, staru ciglu ili stari malter), umesto da ga potpuno sakriju novom fasadom!! Zato ja sada sumnjam da se hram uopšte do te mere raspada ili da je do te mere ugrožen da mu je potrebna ovakva vrsta "obnove", sumnjam da se traže izgovori da se onemogući Srbima povratnicima da održavaju svoju autentičnu kulturu i nasleđe, a ovaj konkretan hram posebno, zato jer je vezan za kosovsko predanje, kosovski zavet. 

"Kurioziteti" sa sajta HPC. Vrlo slične stvari se tamo zbore kao što zbori vladika dalmatinski Nikodim - da SPC tamo nikad nije postojala; Izvor 

Zašto nisu angažovani naši stručnjaci na obnovi hrama? Umesto toga glavni nadzor i radove vodi osoba nemačkog imena i prezimena, nebitno kog. Nije toliko bitno ni ime ni prezime, jer je bilo i onih koji su ih isto nosili, a za Srbe učinili više nego oni sami. Ali u ovom kontekstu imam pravo da postavim i to pitanje. Predloženi projekt obnove dalmatinske Lazarice vodi ka nekakvoj hiper-restauraciji,  svodeći autentični dalmatinski kamen na generičku, monolitnu sivu površinu bez teksture i patine. Novi vizualni identitet, sa previše preciznim fugama i sterilnim vizualizacijama, gubi istorijsku dubinu i toplinu, čineći da crkva izgleda kao moderna poslovna zgrada, dok mali zvonik na takvoj ravnoj površini gubi pređašnji šarm i izgleda arhitektonski nebitno. Za mene lično nema opravdanja i nijednog razloga zbog koga "obnova" hrama treba da ide u ovom pravcu - pravcu totalnog uništenja. Bolje srušite hram pa izgradite potpuno novi. Jer ovo što radite je gore od rušenja! 

Na kraju imam li ja prava iz Beograda da govorim Srbima povratnicima kako da žive u neprijateljskom okruženju? Uz dužno poštovanje mislim da imam pravo, ne da im govorim kako da žive, nego da im skrenem pažnju da od njihovog odgovora i reakcija zavisi kako ćemo mi sebe u budućnosti zvati, šta ćemo imati pravo potraživati, jer jedna izgubljena bitka ne znači izgubljen rat, a ja sam za to da se igra duga partija šaha sa hrvatskom vlašću.  A ne da sagnemo glavu i radimo šta nam se kaže. 

Osim duge partije šaha ja bih ovde dodala još i  kinesku mudrost koja glasi 潛龍勿用; Izvor

Drugo, pravih povratnika, mladih porodica koje su se tamo zaista vratile i nemaju drugih izbora nema previše.  Koliko ja vidim većina je onih koji su u dijaspori i koji imaju rezervne domovine, a u zavičaj dolaze sezonski, uglavnom leti. Koji su motivi povratka, stalnog ili sezonskog, kakve su promene nastale u sistemu vrednosti onih koji su bili u egzilu u Srbiji ili onih u inostranstvu, ja ne znam. Vidim da je bila dovoljna jedna serija, "Tvrđava", u kojoj se kompletna odgovornost za progon sa tih prostora u potpunosti skida sa Hrvata, delimično stavlja na teret samih Srba iz Dalmacije i u potpunosti  na teret Srbije i ondašnjeg srpskog rukovodstva, tako da se podsvesni i tinjajući bes u odnosu na ovdašnje Srbe i Srbiju pretvorio u otvoreni bes i prozivanje za izdaju. U tom "pravedničkom besu" u kome su se moji dalmatinski Srbi "prosvetlili" pošto su shvatili srazmere izdaje, da su ispali nekakve ovce, moneta za potkusurivanje, ničiji ni tamo ni 'vamo, imam utisak da su tako "rešeni" iluzija o bratstvu sa narodom iz matice rešili da postanu pragmatični i uzmu šta je njihovo, pa makar i po cenu evo ovakvih stvari, da ćute na ovakve mufljuske činove - uništenje jednog hrama zaodenuto u naziv "obnova" -  koji vode ka njihovoj kroatizaciji! 

Scena u kojoj glavni junak shvata da je ispao ovca, da su svi Srbi ispali ovce dok su im sudbinu krojili isključivo domaći izdajnici...da li je baš bilo tako; Izvor 

Ja bih malo povukla ručnu i razmilila o onoj dugoj igri partije šaha. Tačno je sve to o izdaji, ali delimično, treba realistički sagledati i odvagati i imenovati krivce i srazmere krivice. U suprotnom nemojte se buniti što će biti nas koji ćemo vas prozivati. Posebno vaše rukovodstvo. Posebno versko rukovodstvo. Posebno ovog Nikodima. Gledala sam emisiju Nikite Milivojevića u sklopu serijala RTS-a "Kultura Srba iz Hrvatske" i u startu prepoznala takvu aroganciju dotičnog da sam znala da se Srbima u Hrvatskoj ne piše dobro, nisam samo znala da će prva na udaru biti baš Lazarica i kraj mojih predaka. Obratite pažnju na otprilike 16:53 minut u ovom snimku u kome on kaže da kada govori o kulturnoj BAŠTINI Srba iz Hrvatske uopšte NE ŽELI da kaže da ona pripada SPC i zato i ne želi da pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj uopšte zove srpskom (!!!) već samo pravoslavnom crkvom (!!!) pošto ta baština pripada i Grcima!? Kada se spoje te dve stvari – arhitektonska promena izgleda crkve (koja gubi svoj prepoznatljiv srpsko-dalmatinski izgled u kamenu) i jezičko izbegavanje srpskog imena – dobija se proces koji ja lično doživljavam kao tiho i perfidno brisanje identiteta. Istorija nas uči da kada se jednom spomeniku izbriše autentična tekstura, a narodu nametne novi naziv, sledeći korak je promena istorijskih udžbenika.

Ne znam da li su Nikodima inače tako podučili da priča na papskom fakultetu na kome je magistrirao? E takav čovek vam" obnavlja" Lazaricu..

S obzirom na jeres ekumenizma u samoj matici možda nerealno očekujem previše od rukovodstva SPC u neprijateljskoj zemlji koja se nikad nije ogradila ni odrekla ustaške ideologije. Ali bez obzira na to po treći put ću da pomenem igranje duge partije šaha. Pozvala bih sve potomke Srba iz Dalmacije da traže hrvatsko državljanstvo (što ne da nije nikakva sramota, prodaja ili izdaja već jedini način da se borimo bez puške) i da kao hrvatski državljani maksimalno koriste svoja prava i snagu svog glasa, pa makar i kao manjina. Pozvala bih vas još i da dignete glas protiv ovakve vrste obnove jer ti hramovi nisu  vlasništvo čelnika dalmatinske eparhije već pripadaju narodu i od donacija naroda se crkva "obnavlja".  Posebno bih naglasila da je svaki kamen te crkve RUČNO KLESAN rukama vaših predaka!!! Grkinići, vaši preci su gradili baš zvonik, ne znam tačno koji, verovatno oba, dignite svoj glas protiv ovog uništenja! Ramljanci, to se i na vas odnosi, Uzdoljani, vi poreklom iz Vrbnika, Markovca, Riđana, Zvjerinca i svih srpskih sela oko Knina, svi dignite glas protiv! Istovremeno gradite i jačajte svoje institucije. Sve je bolje od toga da postanemo pravoslavni Hrvati ili čak i Vlasi u koje nas prekrštaju, a hoćemo ako budemo ćutali na ovakve stvari.  Na kraju od vas i vaših reakcija zavisi da li će za 50 godina ili čak i pre Hrvati pričati da tu nikad nisu živeli pravoslavni Srbi, a imate i odgovornost prema nasleđu iz stare domovine, Zete, jer ste naslednici te baštine vi, a ne pravoslavni Hrvati u koje, po svoj prilici, hoće da vas proizvedu.